Arheolozi su izgleda pronašli prvi rimski dildo

Arheolozi u Velikoj Britaniji su saznali da bi alat za koji se prvobitno verovao da služi za popravku odeće mogao biti prvi drevni rimski dildo ikada otkriven.

Predmet od jasena, koji je prvobitno pronađen 1992. godine i katalogizovan kao alat za štapanje, nedavno je ponovo pregledan i ponovo klasifikovan nakon što su ga ispitali arheolozi, koji su pomislili da je u pitanju kurac.

Profesor arheologije na Univerzitetskom koledžu u Dablinu Rob Sands primetio je to dok je procenjivao drvene predmete koji su pronađeni u Vindolandi, blizu Njukasla u severoistočnoj Engleskoj.

Vindolanda je bila rimska tvrđava kilometar i po južno od Hadrijanovog zida, aktivna između 85. i 370. godine nove ere.

„Naišao je na ovaj predmet i rekao: ’a, da, ovo je kurac’“, rekao je za VICE World News ko-istraživač Rob Kolins, viši predavač arheologije na Univerzitetu Njukasl.

Kolins, koji istražuje pojmove seksualnosti u rimskoj granici, i Sends nisu uspeli da utvrde pravu svrhu falusa, ali njihova zajednička ekspertiza dovela je do tri ubedljive mogućnosti za objekat koji datira iz drugog veka nove ere.

Njihovi nalazi su objavljeni danas u članku pod naslovom Dodir drveta: sreća, zaštita, moć ili zadovoljstvo? Drveni falus iz rimskog utvrđenja Vindolanda.

Falus je dugačak oko 15 cm i isklesan je jednim alatom poput noža ili malog sečiva.

Čini se da je realna mogućnost da je to bio seksualni alat – što bi moglo da znači dildo, ali se takođe proteže i na njegovu upotrebu kao oruđe koje se koristi između gospodara i robova ili u scenarijima bez pristanka – posebno za Kolinsa koji veruje da nedostatak istraživanja seksa uopšte ometa bolju analizu.

„Nešto što radimo u arheologiji je analiza habanja, a ne postoji takva analiza koja je rađena na dildoima“, objasnio je on. „Sumnjam zbog istrošenosti ovog da bi se, ako bi se koristio kao dildo, više savijao za stimulaciju klitorisa, a ne za penetraciju. Na primer, zato što je većina habanja oko vrha, a više sa jedne strane, što sugeriše malu ponovljenu upotrebu ili trljanje."

Najbolje poređenje koje je Kolinsu palo na pamet bio je dildo od slonovače pronađen ispred francuskog ženskog manastira u XVIII veku.

Glavna prepreka da se ovaj predmet potvrdi kao seksualni alat je to što nikada nije bilo potvrđenog otkrića dildoa iz grčko-rimskog perioda, samo tona poezije napisane o njima – što znači da tim nije imao ništa fizičko sa čime bi mogao da ga uporedi.

Ali to je verovatno zbog činjenice da su bili napravljeni od drveta, koje je često dobro očuvano samo u močvarnim ili pustinjskim uslovima. Vindolanda je jedno od retkih, vlažnih mesta gde se to dešava.

„Jasen je vrsta drveta koju biste koristili za izradu drški alata. Bio bi opšte dostupan, a sjajan da se od njega izdelje falus“, rekao je Kolins. „Nikako ne bih tvrdio da sam stručnjak za ovu temu, ali mi se čini da je savremeni potrošač pomalo razmažen izborom različitih materijala. U antičkom svetu, nije ih bilo mnogo."

Drugi mogući izbori za pravljenje dildoa su možda bili kamen ili keramika – što omogućava manju fleksibilnost i zahteva veće veštine – ali oni nikada nisu otkriveni.

Fern Ridel, istoričarka kulture specijalizovana za seks, rekla je za VICE World News: „Bio je tako dug put da se šira akademska zajednica natera da istoriju seksa i istoriju seksualnosti vidi kao važno polje proučavanja, tako da apsolutno slavim priznanje da je ovo dizajnirano kao erotski objekat – to mu je najverovatnija bila upotreba.”

Ona je dodala: „Ali mislim da je jedan od najvažnijih delova ovog boljeg razumevanja seksualne istorije naših predaka to što se ne pretpostavlja automatski da je predmet napravljen samo iz zadovoljstva. Ne obraćamo mnogo pažnju na upotrebu silovanja i seksualnog zlostavljanja kao oružja koje je korišćeno i protiv muškaraca i žena u prošlosti, i veoma je važno priznati da se to dogodilo.”

Ali prostor za sumnju oko njegove svrhe, kao i opsesija Starog Rima svim stvarima u obliku falusa, znači da misteriozni falus može biti i nešto drugo.

Kolins i Sends takođe sugerišu da bi mogao biti deo statue, ili čak da se koristio kao tučak za drobljenje sastojaka.

„Nešto što kažem svojim studentima je da ako nema kite negde, onda to nisu Rimljani“, rekao je Kolins. „Ne odnosi se to samo na seks; falus je bio simbol za zaštitu, korišćen da odagna nesreću ili urok”.

Bogovi povezani sa plodnošću i trgovinom često su prikazivani sa erekcijama, kao i granične oznake. Odvojivi delovi tela su korišćeni na statuama, iako obično u kamenu; autori pišu u svom radu da „nedostatak površinskih vremenskih uticaja, međutim, sugeriše da je, ako se koristi na takav način, falus ili držan u zatvorenom prostoru ili na zaštićenom mestu, ili barem nije bio izložen elementima na duže vreme“.

Da je u pitanju tučak, oblik falusa bi mu mogao simbolično dodati „efikasnost ili zaštitu svemu što se pripremalo u avanu“.

Kolins veruje da je moguće da će novi falusi biti otkriveni, bilo u budućim iskopavanjima u Vindolandi ili drugde. Uslovi moraju biti potpuno vlažni ili suvi da bi se drvo sačuvalo, i zamrznuto na vreme zbog nedostatka kiseonika, što je retkost.

Sands je takođe upozorio da „klimatske promene i promene nivoa vode znače da je opstanak ovakvih objekata pod sve većom znakom pitanja“.

Kolins se nada da će njihov rad izazvati nova istraživanja, kao i da će kustosi muzeja pregledati njihove arhive u slučaju da neki drugi falusi budu pogrešno katalogizovani.

Jedan od razloga zašto je pogrešno identifikovan je verovatno taj što je 1992. hitno prebačen u laboratoriju na čišćenje i konzervaciju pre nego što je mogla da se pokuša odgovarajuća analiza. Ali možda su postojali drugi razlozi zbog kojih je kurac ostao neprimećen.

Ridel dodaje: „Znamo da su u prošlosti arheolozi i istoričari ili skrivali, ili jednostavno nisu shvatali, da je predmet koji katalogizuju imao seksualnu upotrebu.

Zato je toliko važno da se stalno vraćamo da preispitamo šta smo sačuvali, kako bismo mogli da ispravimo sve greške i iznesemo istinu na videlo.”