Razvijeni putevi za krijumčarenje izbeglica u Evropu

Preko milion izbeglica stiglo je u Evropu 2015. godine, na vrhuncu izbegličke krize. Za neke su građanski rat u Siriji, nestabilna situacija u Avganistanu, i ponuđeno utočište u Nemačkoj i drugim zemljama pretvorili krizu u priliku za zaradu. Očajnici se obraćaju krijumčarima, koji koriste društvene mreže i programe kao što je WhatsApp da ponude svoje usluge raseljenim licima širom zarađenih područja na Bliskom istoku.

Na bar dve od sedam migrantskih maršruta koje vode u Evropu – preko centralnog, zapadnog i istočnog Mediterana, preko zapadne Afrike, preko Apulije i Kalabrije, preko istočnog i zapadnog Balkana – uočen je porast u krijumčarskim aktivnostima tokom poslednjih par godina.

Pošto je broj migranata pristiglih preko istočnog Mediterana odnosno zapadnog Balkana nastavio da raste, EU je prošlog marta potpisala sporazum sa Turskom. Ovaj sporazum omogućio je Grčkoj da vrati u Tursku „sve nelegalne imigrante" pristigle posle 20. Marta. Zauzvrat, Turska će do kraja 2018. dobiti isplatu od 6 milijardi Evra, bezvizni režim putovanja, i ubrzane pregovore o pristupu Evropskoj uniji. Pod ovim novim sistemom, broj pridošlica se drastično smanjio: 2015. ih je preko istočnog Mediterana stiglo 885,400 a 2016. samo 182,534.

Iako je krijumčarenje počelo da posustaje od tog marta 2016., kriza još nije okončana. Iz UNHCR procenjuju da su samo prošlog meseca u Grčku pristigle još 1,464 izbeglice.

„Nemoguće je pouzdano predvideti kako će se krijumčarenje razvijati jer to zavisi od velikog broja okolnosti", kaže Izabela Kuper iz FRONTEX. „Brojni su za i protiv faktori, različite političke i ekonomske okolnosti u različitim zemljama, a varira i sama ponuda krijumčarskih usluga. Carinska kontrola nije univerzalno rešenje, ali jeste važan deo šire slike."

Po svemu sudeći, kriminalna udruženja koja se bave krijumčarenjem ljudi do neke mere su povezana. Europol procenjuje da ona godišnje zarade 3-6 milijarde dolara, i da posluju širom stotinak zemalja. Možda ih neće zaustaviti samo jedan sporazum na relaciji EU-Turska. U međuvremenu, razbacana grčka žarišta beskućnika zarobljenih u tranzitu postaju plodno tlo za nove krijumčarske sisteme.

„Samo ti treba novac, posrednici se lako nađu. Oni ti izlože najpristupačnije pakete koje imaju u ponudi za tvoj slučaj", objašnjava Masud Kahar (39) koji je iz Avganistana izbegao pred talibanskim snagama, a danas živi u kampu u južnom delu Atine. „Sve je to vrlo jednostavno. Posrednika ima na svakom koraku."

Evropsko-turski sporazum stvorio je paradoksalnu situaciju: neki od ljudi zarobljenih u privremenim prihvatilištima počeli su da rade na samom dnu ovih mreža, posredujući između drugih izbeglica i krijumčara. Neki se udružuju da bi zajedničkim snagama otvorili nove maršrute kroz određena područja Balkana. Čak postoje i elitna ponuda koja ne uključuje rizična putovanja kopnom ili morem.

„Ko ima 4,000 evra lako može da nađe avionski prevoz", kaže Kahar. „Posrednik te odvede do centra Atine gde nađete organizatora, a taj te posle odvede kod pravog krijumčara, obično nekog od vlasnika klubova ili prodavnica mobilnih telefona u kraju."

Kahar opisuje jednu od tih virtualnih krijumčarskih firmi prerušenu u tržnicu pod arapskim natpisom, u istom atinskom getou. „Pravi krijumčar" uzima sliku izbeglice i daje da se modifikuje pasoš nekog dvojnika sa državljanstvom – obično narkomana ili siromaha koji živi od ovog iznajmljivanja identiteta. Sistem je toliko razrađen da se po potrebi nađe i osoba suprotnog pola da na aerodromu odglumi supružnika i tako poveća šanse da bez smetnji izbeglica nađe na letu ka svom konačnom odredištu, kaže Kahar.

Za sve češće krijumčarenje ljudi u avionskom transportu zaslužni su brojni propusti u Evro-turskom sporazumu. Do maja 2016., dva meseca od kako je sporazum počeo da se primenjuje, Grčke vlasti odbile su 30% obrađenih azilantskih prijava. Pošto se sporazum odnosi samo na prelaz Egejskog mora, ne na druge trase koje vode iz Turske, krijumčari su se preorijentisali na one skuplje ol-inkluziv transporte: let uz evropski pasoš koji je gore opisao Kahar, ili eventualno sirijski. Ovako se preskaču prepreke u vidu zatvorenih granica.

Amin (34) iz Avganistana, trenutno izbeglica u Srbiji, kaže da je platio 215 dolara za „turistički obilazak" Idomenija na severu Grčke. Od ovog naselja, taksista ga je za 160 dolara prevezao do granice gde mu je treći krijumčar za 2150 dolara pomogao da pređe u Makedoniju. „Prava džungla carinika i švercera, ali ovi drugi se obično snađu." Europol priznaje da se ova uska grla i neformalna izbeglička naselja formiraju da bi ljudi prešli zatvorene granice.

Tu je i adrenalinska varijanta za one koji bi da proputuju Evropu kamionom. Araš (24) iz Avganistana kaže da izbeglice čekaju u Patri, na zapadu Peloponeza, odakle trajekti kreću ka Italiji. Za 540 dolara, krijumčar sredi izbeglici da se okači o šasiiju kamiona bez znanja vozača Ako vozač zna šta se radi, cena skače čak i do 4,300 dolara, ali se putniku obezbedi nešto udobniji položaj tela.

Araš kaže da je 16 sati putovao trajektom od Patrasa do Barija; usput je popio flašu vode i pojeo par datula. Iz Barija je prešao u Milan, pa u Đenovu, pa u Ventimilju. Za 500 dolara, drugi krijumčar ga je ukrcao u kola sa još trojicom. Prešli su italijansko-francusku granicu i završili u Nici.

„On svakog dana tako doveze još dvadesetak njih. Mnogo je to para, mnogo," kaže Araš. Ali što se njega tiče, vredelo je novca. Danas živi u pariskom izbegličkom kampu gde je zatražio azil i čeka prvi razgovor.

„Da je Araš imao više novca i strpljenja, mogao bi da izbegne onaj prvi, teži deo puta", komentariše Kahar iz atinskog kampa. Njemu ovo marta prilaze brojni posrednici, nude da mu za četiri hiljade srede udobno putovanje brodom do Italije, bez igranja žmurke sa vozačem kamiona.

„Krijumčari imaju dogovore sa vlasnicima brodova, koji donesu izbeglicama uniforme pa ih onda regrutuju da izigravaju posadu tokom putovanja", otkriva on. Krijumčarske mreže se dovijaju na najrazličitije načine; bez problema se prilagode svakom krhkom međunarodnom sporazumu.

Još na VICE.com: 

Izbeglice u Srbiji kroz objektiv Lazare Marinković: humanitarna izložba "Ljudi na vratima"

Psihički danak volontiranju u izbegličkom kampu

Zaboravljeno izbegličko naselje u Grčkoj