Fakultet ti odlučuje sudbinu u Srbiji - dokazuje istraživanje

Fotografija via Flickr / Korisnik: Goran Necin

Izbor fakulteta je izuzetno stresna odluka. Retko ko sa osamnaest godina zna tačno čime želi da se bavi u životu. Svaka greška u ovom periodu vas može mnogo koštati, a da ne pominjemo pritisak sa svih strana od roditelja i nastavnika. Na kraju krajeva, ta odluka je ipak samo vaša. To znači i da su posledice te odluke vaše.

Na osnovu izvoda iz rezultata istraživanja o diplomiranim studentima sprovedenog u okviru CONGRAD TEMPUS projekta, dobili smo uvid u informacije koji fakulteti u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini garantuju posao odmah po završetku studija i fakultete koje treba izbegavati ako želite da budete konkurentni na tržištu rada. Istraživanjem su pokrivena četiri univerziteta iz Srbije. Tačnije: Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Kragujevcu i Univerzitet Singidunum.

Takođe smo saznali koliko je u proseku potrebno vremena diplomcima različitih fakulteta da dođu do prvog značajnog posla - na ugovor od minimum šest meseci. Da bi se dobila celokupna slika, na uzorku je proverena i situacija pet godina nakon završetka studija. Otprilike, pred vama je magična kugla koja vam pokazuje kako će vaš život izgledati u sledećih pet godina na osnovu fakulteta koji upišete.

Više od deset hiljada diplomaca iz Srbije je učestvovalo u ovom istraživanju i obuhvaćeni su studenti svih nivoa studija koji su završili sa školovanjem tokom 2007. i 2012. godine. Nije nam potrebno istraživanje da bismo znali da su veće šanse da dobijemo posao ako završimo informatiku nego recimo, Engleski jezik. Ali podaci koje smo dobili otkrivaju koliko je stvarno značajna ta razlika. Svedoci smo dubokog jaza koji se stvara u sferi visokog obrazovanja.

U proseku su najduže tražili posao diplomci u oblasti obrazovanja nastavnika i obrazovnih nauka (9,23 meseci), a najkraće diplomirani u oblasti informatike i računarstva (3,26 meseci) i matematike (2,73 meseci). Takođe dobro prolaze studenti arhitekture, građevine i zaštite životne sredine.

Takođe je zanimljiv podatak da je svaki peti ispitanik (18%) iz uzorka je imao značajan posao i pre diplomiranja. Naglašava se da je ova pojava najprisutnija na studijskim oblastima kao što su informatika i računarstvo gde je 35% diplomiranih iz uzorka imalo značajan posao pre završetka studija. Kao važne oblasti se navode i novinarstvo i informisanje (29%) i matematika (28%).

Kod najvećeg dela diplomiranih studenata univerziteta i visokih tehničkih škola strukovnih studija iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, prvo značajno (samo)zaposlenje je u velikoj meri bilo povezano upravo sa onim za šta su se školovali. U tu priču se ipak ne uklapaju studenti visokih strukovnih škola. Čak 20% diplomaca iz ove grupe smatra da posao koji obavljaju nema nikakve veze sa onim što su studirali. Takođe, samo je trećina ocenila da je njihov prvi značajan posao u veoma velikoj meri povezan sa sadržajem studija.

Podatke za prosečno vreme traženja zaposlenja za sve studijske oblasti možete videti na grafiku ispod:

Roditelji vas ne smaraju džabe da upišete i završite faks. Sada imamo i dokaz za to. Skoro četiri petine diplomiralih obuhvaćenih CONGRAD istraživanjem koji su diplomirali pet godina pre trenutka anaketiranja radi ili je samozaposleno. Još bitnija od ovog podatka je infotrmacija o radnoj mobilnosti diplomaca. Gotovo polovina (41,7%) onih koji rade su promenili ili poziciju u firmi/instituciji u odnosu na prvi posao ili su pak promenili firmu/instituciju u kojoj rade.

Diplomirani studenti univerziteta iz Srbije pet godina nakon diplomiranja su u malo većem procentu zaposleni u privatnom sektoru (51%) nego u državnom sektoru (46%).

Samozaposlenje je u najvećoj meri prisutno kod diplomiranih studenata visokih tehničkih strukovnih škola. A na univerzitetima je zastupljeno u značajnijim procentima (više od 5%) jedino kod diplomiranih pravnika, veterinara, novinara i tehnologa u oblasti proizvodnje i prerade. Ako posmatramo problem dugotrajne nezaposlenosti, Srbija je u tom pogledu bolja u odnosu na Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Procenat onih koji i pet godina nakon diplomiranja nisu imali posao, a tražili su ga kod nas iznosi 11,6%.

Najveću karijernu stabilnost u prvih pet godina nakon završetka faksa imamo kod diplomiranih učitelja, nastavnika i pedagoga, kao i diplomiranih u oblasti matematike, hemije i fizike koji u velikom broju rade u obrazovnom sektoru. Uz ovo ide i jedna mana. Naime, diplomci zaposleni u prosveti imaju najniže plate od svih koje je ovo istraživanje obuhvatilo. Pored učitelja i profesora, najniže prosečne plate imaju filolozi, novinari, umetnici i veterinari.

Na grafikonu ispod možete videti prosečne neto zarade diplomaca iz svih studijskih oblasti:

Promena poslodavaca, odnosno firmi i institucija, u toku prvih pet godina nakon diplomiranja je načešća (više od 40% diplomiranih) kod studenata koji su završili studijske programe iz oblasti: arihtekture i građevine, informatike i računarstva, menadžmenta i administracije, kao i žurnalistike.

Jedan od najbitnijih podataka je upravo onaj da više od 80% diplomiranih studenata univerziteta iz Srbije obavlja zanimanja koja u principu podrazumevaju visoko obrazovanje (rukovodilac, funkcioner i zakonodavac; stručnjak ili umetnik; inženjer, stručni saradnik).

Vrlo retko diplomci obavljaju poslove za koje nije potrebna akademska kvalifikacija, poput uslužnih ili trgovačkih zanimanja i jednostavnih zanimanja. Saznali smo za jednu značajnu razliku - nije isto završiti fakultet i višu školu. Ovi slučajevi su najređi među diplomcima koji su svoje diplome stekli na univerzitetima u Srbiji (4%), a u značajno većem procentu kod diplomiranih sa visokih tehničkih škola strukovnih studija (15%).

I za kraj ono što je najvažnije – ko je zadovoljan svojim poslom nakon završenog fakulteta? Ovi rezultati će vas verovatno iznenaditi. Generalno gledano, studenti koji rade ili su samozaposleni pet godina nakon diplomiranja su zadovoljni svojim poslom.

Najzadovoljniji su diplomirani studenti koji rade u sektorima za snadbevanje vodom, otpadnim vodama, oni koji rade u snabdevanju energijom, gasom i slično. Potom zaposleni u sektoru obrazovanja i oni koji posluju sa nekretninama. Sa druge strane, najnezadovoljniji su diplomirani koji rade u sektoru trgovine na veliko i malo i u sektoru administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti.

Još na VICE:

Koliko nas stvarno košta studiranje u Beogradu

Svi ljudi koje srećeš na univerzitetima u Srbiji

Najbolja i najgora stvar kad si student u Beogradu