Fotografija: Getty Images
Prethodno objavljeno na Toniku.Džulijan Krisp život vidi crno-belo, i to bukvalno. Ovaj dvadesetčetvorogodišnji kompjuterski tehničar iz gradića u Viktoriji, u Australiji, ima monohromasiju, retku vrstu slepila za boje kada čovek vidi samo sivu paletu. Krisp kaže da mu ovo stanje previše ne otežava život i on često zaboravlja da svet vidi drugačije, sem kad mora da koristi obojene kompjuterske žice.Ljudi obično imaju gomilu pitanja kad saznaju za Krispovo stanje — 2015. godine vodio je popularan Reditov AMA o svojoj monohromasiji. On to opisuje pomalo kao ono što vidi pas — sem što, ispostavlja se, većina ljudi ima pogrešnu sliku o tome šta vide psi. “Mnogi misle da su psi monohromatični”, kaže Krisp, “ali oni zapravo ne mogu da vide zelenu, zbog čega je većina igračaka za pse ili crvena ili plava.”Krisp nije oduvek bio monohromatičan. Njegovo slepilo za boje, kaže on, razvilo se u periodu od nekoliko meseci tokom njegove druge godine srednje škole. “Nisam to previše primećivao sve dok nisam određenu nijansu žute počeo da vidim kao određenu nijansu plave, iako su one potpuno drugačije. Ali njihova jačina je ista”, kaže on. Pričali smo sa Krispom o tome kako je gubitak percepcije boja uticao na njegov život — i da li bi se vratio na staro kad bi mu se za to ukazala prilika.Kako drugim ljudima objašnjavaš šta vidiš?
Najbolji način da se to opiše jeste da uslikaš fotografiju telefonom, staviš sliku na Instagram i ukloniš joj sve boje. To je tačno ono što ja vidim. Nema nikakvih boja. Kreću se od bele do crne i sve na skali između. Mogu da razlikujem stvari po nijansama i jačini, ali ne i po boji. To mi malo utiče na posao, zato što sam IT tehničar. Ne pravim više sam mrežne kablove. Prosto ih kupujem. Za stvari koje su kodirane u boji, obično tražim od partnerke da mi pomogne s njima ili od nekog drugara. Ne primećujem to previše u svakodnevnom životu.Kad si to poslednji put primetio?
Verovatno pre par nedelja, pravio sam multi-kor, što je samo debeo kabl sa gomilom mikrofonskih i audio ulaza i svi su kodirani u boji, različite boje za različite kanale. Čim sam odmotao traku, pomislio sam: “Ovi svi izgledaju drugačije, tako da pretpostavljam da su različitih boja.” Poslao sam fotku partnerki preko mesindžera i ona mi je potvrdila da su sve žice različitih boja. Upotrebio sam papirnu traku i označio ih sa a, b, c i d, i ostatkom abecede. Jednom u nekoliko nedelja, setim se da to imam, ali ne smeta mi previše.Jesi li nekad dobio medicinsko ili naučno objašnjenje za svoje stanje?
Razgovarao sam sa nekoliko različitih optometrista, zato što imam i astigmatizam; imam nekoliko problema sa vidom. Ne razumem to baš najbolje —mislim da je to problem sa cilindrima. U pitanju su samo cilindri i kupe u vašim očima. Planirao sam da se malo više pozabavim time, da bih mogao da saznam nešto više o samom stanju, da bi mi bilo lakše da ga objasnim drugima. Razgovarao sam sa nekoliko optometrista i oni kažu da to nije česta pojava. Ali se očigledno dešava ljudima. Verovatno ima nekoliko hiljada ljudi koji ga imaju, u zavisnosti od zemlje.I ne možeš da voziš, je li tako? Imaš li nekih drugih ograničenja zbog svog vida?
VikRouds, što je australijski ekvivalent za saobraćajnu policiju, kaže da iako nije protivzakonito, ne savetuju da neko s tim stanjem vozi. Znam redosled svetala na semaforu. Mogu da vidim kad su uključena a kad nisu. Znam oblik i ugrubo boju uličnih znaka, zato što sam nekada mogao da vidim boje. Ali ne vozim. Ne mogu da budem pilot. Avionska industrija je stroga po tom pitanju, kao što i treba da bude.Da li tvoj izbor odeće ili unutrašnje dekoracije deluje čudno drugim ljudima?
Često me pitaju zašto se oblačim u crno, a ja im kažem da mi se tako sviđa. Lako je. Ne vide se fleke. Lako je oprati. Mnogo radim s rukama u radionici i ako imam nešto na rukama, mogu to da obrišem o sebe i neću se usvinjiti. Ne oblačim se u crno zato što ne vidim boje. Imam nekoliko… mislim da su majice plave. Pratim nekoliko kanadskih hokejaških timova. Ne volim baš australijski sport. Imam majicu Vankuver Kanuksa. Imam nekoliko različitih boja u garderobi koje nosim. Izgleda da je to ipak najčešće plava.
Pogledajte i:
Da li uživaš u vizuelnoj umetnosti? Da li bi ti poseta nekom slavnom muzeju bila dosadna?Mnogo sam razmišljao o tome. U mom gradiću postoji kafić koji je veoma umetnički orijentisan i volim da provodim vreme tamo. Mislim da je fantastičan. Stalno menjaju postavke. Uživam u delima kao i bilo ko drugi. Ne radi se toliko o vizuelnom radu koji je tu uložen; radi se o fizičkom i mentalnom trudu koji umetnost zahteva. Oprobao sam se u crtanju. Užasno mi ide. Moja partnerka crta i strašno je dobra u tome. Crta na mnogo različitih načina, delikatne linije sa različitim bojicama i olovkama, ali meni nije važna boja. Važan mi je trud koji je uložen.Ne želim da te svodim na tvoje stanje. Šta želiš da ljudi još znaju o tebi?
Imam 24 godine. U vezi sam na daljinu, što je u redu. Vereni smo od maja. Volim da izrađujem stvari. Nije mi dobro išla škola. Napustio sam školu posle drugog srednje, imao sam mnogo problema sa učenjem u školi. Ustanovio sam da radim bolje kad učim sam nego kad to radim u grupi. Sviram bubnjeve već 14 godina. Obožavam muziku. Gdegod da sam, u pozadini mi svira muzika. Trenutno izrađujem gitaru za nekoga. Ne znam da ih sviram, ali volim da ih pravim. Mnogo su mehaničkije od bubnjeva. Imam psa. Sedi pored mene u ovom trenutku. Zove se Mili. Ide apsolutno svuda sa mnom.Da li želiš da vidiš boje? Kad bi postojala operacija, da li bi se operisao?
U zavisnosti od cene. Kad bi mi se obratio neki cenjeni hirurg koji ima dokumenta i studije da potkrepi tu ponudu, i rekao mi: “Da li želiš to da uradiš besplatno?”, rekao bih mu: “Kul, nema problema.” Ako bi koštalo sto hiljada, iskreno ne vredi mi toliko, zato što to primetim svakih nekoliko meseci ako radim sa žicama ili radim nešto u Fotošopu i moram da znam koje su boje.Koja ti je maksimalna cena? Koliko ti vredi sposobnost da ponovo vidiš boje?Verovatno 7.000 američkih dolara, što je 10.000 dolara ovde. Mislim da bi to bilo prihvatljivo. Možda bih uzeo kredit, ako je moguće. Ne razmišljam mnogo o tome. Ne muči me to nešto posebno.
Reklame
Najbolji način da se to opiše jeste da uslikaš fotografiju telefonom, staviš sliku na Instagram i ukloniš joj sve boje. To je tačno ono što ja vidim. Nema nikakvih boja. Kreću se od bele do crne i sve na skali između. Mogu da razlikujem stvari po nijansama i jačini, ali ne i po boji. To mi malo utiče na posao, zato što sam IT tehničar. Ne pravim više sam mrežne kablove. Prosto ih kupujem. Za stvari koje su kodirane u boji, obično tražim od partnerke da mi pomogne s njima ili od nekog drugara. Ne primećujem to previše u svakodnevnom životu.
Reklame
Verovatno pre par nedelja, pravio sam multi-kor, što je samo debeo kabl sa gomilom mikrofonskih i audio ulaza i svi su kodirani u boji, različite boje za različite kanale. Čim sam odmotao traku, pomislio sam: “Ovi svi izgledaju drugačije, tako da pretpostavljam da su različitih boja.” Poslao sam fotku partnerki preko mesindžera i ona mi je potvrdila da su sve žice različitih boja. Upotrebio sam papirnu traku i označio ih sa a, b, c i d, i ostatkom abecede. Jednom u nekoliko nedelja, setim se da to imam, ali ne smeta mi previše.Jesi li nekad dobio medicinsko ili naučno objašnjenje za svoje stanje?
Razgovarao sam sa nekoliko različitih optometrista, zato što imam i astigmatizam; imam nekoliko problema sa vidom. Ne razumem to baš najbolje —mislim da je to problem sa cilindrima. U pitanju su samo cilindri i kupe u vašim očima. Planirao sam da se malo više pozabavim time, da bih mogao da saznam nešto više o samom stanju, da bi mi bilo lakše da ga objasnim drugima. Razgovarao sam sa nekoliko optometrista i oni kažu da to nije česta pojava. Ali se očigledno dešava ljudima. Verovatno ima nekoliko hiljada ljudi koji ga imaju, u zavisnosti od zemlje.I ne možeš da voziš, je li tako? Imaš li nekih drugih ograničenja zbog svog vida?
VikRouds, što je australijski ekvivalent za saobraćajnu policiju, kaže da iako nije protivzakonito, ne savetuju da neko s tim stanjem vozi. Znam redosled svetala na semaforu. Mogu da vidim kad su uključena a kad nisu. Znam oblik i ugrubo boju uličnih znaka, zato što sam nekada mogao da vidim boje. Ali ne vozim. Ne mogu da budem pilot. Avionska industrija je stroga po tom pitanju, kao što i treba da bude.
Reklame
Često me pitaju zašto se oblačim u crno, a ja im kažem da mi se tako sviđa. Lako je. Ne vide se fleke. Lako je oprati. Mnogo radim s rukama u radionici i ako imam nešto na rukama, mogu to da obrišem o sebe i neću se usvinjiti. Ne oblačim se u crno zato što ne vidim boje. Imam nekoliko… mislim da su majice plave. Pratim nekoliko kanadskih hokejaških timova. Ne volim baš australijski sport. Imam majicu Vankuver Kanuksa. Imam nekoliko različitih boja u garderobi koje nosim. Izgleda da je to ipak najčešće plava.
Pogledajte i:
Da li uživaš u vizuelnoj umetnosti? Da li bi ti poseta nekom slavnom muzeju bila dosadna?Mnogo sam razmišljao o tome. U mom gradiću postoji kafić koji je veoma umetnički orijentisan i volim da provodim vreme tamo. Mislim da je fantastičan. Stalno menjaju postavke. Uživam u delima kao i bilo ko drugi. Ne radi se toliko o vizuelnom radu koji je tu uložen; radi se o fizičkom i mentalnom trudu koji umetnost zahteva. Oprobao sam se u crtanju. Užasno mi ide. Moja partnerka crta i strašno je dobra u tome. Crta na mnogo različitih načina, delikatne linije sa različitim bojicama i olovkama, ali meni nije važna boja. Važan mi je trud koji je uložen.Ne želim da te svodim na tvoje stanje. Šta želiš da ljudi još znaju o tebi?
Imam 24 godine. U vezi sam na daljinu, što je u redu. Vereni smo od maja. Volim da izrađujem stvari. Nije mi dobro išla škola. Napustio sam školu posle drugog srednje, imao sam mnogo problema sa učenjem u školi. Ustanovio sam da radim bolje kad učim sam nego kad to radim u grupi. Sviram bubnjeve već 14 godina. Obožavam muziku. Gdegod da sam, u pozadini mi svira muzika. Trenutno izrađujem gitaru za nekoga. Ne znam da ih sviram, ali volim da ih pravim. Mnogo su mehaničkije od bubnjeva. Imam psa. Sedi pored mene u ovom trenutku. Zove se Mili. Ide apsolutno svuda sa mnom.Da li želiš da vidiš boje? Kad bi postojala operacija, da li bi se operisao?
U zavisnosti od cene. Kad bi mi se obratio neki cenjeni hirurg koji ima dokumenta i studije da potkrepi tu ponudu, i rekao mi: “Da li želiš to da uradiš besplatno?”, rekao bih mu: “Kul, nema problema.” Ako bi koštalo sto hiljada, iskreno ne vredi mi toliko, zato što to primetim svakih nekoliko meseci ako radim sa žicama ili radim nešto u Fotošopu i moram da znam koje su boje.Koja ti je maksimalna cena? Koliko ti vredi sposobnost da ponovo vidiš boje?Verovatno 7.000 američkih dolara, što je 10.000 dolara ovde. Mislim da bi to bilo prihvatljivo. Možda bih uzeo kredit, ako je moguće. Ne razmišljam mnogo o tome. Ne muči me to nešto posebno.