Kratki istorijat palestinskih "mučeničkih postera"

Par sati posle smrti Mohameda Ata Lafija u julu 2015. portreti sa njegovim likom bili su izlepljeni po izbegličkom kampu Kalandija u kom je živeo, nedaleko od Jerusalima. Ovaj devetnaestogodišnji Palestinac ratovao je u Al-Aksa mučeničkim brigadama – lokalni medijinavode da je bio pretučen i ubijen tokom izraelskog pretresa kampa.

Teško ih je izbeći bilo kojom ulicom u Palestini da se pođe – posteri u čast palestinskih žrtava (kako boraca tako i civila) stradalih u sukobu sa Izraelom nalaze se na svakom koraku – ima ih po izlozima, vratima kuća, po spomenicima i javnim prostorima.

Ovaj običaj počeo je tokom sedamdesetih godina. U to vreme ručno crtani posteri prikazivali su preminule uz simbole kao što su palestinska zastava i vojni slogani – „revolucijom do pobede“, „narodni mučenici vode nas ka slobodi“, i slično.

Krajem osamdesetih, dok je Palestina pokretala prvi veliki ustanak protiv izraelskih okupacionih snaga na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze, posteri su bili štampani u mnogo većoj razmeri po lokalnim štamparijama. Počeli su da se javljaju širom regiona. Izraelske vlasti tretirale su ih kao propagandno-regrutaciono sredstvo, pa su ih stavili van zakona. Ipak, pretnja zatvorom jedva da je usporila proizvodnju.

„Posle potpisivanja mirovnog sporazuma 1993. u Oslu, Palestincima je dozvoljeno da otvore privatne štamparije bez izraelskog nadzora“, kaže Muhamed Abu Latifa iz uprave kampa Kalandija. „Nije više postojala mogućnost da Izraelci utvrde ko je štampao koji poster, pa je produkcija procvetala.“

Dizajner koji je radio u jednoj od ovih štamparija razgovarao je sa nama pod garancijom anonimnosti. On kaže da se proces značajno promenio tokom poslednjih pr decenija. Zastavu Palestine postepeno su potisnuli konkretni politički prizori, od lika Jasera Arafata do citata iz Kurana. Takođe su se javljale boje i simboli političkih pokreta kojima je pali borac pripadao. „Na primer, na posteru pristalice Hamasa pojavili bi se osnivači te grupe Ahmed Jasin i Abdel Aziz al Rantisi, uz njihovu zelenu boju,” kaže naš sagovornik.

Ne podržavaju svi žitelji Palestine poruke sa postera. „Početkom revolucije, ljudi su mislili da će posterima ovekovečiti pojedinca i njegova dela“, objašnjava Dr Valid Al Šurafa sa Univerziteta Berzeit na Zapadnoj obali.

„Ovih dana, neke grupe oslanjaju se na tu tradiciju da bi romansirale konflikt. Na primer, noviji posteri obično prikazuju veliku količinu oružja.“ Dr Al Šurafa takođe smatra da određeni politički pokreti nameću svoje stavove preko postera. „Neke grupe su izgubile dosta uticaja na nacionalnom nivou, pa štampaju postere sa svojim simbolima da bi ostale relevantne.“

Septembra 2000. početkom drugog palestinskog ustanka, militanti su počeli da sami dizajniraju sopstvene postere – izabrali bi sliku, propratni tekst, i boje pre nego što bi krenuli u borbu. Mahdi Abu Gazel, bivši vođa al-Aksa mučeničke brigade, seća se dana u kom mu je prijatelj po imenu Fadi pokazao poster koji je za sebe osmislio – njegova fotografija pored ručno pravljenog eksploziva. Fadi je poginuo 2006. u tridesetoj godini, a Mahdi je dao da se njegov poster odštampa.

Gazi Bin Ode iz MADA, Palestinskog centra za razvoj medijskih sloboda, tvrdi da izraelska vojska po Zapadnoj obali još uvek zatvara štamparije koje prave postere, konfiskujući opremu i materijal. MADA navodi da je 2016. Izvršeno sedam racija po štamparijama širom Palestine, od kojih su četiri bile trajno zatvorene.

Ipak, reklo bi se da neće izraelski pritisak već društvene mreže ukloniti ove postere sa ulica Palestine. Mladi mučenici sve više razmišljaju o tome kako će ih javnost pamtiti onlajn, a sve manje o zidovima i izlozima. Teško je reći na šta će ličiti budućnost, ali jedno je sigurno – biće još teže zabraniti ili eliminisati mučeničke postere kad se budu preselili na internet.

JOŠ na VICE:

Ona je jedina žena fotoreporterka u Gazi

Ples u ruševini: brejkdens nudi nadu dok Gaza staje na noge

Palestinske porodice krijumčare spermu iz izraelskih zatvora da bi produžile krvnu liniju