Nesanica ima skoro isti efekat kao pijanstvo

U filmovima neispavanost čini glavnog glumca neobično produktivnim. Trevis Bikl vozi noćnu smenu zbog hronične nesanice u „Taksisti", Toni Stark ne može da spava pa pravi dodatna čelična odela u trećem „Ajronmenu", dok u „Borilačkom klubu" korporativni rob tokom besanih noći razvije novi alter ego, novu ideologiju, i čitavu vojsku.

Ali ne verujte Holivudu: kad čovek u stvarnom svetu ne spava, mentalno je osakaćen. Jedno istraživanje pokazalo je da gubitak sna u toku samo jedne noći ima isti efekat na kognitivne sposobnosti kao pijanstvo na zvaničnoj granici. Nesanica ograničava koncentraciju i kratkoročno pamćenje: ispitanici koji su 24 sata proveli bez sna bili su skloniji da neutralne izraze lica prepoznaju kao preteće.

Ko god je proveo noć pogleda uprtog u plafon zna kako se mutne, izmučene svesti dočekuje zora, kao da vam nesanica trijumfalno pobode zastavicu u znak pobede. Niko tako ne može da pravi čuda u mehaničkom (Toni Stark) ili društvenom (Tajler Durden) inženjeringu.

Kad sam prvi put probdeo čitavu noć, sutra me je čekao prvi plaćeni novinarski posao: trebalo je da za lokalni list izveštavam sa konvencije lovaca na duhove. Pritisak je tokom noći samo rastao. Dok sam gledao u digitalni budilnik, plašio sam se kako ću odraditi zadatak sa samo četiri, ili samo dva, ili nula sati sna.

U sedam sam pozvao urednika i ostavio mu poruku – nisam oka sklopio, ne mogu da uradim reportažu iz zdravstvenih razloga. Bio je neočekivano opušten: „Nema problema, javi ako budeš imao nekih drugih ideja." Sumnjam da se previše oslanjao na tekst o duhovima koji je trebalo da mu napiše devetnaestogodišnjak. Dan sam proveo u zombi stanju, gledajući filmove.

Od tada sam prihvatio da me nesanica tu i tamo hvata, pa sam naterao sebe da ipak obavljam svakodnevne poslove zakrvavljenih očiju. Nisam u optimalnom stanju, ali ipak mogu nekako da se teturam dalje dok se ne skljokam od umora oko osam uveče. Jednom sam rekao kolegi da neću na piće jer sam prethodnih 36 sati bio budan. „Ja bih zaspao tu na podu", odgovorio je on. „Zašto nisi uzeo slobodan dan?"

Počeo sam da se pitam kolike posledice ostavlja jedna besana noć, koliko bi trebalo dozvoliti da nam promeni planove. Stručnjaci kažu da ne treba voziti, upravljati mašinerijom, i obavljati druge potencijalno rizične zadatke. Intelektualni posao moguće je raditi neispavan, ali će rezultati biti lošiji.

"Dvadesetčetvoročasovna neispavanost ekvivalentna je pijanstvu", kaže Veišin Lai, lekar iz Pensilvanije čija su specijalnost poremećaji sna. Njena firma ‎AcousticSheep nudi slušalice koje pomažu kod nesanice. „Brojni nesrećni slučajevi prouzrokovani su nedostatkom sna, između ostalog i poznati incident na ostrvu Tri Milje", kaže ona. „Predlažem da ne vozite i ne upravljate potencijalno opasnim uređajima."

Kristofer Vinter ( The Sleep Solution), specijalista za poremećaje sna iz Virdžinije, kaže da se kod nas neispavanih aktivnosti mogu podelite na bolje-ne i apsolutno-ne. „Poželjno je izbegavati ispunjavanje poreskih prijava, učenje, slušanje predavanja", objašnjava on i dodaje da je neophodno izbegavati aktivnosti opasne po život – vožnja, planinarenje, pa i rad u nuklearnoj elektrani.

Manje opasni zadaci su više na nivou „možeš da probaš ali verovatno će biti sranje". Psiholog Majkl Brus kaže da se neispavani ljudi često osećaju loše dok se bave „aktivnostima koje zahtevaju brzo reagovanje". U ovo spadaju prezentacije, flertovanje, i konflikti na poslu. Ako je ikako moguće, treba ih odložiti.

Brus takođe ističe da nesanicu obično prate promene raspoloženja. Anksioznost se pogoršava u jednom pravcu, depresija se pogoršava u drugom. Praktično čega god se dohvatiš, biće ti teže ako se nisi dobro naspavao."

OK je oslanjati se na kafu ili kratke dremke da bi se simptomi ublažili, ali ne treba preterivati. „Male doze kofeina – po jedna omanja šolja kafe – razbacane tokom dana mogu da stimulišu aktivno stanje svesti", kaže Šošana Ungerleder, koja se oslanja na čaj sa kofeinom kad radi noćnu smenu u Pacifičkom zdravstvenom centru u San Francisku.

National Sleep Foundation upozorava na kofein, kaže da se 500 i više miligrama kafe dnevno smatra ta preterano.

Dremke smanjuju umor, gubitak koncentracije, i loše raspoloženje, ali pola dana na kauču kvari ritam organizma i otežava postizanje kvalitetnog sna sledeće večeri. Neki stručnjaci kažu da popodnevne dremke ne bi trebalo da prelaze 15-20 minuta. Lai preporučuje lakši rad po kući, čišćenje, i šetnju kao alternativu dnevnom spavanju.

Dan posle besane noći trebalo bi ispuniti laganim aktivnostima koje ne opterećuju previše. Treba piti dosta vode i čuvati zdravlje, kaže holandski lekar Nupur Koli koji se bavi pitanjima stresa i produktivnosti. „Voda ume da razbudi čoveka, kao i svetlo. Treba biti aktivan da vreme prođe, ali ne treba preterivati – držite se lakših aktivnosti. Posle večere treba se opustiti da bi se organizam smirio i bolje pripremio za noćni odmor.

Još na VICE.com:

Vreme je za rolanje: nauka kaže da vutra može da pojača kognitivne funkcije našeg mozga

Ja sam pijanica koja vodi bar

Izgleda da je za dobar san dovoljno da imaš svrhu u životu