FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

​Sve što smo uspeli da iskopamo o vezama Trampa i KKK

Iako tvrdi da je „najmanje rasistička osoba na svetu", priznati rasisti kao što je vođa Ku-kluks klana Dejvid Djuk oduševljeni su činjenicom da ih Tramp poziva na „otpor". Možda se on formalno ograđuje od njih, ali oni od njega neće.
3.4.16

Nedavno je Džejk Taper sa CNN-a je postavio pitanje Donaldu Trampu, favoritu u trci za mesto republikanskog predsedničkog kandidata, da li želi da se ogradi od podrške koju mu je iskazao dugogodišnji vođa Ku-kluks klana i poznati rasista Dejvid Djuk. Tramp je odbio. „Ne znam ništa o tom Dejvidu Djuku," rekao je i dodao da „Ne znam ništa o rasistima."

Tramp je kasnije korigovao komentare i pravdao se da zbog tehničkih problema na vezi nije dobro čuo pitanje pa se zato nije ogradio od Klana. Ovo je ostalo kao samo detalj u sve većoj arhivi kontroverznih izjava na temu rasnih i etničkih pitanja koje je Tramp izneo tokom aktuelne predizborne kampanje – sve je počelo na samoj najavi kandidature kad je Meksikance opisao kao silovatelje; kasnije smo ga čuli kako poziva na „potpunu i apsolutnu zabranu prelaza granice za muslimane" i poziva pristalice na jednom od svojih okupljanja da pripadnike Black Lives Matter pokreta koji protestuju protiv njega „malo istamburaju".

Reklame

Ali ovaj incident vezan za Dejvida Djuka podsetio nas je na jednu raniju vest u kojoj je rečeno da je Trampov pokojni otac nekada nosio belu odoru i kapuljaču Ku-kluks klana.

Sve je počelo u septembru kada je Boing Boing iskopao članak Njujork Tajmsa iz 1927. u kom se navodi da je Fred Tramp bio među uhapšenima tokom demonstracija na ulicama Kvinsa gde se „hiljadu pripadnika Klana sukobilo sa stotinak policajaca". U to vreme je otac Donalda Trampa imao 21 godinu, i proveo je veći deo života u Kvinsu.

Pročitajte i: "Pitali smo stručnjaka za fašizam da li je Donald Tramp fašista"

Boing Boing ističe da je Fred Tramp prosto pomenut kao jedan od sedmoro privedenih lica protiv kojih nije podignuta optužnica, tako da je „možda bio slučajni prolaznik, a možda se i dogodila zamena identiteta tokom haotičnog sukoba."

Nedugo pošto je pažnja javnosti skrenuta na ovu 88 godina staru priču, iz Tajmsa su pitali Donalda Trampa kako komentariše tvrdnju da je njegov otac bio uhapšen na KKK skupu. Sve je poricao i tokom intervjua sa Džejsonom Horovicem četiri puta istakao da se „ništa nije ni desilo". Kad je Horovic pitao da li je tačno da je Trampov otac živeo na adresi Devonšir Roud 175-24, navedenoj u podacima uhapšenog Freda Trampa 1927, Donald je to odbacio rekavši da su informacije „totalno netačne".

„Mi smo živeli u Verhamu, a Devonšir, znam da postoji ulica sa tim imenom ali mislim da moj otac nikad tamo nije živeo." Tramp je dalje porekao sve navode Tajmsa iz 1927. „Nije trebalo to da pišu, prvo i prvo zato što se uopšte nije ni desilo. A drugo, zato što nije bila podignuta optužnica."

isečak iz Long Island Daily Press, 22. januar 1936.

Biografski podaci potvrđuju da je porodica Tramp živela u Verhamu u Kvinsu tokom četrdesetih, kad je Donald bio mali. Ali po podacima iz bar jednog isečka iz novinskih arhiva, Fred Tramp je prethodno živeo na adresi Devonšir Roud 175-24. Najava venčanja u listu Long Island Daily Press, izdanje za 22. 1. 1936, kaže da je to mesto boravišta Donalda Trampa, čija je supruga tada postala Meri Makleod – što je devojačko prezime Donaldove majke.

Štaviše, VICE je otkrio još tri novinska isečka u kojima se opisuje hapšenje Freda Trampa na okupljanju KKK u Kvinsu 1927, koji nezavisno potvrđuju navode Tajmsa. Nigde se ne kaže da li je Fred Tramp i sam bio član Klana, ali jasno navode da je bio priveden tokom sukoba sa policijom na ovom skupu, odnosno prkose tvrdnjama današnjeg predsedničkog kandidata. Peti članak kaže da je sedmoro ljudi bilo uhapšeno u odorama Klana; iako ne navodi imena, lako je pretpostaviti da je među njima bio i Tramp.

isečak iz Daily Star, 1. jun 1927.

Kasnije ugašeni list iz Bruklina po imenu Daily Star u izdanju za 1. 6. 1927. opisuje okupljanje članova Ku-kluks klana i kaže da je Fred Tramp bio „oslobođen optužbi za remećenje javnog reda i mira." Takođe pominje sedam uhapšenika, od kojih navodi da bi četvorica trebalo da se nađu pred sudom, dok će dvojica biti uslovno puštena na slobodu. Samo Fred Tramp nije bio zadržan pod optužnicom.

isečak iz Queens County Evening News, 2. jun 1927.

Reakcija Klana na navodnu zloupotrebu sile od strane policije bila je tema članka iz Queens County Evening News, drugog juna 1927. pod naslovom „Klanovski demonstranti napali policiju; ratni veterani traže kontrolu nad paradom." Tekst se mahom bavi lecima koje je Klan delio povodom „napada" koji je na njih izvršila „katolička policija grada Njujorka". Fred Tramp se pominje kao jedan od oslobođenih članova; navodi se Devonšir Roud adresa, kao i imena i adrese preostale šestorice privedenih.

isečak iz Richmond Hill Record, 3. jun 1927.

Još jedan članak iz lokalnog lista po imenu Richmond Hill Record objavljen je 3. juna 1927. Navodi Freda Trampa kao jednog od „uhapšenih pripadnika Klana", i njegovu adresu na Devonšir Roudu.

isečak iz Long Island Daily Press, 2. jun 1927.

Za kraj, Long Island Daily Press u izdanju za 2. 6. 1927. pominje da je svih sedam uhapšenika nosilo karakteristične odore sa kapuljačama, ali ne navodi imena. Tekst pod naslovom „Skup tokom parade otkazan" se kritički osvrće na ponašanje policije koja je brutalno pretukla pripadnike Klana okupljene na paradi povodom obeležavanja dana veterana.

Iako ovaj članak ne pominje Freda Trampa po imenu, broj privedenih je u skladu sa ostalim opisima istog događaja. Ključan detalj je u opisu uhapšenih „u odorama". U slučaju da Fred Tramp, ili bilo koji drugi uhapšenik, nije nosio odoru, može se pretpostaviti da bi takva gruba greška u izveštavanju bila ispravljena.

Reklame

Rori Makvej, šef sociologije na Univerzitetu Notr Dam, kaže da verzija KKK aktivna tokom dvadesetih u Kvinsu možda i nije učestvovala u široko poznatim aktivnostima kao što su paljenje krstova i linčovanje.

„Klan iz dvadesetih je bio izuzetno popularan. Propagirali su filozofiju superiorne bele rase, baš kao i original," kaže Makvej za VICE, „ali u tom pogledu su se podudarali sa velikim brojem Amerikanaca iz tog vremenskog perioda." Konkretno u Njujorku, Makvej dodaje, „klan se protivio imigrantima i katolicima, što je privlačilo nove članove."

Nijedan od ovih članaka ne dokazuje da je Fred Tramp bio pripadnik Kju-kluks klana; moguće je, kao što kaže Boing Boing, da se slučajno zatekao na skupu. Donald Tramp sa pravom ističe da optužnica protiv njegovog oca nije podignuta te 1927. godine, tvrdnje kandidata da Fred Tramp nikad nije živeo na adresi Devonšir Roud 175-24, odnosno da se incident „uopšte nije ni desio" – zvuče netačno.

Iz Trampove kampanje odbili su ponudu da prokomentarišu ove navode.

fotografija: Time & Life Pictures via Getty

U decenijama koje su usledile posle okupljanja 1927, Fred Tramp je postao uspešan i bogat građevinac, odnosno stanodavac hiljadama građevina Njujorka. Pratile su ga optužbe za rasizam, od kojih su neke bile relativno neprimetne i neformalne. Tokom pedesetih godina prošlog veka jedan od njegovih stanara bio je Vudi Gatri, čuveni izvođač narodne muzike, u čijoj neobjavljenoj pesmi se pominje da je Fred Tramp iscrtao „granicu boje" u svojim bruklinskim naseljima. „Stari Fred Tramp sigurno je znao / koliko je rasne mržnje izazvao", glase stihovi. Gvenda Bler, Trampov biograf, smatra da je Fred Tramp tokom pedesetih zaradio na rasističkim podelama koje mu je vlast prećutno odobravala.

Formalne optužbe za rasne predrasude u poslu sa nekretninama Freda Trampa su se materijalizovale tek 1973., negde u vreme kad je sin Donald preuzeo upravljanje kompanijom. Te godine je Ministarstvo pravde optužilo „Tramp menadžment" da su prekršili zakon o pravednoj dodeli stambenog prostora iz 1968, odnosno da su sistematski odbijali da ljudima iznajme stanove „zbog rase i boje kože". Fred Tramp je svedočio kao predsednik korporacije i izjavio da „nije bio upoznat" sa zakonom; svoju poslovnu praksu nije menjao od kako je on bio donet.

Reklame

Tramp se 1975 nagodio sa vlastima i obustavio sudski proces bez priznanja krivicu. „Njujork Tajms" od 11, juna 1975. navodi da se korporacija „obavezala da neće diskriminisati protiv crnaca, Portorikanaca, i ostalih manjina". Ipak, 1978 je Ministarstvo podiglo novu tužbu u kojoj se tvrdilo da Tramp korporacija ne poštuje odredbe sporazuma iz 1975.

Village Voice 1979. godine opisuje razvoj Trampovog carstva nekretnina i podseća na optužbe za rasnu diskriminaciju. Navodi se da su sve prijave za najam stanova u Trampovim stambenim blokovima tajno sadržale informaciju o rasi potencijalnog stanara, kao i da su vratari bili trenirani da odvrate zainteresovane crne stanare. Ponekom agentu bi direktno bilo rečeno da ne iznajmljuje stanove crncima. Odsek za obnovu i stambena pitanja države Njujork je 1983. godine ispitao stanare dva Trampova naselja i ustanovio da je 95% pripadnika bele rase.

Tokom godina koje su usledile, Donald Tramp se šepurio stranicama tabloida dok nije postao slavna ličnost, a usput je stekao reputaciju rasnog agitatora. U oglasima preko cele strane objavljenim 1989 u brojnim njujorškim listovima, upozoravao je na „divlje bande koje lutaju gradom" i pozivao na smrtnu kaznu u slučaju Petorke iz Centralnog parka. Pred poslednje predsedničke izbore, bio je u srcu desničarskih teorija zavere o mestu rođenja Baraka Obame; poslao je tim istražitelja na Havaje sa ciljem da utvrde pravo poreklo predsednika.

Ne bi trebalo da nas iznenadi činjenica da rasna pitanja postaju ključni deo Trampove kampanje 2016. godine. Iako tvrdi da je „najmanje rasistička osoba na svetu", priznati rasisti kao što je Djuk oduševljeni su činjenicom da ih The Donald poziva na „otpor". Možda se on formalno ograđuje od njih, ali oni od njega neće.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu