Upucao me parking ridža snajperista

Parking servis (PS) – draga nam i voljena ustanova (međ' Srbljima). Jedna romansa sa PS-om desila se i meni prošle nedelje dok sam čekao ženu i decu da izađu iz Meka na Bulevaru u centru Beograda.

Budući da ova tema nije samo romantične prirode, već da ima primese detektivnsko/ratne/špijunske drame, nastaviću opisujući događaje po satnici:

19:47 nalazim se sa prijateljicom u Dalmatinskoj. Kratak razgovor.

19:58 parking ridža tvrdi da me je opazio na Bulevaru, uparkiranog preko puta Taša, blizu Meka. (očigledno brzo vozim, a još brže parkiram).

20:01 čekam ženu ispred auta (ona otišla sa decom u Mek da kupi nešto). Pričam sa prijateljem. Vreme zabeleženo na telefonu.

20:04 žena gleda na sat kada ulazi u Mek.

20:05-20:10 sedim u autu, potom šetam oko njega; kupujem nešto u pekari. Računam na čuvenih 15 minuta kada se parking toleriše bez plaćanja. Ridže u plavom nema u vidokrugu. Kontam, sejf sam.

20:10 pitam se šta rade ovi u Meku. Zapućujem se ka tamo. Požurujem ih da krenu. Kupujem na brzaka sladoled ćerki.

20:16 prema podacima iz naplaćene kazne (pardon predračuna za dnevnu kartu), ridža je izvršio desant na moj brisač, podigao ga i zakačio čestitku u najlonu.

oko 20:18 stižemo svi do auta. Naravno, popizdeo sam. Krećemo svi zajedno pravo u obližnji Parking servis.

oko 20:22 ulazim u PS, pozdravljam obezbeđenje.

U 20:37 potpisujem reklamaciju ove sadržine: „U vreme opažanja (19:58) nisam ni bio na parking mestu. Po parkiranju, bio sam u vozilu, čekajući suprugu i računajući da imam 15 minuta fore do plaćanja karte. Potom sam nakratko napustio vozilo, a kad sam se vratio, ugledao sam naplatnu kartu. Smatram da me naplatni radnik nije propisno opazio budući da nisam primetio da je prošao pored vozila dok sam bio parkiran. Došao sam odmah da reklamiram ovo, istog dana, 20 minuta po opažanju vozila i pet minuta po navodno napisanoj kazni."

Radnik koji mi je uzeo reklamatornu izjavu pun je razumevanja.

- Redovni ste platiša. Trebalo bi da ovo bude u redu. Proverite za dva dana na ovaj broj telefona - kaže i daje mi parče papira.

(Dva dana kasnije)

Postupam po uputstvu i zovem.

Javlja se neka gospođa, umornim glasom. Pitam me za broj naloga za naplatu. Kažem joj.

(Nešto proverava, čuje se tastatura)

- Gospodine, odbijena Vam je reklamacija, moraćete da platite ovo - kaže pomalo smorena.

- Kako to mislite? – ja u neverici. - Pa dajte, doći ću da kupim papirne karte u tom iznosu, ja sam vaš redovni korisnik.

- Možete da dođete, ali prvo morate da platite ovu dnevnu kartu. – uporna je gospođa, sad već živnula, spremna na svađu.

Razočarao sam je. Potpuno sam miran, ali ne dam se.

- Kako tek postupate sa onima što vam duguju mnogo, kad prema redovnim klijentima ovako - pitam se naglas. - Razumem monopolisti ste, i briga vas, ali mogli bi bar malo poslovnosti i uslužnosti prema klijentima. Jeste li videli da sam napisao da me je vaš kontrolor opazio, a da nije ni prošao pored mog vozila?

- Gospodine – nastavlja gospođa tonom iznervirane šalterske službenice - Kontrolor ne mora da prođe pored vozila, on može da vas uoči i sa druge strane ulice, šta mislite, kako bi on radio kad bi morao non stop da prelazi ulicu? - pravednički i retorički se zapitala gospođa.

Ja iznenađen praksom za koju nisam znao, ostajem bez reči. Mislio sam da moraju da prođu pored vozila, a to očigledno nije tačno.

Mogu, kao nindže ili delta odred, da vire sa drveta ili iz izloga, ili da se na drugi način maskiraju. A možda imaju i pomoćna sredstva, IC (infracrvene) nišane, ili durbine (samo za rad u noćnim uslovima, u toku poslednjeg sata parkiranja). Kao pravi snajperisti.

Završavam razgovor sa nadahnutom sagovornicom obećanjem da ću o ovome napisati priču i evo - obećanje ispunjeno.

A kolegu kontrolora predlažem za direktora Železnica Srbije. Za prilježan rad i efikasnu naplatu, zaslužio je ovo mesto. Ne bi se sigurno javljale ovakve neprijatne situacije .

Za kraj da dodam da se karta koju ću sretno da platim zove PLAĆANJE DNEVNE PARKING KARTE/PREDRAČUN i iznosi 1,870 dinara.

Karta za sat parkiranja u Žutoj zoni u kojoj sam bio, iznosi 48 dinara. Parking se u toj zoni plaća od 7 ujutro do 9 uveče. To ukupno dođe 14 sati naplate. Pomnožimo sate naplate sa cenom parkinga na sat i trebalo bi da dobijemo cenu dnevne karte zar ne?

14x48=672 dinara.

Ček, ček, pa kako onda dnevna karta 1,870? To mora da je onaj kolubarski dan od 25 sati?

Pročitajte i: Neuništivi grafit Vučić SNS na jednom beogradskom zidu

Uvođenje termina dnevna karta posledica je brojnih sudskih postupaka koji su vođeni protiv PS-a da bi im se osporilo pravo da naplaćuju kazne. Jer plaćanje nečeg u većem iznosu od jedinične cene jeste kažnjavanje.

Utvrđeno je, naime, da Parking servis nije Prekršajni sud da bi mogao da izriče sankcije već samo može da naplaćuje po cenovniku. Stoga je PS promenio cenovnik, ali samo terminološki, uvodeći „dnevnu kartu". A to što se karta za dan naplaćuje skoro tri puta skuplje, to je već druga stvar. Žalite se društvu za zaštitu potrošača. U Alanu Fordu bi rekli, društvu za zaštitu životinja.

Pomenutu „dnevnu" kartu ipak ću morati da platim da ne bih morao da nadokadim i troškove privatnog izvršitelja koji radi za javnu službu. A te pare od dnevne karte neka plate nekom igraču Zvezde ili kome god već daju. „Zaslužili" su.

Život zaista zna da bude zbunjujući.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu