U zavisnosti od toga koga pitate, Markiz De Sad je otelotvorenje ljudske izopačenosti, Lari Flintovski mučenik koji se borio za slobodu izražavanja ili nešto između. Legendarni italijanski režiser Pjer Pazolini smatrao ga je dovoljno zanimljivim da adaptira njegov dugo neobjavljeni opus 120 dana Sodome u jedan od najneprijatnijih filmova svih vremena , a opčinjavao je vekovima i druge umetnike i psihologe.
Reklame
Kao što je Miki Bandž, osnivač nezavisnog izdavača Golijat Buks, rekao za VICE, “Markiz de Sad je personifikacija perverzije”. Ovog meseca Golijat objavljuje 101 retku ilustraciju koju je naručio ovaj slavni francuski aristokrata, rođen po imenom Donasjen Alfons Fransoa, u novoj knjizi koja je praktično portal direktno u njegovu slavnu nečastivu maštu.
Teško je identifikovati ko je tačno crtao sabrane scene za seksualno raspojasanog francuskog aristokratu i imenjaka “sadizma”. Neki sadržaji ovog izdanja, naslovljenog Markiz De Sad – 100 erotskih ilustracija, izgledaju kao Bang Bros Prošlih Leta Gospodnjih. Okruženi ukrasnim zidovima, stubovima i lukovima, armije ortaka nabijenih testosteronom sa kovrdžavim perikama na glavama upuštaju se u orgijastičku gimnastiku sa ženama. Posle toga sve prelazi više u kink.com, sa sveštenicima koji karaju opatice, dve žene koje guraju prstenac jedna drugoj uz prizor požara i još jednom koja visi sa plafona vezana konopcem oko članaka.
Opscenost na ovom nivou ne samo da je bila osuđivana u pristojnom društvu onog vremena, već je bila krajnje nezakonita, tako da ne iznenađuje što na bakrorezima nema potpisa umetnika. Četiri godine posle naručivanja ovih dela 1797. godine, De Sada je u tamnicu strpao lično Napoleon zbog knjiga u kojima se opisuju ove scene, Žastin i Žilijet. Ko god da je radio ilustracije verovatno je želeo da izbegne sličnu sudbinu, zbog čega je Bandžu bilo teško da otkrije ko je njihov pravi tvorac. “Danas se pretpostavlja da neke od njih nisu potekle od istog ilustratora”, rekao je on. “Koliko mi znamo, u našoj knjizi imamo sakupljena sva originalna dela iz tog perioda.”
Reklame
Uz originalne ilustracije koje je sam pronašao, Bandž je sakupio ilustracije i iz tomova De Sadovih radova objavljenih sedamdesetih godina prošlog veka, od kojih su neki duži od 500 strana. 100 erotskih ilustracija dizajnirano je da bude prijemčivi uvid u vizuelni legat ove kontroverzne figure.
Ali kakav je to legat? De Sad je vekovima opčinjavao umetnike i psihologe, ali kad gledate neke od eksplicitnijih ilustracija u ovoj knjizi, odjednom vam Napoleonova odluka da ga baci u tamnicu deluje prilično razumno. Čak ni Bandž ne zna šta da tačno misli o De Sadovim radovima. “Slike su prilično eksplicitne, naročito za ono vreme", rekao je on. Možda najproblematičniji detalj u vezi s ilustracijama jeste taj da je Golijat morao da modifikuje neke od njih, “naročito one s decom”, kako bi mogle biti objavljene 2018. godine.
Koliko god izopačene one bile, Bandž uporno insistira na De Sadovoj važnosti u savremenom diskursu. “Možete jasno da vidite kako su se tokom vekova različiti oblici društva različito odnosili prema njegovom delu”, rekao je on. U jednom trenutku, De Sad je bio toliko temeljno izbrisan iz kolektivne svesti da su njegovi sopstveni potomci saznavali o njegovim delima od istoričara koji im se obratio u potrazi za informacijama.Bandžov sopstveni zaključak o De Sadovom legatu nije zadovoljavajući, ali savršeno se uklapa u sivu zonu između osuđivanja i samozadovoljstva. “Mislim da je Markiz De Sad bio bogati snob koji je mogao sebi da priušti bilo šta zahvaljujući svom položaju. Pa i seksualno zlostavljanje i silovanje. Naravno, ne možete to da odobrite", rekao je on. "Međutim, slobodno izražavanje mišljenja osnov je svakog društva u kom vredi živeti. Stoga, Markiz De Sad i sve što ima veze sa satanizovanim sadržajem i dalje je aktuelna tema danas.”
Reklame
Imajući to na umu, ispod se nalazi izbor umetničkih dela (neprimerenih za gledanje na poslu) iz knjige Markiz De Sad – 100 erotskih ilustracija.
