Troje ljudi nam je ispričalo kako je život u invalidskim kolicima promenio njihov seksualni život

Pre nesreće, za Nadiu je seks bio zabava. Bilo je uzbudljivo, spontano, i pre svega normalno. Ali pre tri godine, ovo je postala potpuno nova teritorija koju je morala da osvoji. Nije se plašila samog seksa, više ju je brinulo konstantno objašnjavanje zašto bi njene noge mogle da se zgrče, ili zašto ima subpubični kateter. Stalni razgovori o njenom telu su učinili da se oseća oštećeno, i brinula je o tome šta će ljudi misliti. “Osećala sam se kao da bi trebalo da odštampam kartice na kojima bi pisalo nešto kao “Zdravo, moje ime je Nadia i moje stanje je sledeće, i može se desiti sledeće, i okej je ako mi se zgrče noge.”

Kada je imala 22 godine, Nadia je imala saobraćajnu nesreću. Imala je povredu kičme, i iako može da kontroliše ruke, izgubila je kontrolu nad donjim ekstremitetima.

Prvi put kada je Nadia otišla kući, tokom perioda rehabilitacije u bolnici Christchurch’s Burwood, srela je bliskog prijatelja. Njegovo prvo pitanje je bilo: “Da li i dalje možeš da imaš seks?” Nadia se sada smeje kada se seti ovog razgovora. “Odgovorila sam mu nešto poput 'Pa vagina mi nije zašivena!'”

A onda je skapirala – da li će njen život od sada izgledati ovako? Da li će je ljudi u bilo kom momentu pitati intimna i lična pitanja? Čak i dan danas, ljudi i dalje pitaju Nadiu da li može da ima seks, i onda se oduševljavaju kada im kaže da može.

Kada se radi o seksu, Nadia je znala da će morati da proba da bi videla šta će se desiti. Ali se takođe i plašila osude ljudi koji nemaju pojma šta znači živeti život sa povredom kičmene moždine. Bilo je bitno da nađe nekoga kome može da veruje zato što je sam čin sada morao da se izvede malo drugačije. Najveća promena, kako kaže, je činjenica da spontanost više nije moguća – ne možeš prosto “uskočiti u krevet sa nekim… Više je postalo kao 'Čekaj sekund, moram na brzinu do toaleta, moram prvo da piškim jer mi je bešika nepouzdana.'”

Nadia kaže da je sama svoj najveći neprijatelj, jer stalno postavlja barijere kako bi sprečila mogućnost da bude u vezi zato što se plaši da će biti teret drugoj osobi. “Sada uz mene dobiješ još puno stvari… sve traje duže, zahteva planiranje, beskrajni ugovoreni termini, muke sa bolovima, grčevima, bešikom… sve.”

Nadia se oseća kao da mora da naglasi ljudima da je “malo drugačije spavati sa njom u odnosu na normalnu osobu.” Ipak, odgovori koje dobija nikada nisu ono što očekuje. “Svi su do sada bili u fazonu “Aha, sve je u redu”, i onda ja odgovorim nešto poput “Okej, kul, sad mi je neprijatno.”

Na početku, Kodi, 23, nije dobijao ovakvo razumevanje. Kada je imao 15 godina, povredio se dok je igrao ragbi i ostao paralizovan od grudi naniže. U toku kasnih tinejdžerskih godina, išao je na žurke u grad sa prijateljima, i uvek su ga tretirali drugačije. Posebno devojke, koje su ga često upoređivale sa prijateljima i komentarisale činjenicu da sme da izlazi i pije alkohol. “Ljudi su poprilično smešni. Pretpostavljaju da samo zato što si u kolicima to znači da ne možeš ništa da radiš”

Shvatio je uskoro nakon povrede da stvari ”dole” možda i nisu u redu – “da li će i dalje funkcionisati? Da li i dalje mogu da imam seks?” Doktori su mu na njihov “doktorski način” objasnili da na kraju krajeva ne može da zna dok ne pokuša. “To je ono što sjebava, ništa više nije isto, i iako je prvi put uvek pomalo čudan, zapravo je sve to nova teritorija.”

Pogledaj i VICE film: Najjači dečko u Kraljevu

Nakon povrede, seks više nije bio prioritet. Kodi je i dalje izlazio sa prijateljima, ali se nije nadao šemama za jedno veče. Bilo mu je bitno da upozna pravu devojku, i da se ne zaleće ni u šta. Bio je strpljiv, i na kraju je upoznao Džes, sa kojom je sada već godinu dana.

Kodi kaže da, kada je došlo vreme i kada je bio spreman za seks, nije morao da brine o previše stvari. “Ako treba da prođeš kroz pripremu, uzmeš vijagru ili tako nešto, i spreman si… Znate, život vas nekad sjebe, ali se morate snaći. Za mene, to je značilo da pokušam da se zabavim i da izvučem maksimum iz prilika koje sam dobijao.”

Za ljude sa povredama kičmene moždine poze su ograničene, a osećaj varira u zavisnosti od nivoa povrede. Kada sve uzme u obzir, Kodi kaže da je njegov seksualni život “stvarno dobar” i da sve teče glatko u tom odseku. “Ponešto i osećam, tako da kapiram da sam poprilično srećnik, jer neki ljudi ne osećaju baš ništa. Mislim da to mora da je teško.”

Kler, 40, je povređena 1995. Kaže da je bila dosta zadovoljna kada se radi o šemama za jedno veče dok je bila u dvadesetim godinama. Za nju je seks predstavljao vid zabave, i oblast gde je mogla da eksperimentiše. “Osećala sam se kao da ja njima činim uslugu na neki način. Morala sam to da preformulišem u glavi, jer je ranije to više zvučalo kao 'Imam ove probleme, i oni mi pomažu', a sada je to više 'Ja sam predivna jer pomažem njima.' To je bio jedini način da se izborim sa time u takvim trenucima.”

Seks za ljude sa povredama kičmene moždine se svodi na razmišljanje izvan okvira i pomeranje granica, jer se više ne radi toliko o penetrativnom seksu. Sama priroda povrede rezultira prekinutom konekcijom između genitalija i mozga, tako da čak i ako se osoba napali, to se možda neće manifestovati i na fizičkom nivou. To znači da su neophodni razumevanje i strpljenje, ali takođe i istraživanje drugih opcija i metoda stimulacije. Kler kaže da treba uvesti edukaciju o mozgu, koji je “pravi seksualni organ ako ljudi znaju kako i šta da urade da bi ga koristili.”

Mesecima pre nego što su se sreli uživo, Kler je razgovarala sa svojim trenutnim partnerom kako bi se bolje upoznali. Kasnije joj je priznao da, da su se srelu u nekom baru, ne bi joj prišao da razgovaraju zato što je u invalidskim kolicima. Kler je otkrila da su društvene mreže veoma korisno sredstvo kada se radi o rušenju barijera, pogotovo među mlađim ljudima. “Pre tri godine sam prvi put otvorila društvene mreže, i po prvi put sam videla sve te žene širom sveta koje prezentuju sebe na veoma seksi način.”

“Godinama sam mrzela svoje telo, omalovažavala ga i izbegavala da razmišljam koliko vredi… ipak sada mislim da imam mnogo više samopouzdanja kada se radi o mom telu iako i dalje živim sa povredom.”

Kodi takođe želi da iskoristi moć društvenih mreža, i razmišlja da pokrene YouTube kanal na kome bi edukovao ljude koji ne žive sa invaliditetom o tome kako izgleda život osoba sa povredom kičmene moždine. Njegov mudri zaključak je da ne dozvolite da vaša ograničenja utiču na spoljašnji izgled. “Ne dozvolite da ono što ne možete da uradite utiče na sve ono što možete.”

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.