I mlađi od 18 godina kažu da treba da imaju pravo glasa u Srbiji

Mogu da nabrojim nekoliko stvari u životu koje su me baš iznervirale: kad je onaj turski košarkaš na Svetskom prvenstvu 2010. nagazio na aut-liniju i sudija je to video, ali mu je ipak priznao trojku u poslednjoj sekundi i uskratio nas finala, kada sam videla podatak da žene u proseku zarađuju 24 odsto manje od muškaraca za isti posao i kada sam skontala da su izbori samo mesec dana pre mog 18. rođendana.

Dakle, što se izbora tiče, ja ću živeti četiri godine i jedanaest meseci kao punoletna osoba predsednika na čiji izbor nisam imala prava da utičem. To prilično smara. Pre nego što neko krene sa pretpostavkama o mom političkom opredeljenju - nemam afiniteta ni prema jednoj partiji u ovoj zemlji, što ne znači da nemam mišljenje o njima. I to je glavni argument u korist snižavanja starosne granice za glasanje - mlađi ljudi imaju mnogo svežiji pogled na političku scenu iz prostog razloga što nemaju razvijenu lojalnost prema nekoj partiji ili pojedincu na osnovu njihovih prethodnih dostignuća - ili nedostignuća, zavisi - nekada i više decenija unazad. Mišljenje razvijaju na osnovu onoga što vide, čuju, povezuju i zaključuju.

Kada uzmemo u obzir da je kritičko mišljenje kod adolescenata od 16 ili 17 godina u potpunosti razvijeno, ne bi trebalo da nas iznenadi činjenica da je u zemljama poput Austrije, Brazila, Škotske, Argentine i Kube, kao i određenim pokrajinama Nemačke i Švajcarske, donja starosna granica za glasanje 16 godina.

Pitanje je, zašto nije svuda? "Ali mlade to ne zanima i nisu dovoljno informisani…" Interesovanje i nivo informisanosti baš i nemaju mnogo veze sa godinama. Štaviše, logično je da oni koji će u toj državi živeti još 50 i više godina, studirati, graditi karijeru i osnivati porodice, budu više zainteresovani za to ko će je voditi od onih koji su sve to već završili i uživaju u penzionerskim danima razmišljajući na šta da potroše onaj silni novac koji su dobili pred Novu godinu.

Baš zato što mislim da bi trebalo omogućiti i mlađima od 18 godina da glasaju, razgovarala sam sa onima koji 2. aprila neće moći na izbore jer ih uglavnom par meseci deli od mesta na biračkom spisku. Pitala sam ih koliko su upoznati sa političkom situacijom u Srbiji, da li znaju za koga bi glasali i kako se osećaju pošto ne mogu da učestvuju u izborima.

Jovan, 17

- Poslednjih par godina pratim politiku, gledam kući sa ćaletom razne političke emisije i informišem se o tome, ali nisam baš preterano upoznat sa celokupnom situacijom. Na izborima bih glasao kad bih imao pravo glasa jer verujem da jedan glas može da utiče na ishod, iako mnogi tvrde suprotno, a ja stvarno želim da se situacija u ovoj zemlji poboljša. Znam i za koga bih glasao, za Sašu Jankovića.

Osećam da stariji gledaju na nas kao na nezrele i vide naše glasove kao nevažne, ali ja mislim da upravo naši glasovi mogu da promene dosta toga, jer nas je mnogo koji bismo želeli nešto da promenimo. Smatram da i mlađima treba dati šansu da daju svoj glas jer možemo objektivnije da sagledamo situaciju u državi od starijih iz razloga što niko od nas ne gaji neke simpatije prema određenim političkim grupama, niti očekuje ili traži mesto u nekoj državnoj firmi, hiljadu dinara ili dva sendviča i flašu vode u zamenu za svoj glas.

Iva, 17

- Ne bih rekla da sam mnogo upućena u politiku, ali znam ko je ko. Glasala bih na izborima jer smatram da je jako bitno glasati; ne volim kada se ljudi žale, a ne rade ništa povodom toga, tako da bih barem svojim glasom doprinela situaciji. Otprilike znam i kome bi on otišao.

Mislim da smo tek sada u razdoblju kada možemo da shvatimo situaciju u Srbiji i da sam malo mlađa, ne bih bila dovoljno ozbiljna i zrela da shvatim koliko doprinosim tim jednim glasom.

Tijana, 17

- Generalno se dosta interesujem za politiku, ne samo u Srbiji. Znam šta se dešava, ko se za šta kandiduje i rekla bih da sam prilično upoznata. Apsolutno bih iskoristila svoje pravo glasa kada bih ga imala, a prvi izbor bi mi bio Vuk Jeremić.

Iskreno, osećam se prilično ljuto i iznervirano zbog činjenice da ne mogu da glasam jer izbori su dobar deo moje generacije zaobišli za nekoliko meseci i samim tim smo osuđeni da živimo narednih 5 godina sa predsednikom koga je neko drugi izabrao. Jednostavno, mislim da sam u mogućnosti da bolje procenim situaciju i odredim kome bih dala svoj glas od nekih ljudi koji imaju pravo da glasaju.

Smatram da bi trebalo smanjiti starosnu granicu za glasanje jer osoba koja želi da se informiše o politici može isto to da uradi i sa 16 i sa 18 godina, a uz sve to imamo milion načina da saznamo stvari i izvučemo zaključke o tome ko bi pomogao ovoj državi, a ko ne bi. Ne kažem da se svi mladi dovoljno interesuju za politiku da bi znali za koga žele da glasaju, ali gotovo svi mladi znaju za koga ne žele da glasaju, a to je nekad podjednako bitno.

Miloš, 17

- Pratim političku scenu i jako sam dobro upoznat sa njom, ne gledam samo trenutne kampanje političara, već istražujem i kako su se pokazali na prethodnim funkcijama ukoliko ih je bilo. Iskreno, do pojave Luke Maksimovića, u narodu poznatijeg kao Ljubiša Preletačević Beli, favorit mi je bio Vuk Jeremić, jer smatram da je on jedan od najkompetentnijih kandidata za poziciju predsednika, ali svoj glas bih ipak dao Belom.

Moram da priznam da mi je malo čudno što za par meseci punim 18, a neću moći da glasam, mada smatram da treba da postoji neka granica za tako nešto i da je trenutna granica od 18 u redu, jer negde u tom periodu postajemo samostalni i, samim tim, te odluke više utiču na nas. Mislim da osobe sa 16 godina nemaju dovoljno razvijeno političko mišljenje, ali da bi trebalo da, kada dođe do izbora, cela generacija koja te godine puni 18 bude u mogućnosti da glasa, a ne da se gleda po danima i mesecima ko je kad rođen.

Katarina, 16

- Pratim politiku, mislim da sam dosta upoznata sa dešavanjima i naravno, kada bih imala pravo glasa, glasala bih na predsedničkim izborima. Moj izbor bi bio neko iz opozicije, najverovatnije Saša Radulović iz pokreta "Dosta je bilo". Mislim da promene nabolje dolaze od jake opozicije i da je svakoj vlasti najbolji saveznik upravo opozicija, koja je tu da podseća vlast da su tu gde jesu zbog interesa građana, a ne zbog ličnih. Verujem da su mladi budućnost države i da samim tim, treba da se što više uključe u izborni proces. Mislim da bi starosna granica za glasanje trebalo da se smanji, jer isto kao što smo uključeni u školske obaveze, treba da budemo uključeni i u političke obaveze. Znam da postoje mladi koji se dosta uključuju u neformalno političko obrazovanje i da bi i njima trebalo da se da šansa da iskažu svoje mišljenje.

Još na VICE.com

Izborni štab Za Srbiju bez straha: Odred "Sašinih huligana"

Mladi koji prvi put glasaju nam pričaju da li će izaći na izbore

Izborni štab Samo jako: Šansa da otpisana generacija bude bag u sistemu