Prošlog meseca je pre dvadeset godina premijerno prikazan jedan potpuno novi sitkom. Trebalo je da iskoristi pomamu koja je nastala oko "Sajnfelda", deo tog post-vudialenovskog, njujorški neurotičnog humora o vezama i svakodnevnom životu; ali u originalnom predlogu za siže serije koji je poslat NBC-u pokazalo se da je to bila jedna veoma drugačija serija…"Ovo je serija o šestoro ljudi u svojim dvadesetim koji vreme provode u jednoj kafeteriji. To je kafeterija za prave insomničare koji radi celu noć. Serija govori o seksu, ljubavi, vezama, poslovnim karijerama… o periodu života kad je sve moguće, sve je uzbudljivo i istovremeno strašno. Govori o potrazi za ljubavlju, vezivanju i sigurnosti… i strahu od ljubavi, vezivanju i sigurnosti. I govori o prijateljstvu, zato što kad ste mladi, solo i živite u velikom gradu, vaši prijatelji su i vaša porodica."
Reklame
Za razliku od Sajnfelda i skoro svakog drugog sitkoma koji mu je prethodio, sa šarolikom menažerijom aljkavih očeva, majki što zvocaju, pijanih sveštenika, naduvanih sinova i komšija perverznjaka, Prijatelji je trebalo da bude prvi sitkom sa likovima koji su mogli da posluže kao pozitivan uzor. Komedija u kojoj se primarna glumačka postava sastoji od mladih, zgodnih, urbanih faca koje nemaju problema sa pićem ili seksualno prenosivim bolestima.Igrajući na našu želju da budemo upravo takvi ljudi, serija je doživela nedvosmislen uspeh. U godinama koje su usledile, Prijatelji su postali međunarodni fenomen. Njujorški rečnik zabavljanja kojim su se služili likovi ušao je u pop leksikon devedesetih na način na koji "iz'edeš mi gaće" Barta Simpsona nikad nije mogao. Štaviše, da li je neobična sintaksa Čendlerovih fora mogla biti suptilnije protkana u prirodne govorne obrasce gotovo svakog Zapadnjaka uzrasta između 20 i 40 godina? Svi su znali za "Rejčel", a Mat LeBlank je glumio u stvarno sjajnom filmu o majmunu koji igra bejzbol. Neverovatno je koliko je uticaja ova deceniju duga romantična komedija izvršila na sve i svja.E sad, nemojte pogrešno da me shvatite; Prijatelji su jedna pristojna serija. Zabavna, utešna i totalno gledljiva. Deluje nemoguće da je poslednja epizoda emitovana ovog meseca pre tačno deset godina. Ali tokom naizgled neizbežnog i neprekidnog drugog života u reprizama, Prijatelji su izvršili i negativan uticaj na našu generaciju. Praktično su nas pretvorili u kretene. Evo zašto:
Reklame
Likovi su sredovečni u duši U redu, sitkomi nikad nisu govorili o "kul" ljudima (sem ako ne računate Barlija). Jeste, odeća Džordža Konstance je možda nenamerno utrla put generaciji Vejvi Garmsa, ali Sajnfeld je zapravo govorio o Lariju Dejvidu, a Lari Dejvid nikad baš nije bio Igi Pop. Likovi u Sajnfeldu bili su vrlo slični likovima u svim sitkomima svih vremena — ljudi koji suviše brinu oko svega i ne vide u čemu je smisao ostati budan do kasno u noć.Razlika je u tome što su ljudi u Sajnfeldu namerno disfunkcionalni i uvrnuti, dok bi u Prijateljima trebalo da su seksi, mladi, urbane face. A opet postoji epizoda u kojoj odlepe od sreće zato što se spremaju da gledaju živi nastup grupe Hootie & the Blowfish. To najbolje pokazuje da scenariste Prijatelja nije zanimalo da realno odslikavaju vreme u kom je serija nastala. Umesto toga, likovima su podarili bezbedan, sredovečni stav prema modernoj kulturi koja prosto nije uverljiv. Likovi žive u Njujorku sredinom devedesetih, u vreme Tunela, Klab Kidsa i Vu-Teng Klana. A opet su ovi dvadesetogodišnjaci koji rade u modnoj industriji, na televiziji i popularnim restoranima u kulturnom smislu osuđeni na radiofonični rok, Umri muški i par fora o tome kako se Čendler loži na mjuzikle. Nikad nisam sreo nikoga svojih godina koga je toliko malo zanimao svet oko njega.Oni gotovo nikad ne idu u klubove, nikad ne pričaju o Tarantinovim filmovima, repu ili Björk. Čak su i naši roditelji to radili. Ali se Fibi zato veoma uzbudi što će upoznati Stinga. Zašto? Teško je reći da li se radi o lošem scenariju ili nekoj vrsti svesnog truda da se likovi načine onoliko prosečnim koliko je to uopšte moguće.
Reklame
E sad, znajući sve to, da li biste rekli da su smrt Kurta Kobejna, krivični zakon Margaret Tačer i/ili internet ubili masovnu mladalačku alternativnu kulturu devedesetih? Ili su to ipak bili Prijatelji?
Besmislena stambena situacija Osim Čendlera i Rosa, ostali prijatelji svi skupa nisu mogli da zarađuju više od 15.000 dolara godišnje. Džoi je bio nezaposleni glumac, Monika kuvarica na određeno, Rejčel barista/pretendent na stručnjaka za modu, a Fibi honorarna maserka, što je 100 odsto najmanje profitabilnih poslova koje mogu da zamislim. Činjenica da su svi oni iz stana imali panoramski pogled na noćno nebo Menhetna sa ofucanim-šik nameštajem i udobnim sofama potpuno je besmislena.Prema priči, Monika je nasledila svoj stan, što zapravo ne objašnjava zašto ništa od tog novca nije otišlo njenom bratu Rosu. Ako baš detaljno krenemo da razlažemo pozadinsku priču, pretpostavljam da je moguće da je Džoi dobijao nekakvu stipendiju. U svakom slučaju, kako su to sebi uspevali da priušte? Zato što je to nešto čemu danas svi teže, ali nema nikakvih realnih osnova u stvarnom svetu.Neobavezni životni stil na 15. spratu koji su oni proslavili a koji će definisati stremljenja tolikih ljudi krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih nikad se nije ostvario za nas ostale. A kako je i mogao? Čitava stvar je smišljena i sprovedena u delo 4.500 kilometara od Menhetna u studijima Vorner Brosa u Kaliforniji, gde je životni stil nešto što rekviziteri pomeraju okolo na točkićima.
Reklame
Muškarci su jadni; žene su kučkePrijatelji nisu predstavili seksualni život svojih likova u nešto posebno primamljivom svetlu. Ros i Čendler su živeli u frustriranom i nedobrovoljnom polucelibatu, dok se činilo da Džoi smatra da je igranje raznih igara jedini način da se žene odvuku u krevet. S druge strane, beskrajno uzdisanje i dahtanje Rejčel, Monike i Fibi na razne kvalitete kao što su biceps ovog lika ili žvaka onog lika činilo se da ukazuje na ideju da je zabavljanje sve samo ne prirodan proces. Što tako neurotično? Prijatelji je serija koja je pretvorila jebanje u birokratiju.Iz nekog razloga, Match.com i sve druge internet stranice za dejting sada osećaju potrebu da u javnim oglasima raspravljaju o etiketi prilikom prvog izlaska. (Sem uniformdating.com, koji i dalje ne mogu da shvatim — ljudi, svaka vam čast za očuvanje misterije ljubavi svojim jedinstvenim prodajnim konceptom.) Suviše mladih, gradskih žena provodi vreme pijući vino u nedogled i žaleći se na neprimerene izlive "romantike" kod likova koji ih — ne daj Bože — izvode u piceriju. Previše mladih, gradskih muškaraca kao da su postali isuviše cinični na zamisao ljubavi, stapajući se u armiju Džoija kojima nedostaje šarm televizijskog lika, scenario koji će ga iskupiti i idiotski osmeh Meta Leblanka.Prijatelji su nam, u svojoj nevinoj želji da povećaju gledanost, prodali ograničenu ideju rodnog identiteta koja se kod nas primila i nekako zadržala sve do današnjeg dana.
Reklame
Džoi Trebijani je bio prvi ljigavi stručnjak za startovanje žena na svetu Kad smo već kod toga, je li nekog od vas dama ikad krenuo da muva lik u uskoj kratkoj majici sa smešnim kačketom u supermarketu, teretani, kafiću ili bilo gde drugde zapravo? E, za to imate da zahvalite Džoiju Trebijaniju. Džoi je možda sjajan televizijski lik — i možda čak "najrealističniji" od čitave ekipe — ali nešto u vezi sa njegovim hiper-samouverenim javnim rutinama muvanja žena bilo je toliko uverljivo da je inspirisalo čitavu generaciju samoukih zavodnika da i sami testiraju limite zakona o zlostavljanju. Ipak, i dalje mislim da je to bolje nego ono kroz šta je morao da prođe Čendler.Doneli su na svet smarače iz kafeterija Šale o ljudima koji piju vrste kafe sa smešnim imenima sada su još napornije od ljudi kojima su upućene, a Prijatelji su zaslužni za oba društvena problema. U redu: kad je serija prvi put prikazana, kafeterije su sigurno delovale sofisticirano i glamurozno. Za razliku od barova i masnih restorana brze hrane, one su bile mesta i za rad i za zabavu, negde gde možete da pričate sa drugarima a da u pozadini studentarija ne urla na TV ekrane. Sad kad možete da kupite pristojan espreso čak i na aerodromu ili u Mekdonaldsu, izgubili su deo te egzotike.Međutim, smarači iz kafeterija su ostali. Ostaju sve duže i duže nego ikad pre zbog Wi-Fi-ja i proširenja tržišta. I dalje dramatično uzdišu na decu koja prave buku, i dalje pričaju o intervjuima za posao, i dalje čitaju iste knjige, i dalje ne uspevaju da završe iste jezive, jezive scenarije.
Reklame
Svi danas znaju nekog napornog "Rosa i Rejčel" Ovo je, iskreno, najtragičnije nasleđe Prijatelja.Nekada davno, ljudi su živeli prilično srećno u okviru prostih kvalifikacija kao što su "solo", "zajedno", "u braku" ili "razvedeni". Sem ako ste bili domorodac ili Francuz. To je bilo tako sve dok se nisu pojavili Ros i Rejčel sa svojom pričom o tome "kako su na pauzi", dajući slobodu ljudima da učestvuju u svakakvoj vrsti ljubavnih nedorečenosti.Na scenu stupa generacija koja se beskrajno dopisuje porukicama o tome "kuda ide ova veza", spavaju s najboljim prijateljima jedni drugih pod izgovorom da su se ionako "samo viđali" i uopšteno se ne vezuju i povređuju jedno drugo kad god stignu. Ne kažem da svi moramo stupimo u brak i imamo decu pre 25. godine — jeste, do određene mere ljubavna nedorečenost ume da bude zabavna — ali možda ako se budemo držali ideje da je dečko dečko, a devojka devojka, mogli bismo da se poštedimo gomile slomljenih srca i poruka odaslatih u prazno.Stav Prijatelja prema vezama nije bio boemski ili slobodan, samo naporan. Nije bilo velikih teorija o tome šta veza treba zapravo da znači; događanja su bila samo simptomi sebičnosti i opsednutosti samim sobom. "Na pauzi" nije nikad značilo zapravo ništa, sem činjenice da je jedna osoba želela da raskine ali nije imala petlju da to kaže onoj drugoj. Saga o Rosu i Rejčel legitimisala je nešto što je od samog starta trebalo da bude odbačeno kao izrazito glupo, izrodivši generaciju klinaca koji već više od decenije jedni drugima govore svakakve pseudo-psihološke gluposti o ljubavnim vezama.
