Ravnopravnost

Tek svaka četvrta nekretnina u Srbiji u vlasništvu žena

Posao ima tek 43,7 odsto žena naspram 56 odsto muškaraca.
Fotografija: Flickr, Bryan Pocius

U Srbiji prema procenama Republičkog zavoda za statistiku živi 3.620.692 žena, međutim tek svaka četvrta nekretnina je 100 odsto u vlasništvu žena, a još 11 odsto je u mešovitom posedu, podaci su Republičkog geodetskog zavoda koje je prenela je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj.

- To je, pored činjenice da su slabije plaćene za iste poslove ili da imaju manje prilika za napredovanje u odnosu na muškarce, još jedan ilustrativan primer neravnopravnog položaja koji žene imaju u našem društvu - ocenio je NALED.

Reklame

Novim Zakonom o postupku upisa u katastar omogućeno da supružnici, koji u toku braka steknu stan ili kuću, budu automatski upisani kao suvlasnici.

Sa druge strane, ukoliko se radi o posebnoj imovini stečenoj u toku braka, ostavljena je mogućnost da se supružnici dobrovoljno saglase da samo jedan partner bude upisan u katastar kao vlasnik i o tome će javni beležnik obavestiti RGZ.

"Imovina stečena u braku je i do sada po zakonu bila tretirana kao zajednička, ali u praksi se neretko dešavalo da se kao vlasnik upiše samo muškarac pa su žene u slučaju razvoda morale da prolaze kroz dugogodišnje parnice da bi dokazale svoj udeo u vlasništvu. Sve to je nepotrebno trošilo vreme i sredstva svih učesnika u postupku, pa i suda", kaže direktorka za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović.

NALED ističe da je ekonomsko osnaživanje žena u fokusu njegove aktivnosti, a jedna od ključnih inicijativa pokrenuta je u saradnji s Koordinacionim telom Vlade Srbije za rodnu ravnopravnosti i udruženjem Etno mreža, za upošljavanje 1.000 žena i mladih u ruralnim područjima na izradi tradicionalnih rukotvorina kao poslovnih i diplomatskih poklona.

Prema "Satu zapošljavanja" na sajtu 1000zena.rs, dosad je kroz ovaj projekat obezbeđen angažman od 9.583 radna dana, što je dovoljno da se uposli 436 žena na mesec dana i stekne dodatne prihode za svoje domaćinstvo.

Dok čekamo taj famozni Zakon o ravnopravnosti polova, oko kog su se lomila koplja u Vladi Srbije krajem prošle godine - a koji je na doradi kod ministra Zorana Đorđevića - sve više je upozorenja o položaju žena u Srbiji. U Beogradu na čelu javnih i komunalnih preduzeća nema žena, u Srbiji je nešto "srećnija slika" pa je na čelu javnih preduzeća oko 16 odsto žena.

Reklame

NALED je saopštio da u 166 lokalnih samouprava, samo 11 imaju gradonačelnicu ili predsednicu opštine, dok su među 22 člana Vlade Srbije, tek pet žene. Od 250 poslanika u parlamentu, 87 su žene.

Posao ima tek 43,7 odsto žena naspram 56 odsto muškaraca, a čak 71 odsto muškaraca su na rukovodećim pozicijama.

Poverenica Brankica Janković je sredinom ovog meseca upozorila na nejednake plate i alarmantan položaj žena ističući da statistički podaci govore tome u prilog.

- Godišnji porez na dohodak za 2017. godinu prijavilo je 23.238 građana. Među njima je najviše menadžera, direktora i inženjera, među kojima je 90 odsto muškaraca - rekla je Janković.

Žene u seoskim sredinama čine više od polovine stanovništva, ali tri od četiri nisu plaćene za posao koji obavljaju, a NALED navodi da slika neravnopravnosti nije mnogo bolja ni kada se posmatra cela Srbija.

Kad se na to doda i porez na roze - žene izdvajaju više novca od muškaraca za osnovne potrepštine - jasno je kakav odnos Srbija ima prema "nežnijem" polu.

Nema veze, važno je da razvijamo populacionu politiku.