Kad je fotografkinja Johana Siring posetila ovogodišnji festival Roskilde u Danskoj, sprijateljila se sa gomilom neznanaca. Njen metod upoznavanja? Ljubljenje."Ljubljenje aktivira sve nervne završetke u vašim usnama", govori za i-D Johana, "izazivajući lučenje dopamina i porast oksitocina. To je momentalni ublaživač stresa i stvara trenutačnu emotivnu vezu između dvoje ljudi."Johana, koja je Norvežanka i živi u Njujorku, prilazila bi potencijalnim subjektima i zamolila ih da poziraju za nju. Nakon što bi škljocnula prvu sliku, objasnila bi im svoj serijal fotografija — tražeći dozvolu da ih poljubi — i fotografisala njihovo lice odmah posle tog uzajamno dobrovoljnog, intimnog čina. Prepuštala je subjektima da diktiraju kako će se stvari dalje odvijati. "Neki bi me brzo poljubili i posle umrli od smeha, dok bi drugi prelazili pravo na peting", kaže ona. "Najinteresantniji deo bio je da sam se osećala kao da ih pomalo poznajem posle poljupca i mislim da se to osećanje očitava u drugim portretima."
Reklame
Johana se ni na koji način nije ograničavala. Njeni subjekti variraju po rodu, godištu i rasi. Na slikama pre poljupca, svaka osoba pokušava da projektuje određenu verziju sebe — obesivši ramena da bi delovali opušteno ili smeškajući se da bi delovali ljupko. Slike posle poljupca pokazuju koliko se lako odustaje od te glume. Jedan mladić se smeška stisnutih usana posle poljupca, u velikom kontrastu sa njegovom upadljivom bajkerskom jaknom ukrašenom zakrpama i nitnama.Johana govori za i-D o tome zašto veruje da su svi ljudi fotogenični — čak i ako tvrde da nisu — i kako je ljubiti nepoznate osobe tokom dva dana.
Roskilde je osnovan sedamdesetih u vreme hipi pokreta, a u međuvremenu se pretvorio u najveći muzički festival u Severnoj Evropi, sa glavnim zvezdama kao što su Rijana. Kakva je energija tamo?Festival Roskilde je moj glavni događaj tokom godine već poslednjih devet godina. Razlikuje se od svakog drugog festivala na kom sam bila po tome da se tu svi druže sa svima. To je jedan veoma oslobađajući mentalitet. Oko 125.000 ljudi se okupi i stvara magično "selo" na otvorenom osam dana uzastopce. Festival je neprofitan otkako je pokrenut 1971. godine i mislim da to nekako utiče na mentalitet ljudi koji se okupe tamo. Bukvalno možete da sednete u bilo koji kamp i družite sa bilo kim koga upoznate. Ono što radite u spoljnom svetu više nije važno. Ne morate više da brinete za sastanke, zakazane termine ili planirate svoj dan. Nije bitno šta nosite na sebi — ne morate čak ni da nosite ništa ili možete da učestvujete u goloj trci. Čitavih nedelju dana imate slobodu da samo postojite u ovom univerzumu bez ikakvih briga. Možete da isključite mozak i da uživate samo u druženju, pomalo kao kad ste bili dete.
Reklame
Šta se krije iza tvog interesovanja za nepoznate osobe?Smislila sam "mantru" za sebe dok sam još bila prilično mlada: ako mi se javi neka pozitivna misao o nekome, prići ću mu i reći ću mu to. Nije važno da li poznajem tu osobu ili ne. Mislim, šta može da bude bolje nego kad dobijete kompliment od potpunog neznanca? Na kraju sam fotografisala mnoge te ljude i mnogi od njih postali su moji dobri prijatelji. U mom svetu, svaka osoba je fotogenična i ima nešto jedinstveno i zanimljivo u sebi. To se trudim da dočaram na svim svojim fotografijama — esenciju neke osobe.
Često se čini da je tehnologija otežala umesto da olakša sprijateljavanje sa nepoznatim ljudima. Kako ti je ova serija fotografija pomogla da prevaziđeš moderne teškoće prilikom upoznavanja u stvarnom svetu?Suština je biti otvoren prema svemu i odnositi se prema ljudima sa poštovanjem, bez obzira na njihovu pozadinu, državljanstvo, nacionalnost ili veru. Uvek možete da naučite nešto jedni od drugih. U današnjem kovitlacu vesti koje se vrte oko činova mržnje, smatram da je bitnije nego ikad da se prenese poruka koliko lako možemo da naučimo da upoznamo nekog i činjenica da smo svi samo ljudska bića sa istim osnovnim instinktima. Uspostavljajući nove odnose i otkrivajući misli i ideje nepoznatih ljudi, mogli bismo da izgradimo mostove i suprotstavimo se neznanju i osuđivanju.
Na kakvim još projektima radiš?Trenutno radim na seriji sa neznancima koje sam upoznala usput i koju si mi u međuvremenu postali dragi prijatelji — to mi mnogo znači. Mimo toga, srećna sam što mogu da sarađujem sa Mateom, agencijom iz Njujorka koja me angažuje za projekte u svetu mode, muzike i kulture. Takođe, neprestano putujem na relaciji Njujork-Norveška, gde radim za nacionalni magazin za kulturu po imenu Dagbladet Magasinet. Sarađujem i sa različitim muzičkim etiketama na razvijanju imidža novih i etabliranih skandinavskih umetnika.
Reklame
johannasiring.com
