Najbolje serije i dokumentarci o istinitim zločinima trenutno na Netfliksu

Renesansa programa o stvarnim zločinima ne pokazuje znake posustajanja, a ljudskoj istoriji ne nedostaje slikovitih i šokantnih priča, zrelih za to da se njima pozabave filmadžije i dokumentaristi, i predstave ih publici koja prati striming. Netfliks prednjači u očuvanju klasika stvarnih zločina, kao što je nefikcijski film Tanka plava linija Erola Morisa iz 1988, i rapidno proizvodi grozne priče o najgorim, najnasilnijim danima u životima ljudi. Ovi filmovi, serije i dokumentarci o stvarnim zločinima nisu za one sa slabim srcem. Ali mnogi ne mogu da se odupru porivu da zavire u ponor ljudskog ponašnja. Srećom, Netfliks ih proverava posle par epizoda, da bi se postarao za to da im ovaj ponor ne uzvrati pogled.

Čovek ulazi u banku sa bombom zaključanom katancem oko svog vrata. Situacija je zastrašujuća, nezamisliva, a to je tek samo početak Zlog genija. Mark i Džej Duplas po drugi put zaredom zakucavaju kada je u pitanju dokumentarac o stvarnom zločinu. Priča je opčinjavajuća i iznijansirana, ali nenormalni napori jedne žene koje je uložila u ovaj prepad zaista potpiruju košmare.

Netfliks je producirao nastavak dokumentarne serije koja je 2004. dobila Pibodi nagradu, i koja govori o suđenju Majklu Pitersonu, osuđenom za ubistvo svoje supruge, Ketlin. U Stepeništu, dokumentarista Žan-Ksavijer de Lestrad po drugi put se vraća priči o tome kako je Ketlin završila u lokvi sopstvene krvi, na dnu stepeništa u sopstvenoj kući. On nastavlja da opčinjava gledaoce, čisto zahvaljujući nivou pristupa koji je de Lestrad imao od samog početka, i toboganu emocija, dok Majklova pretpostavljena krivica i nevinost ulaze i izlaze iz fokusa.

Sedmodelna serija Keli Laudenberer, Ispovedne trake, žanr stvarnih zločina je prevrnula naglavačke. Umesto traga mrvica naznaka i izvođenja zaključaka koji vode do krivog čudovišta iza rešetaka, ona ispituje srceparajući fenomen lažnih priznanja koje iznudi policija. Sa stoprocentnim rejtingom na Rotten Tomatoes, ova serija o lažnim zločinima se mora odgledati.

Prošlo je tri godine otkako je u Nastanku ubice prikazana priča o pogrešnoj optužbi Stivena Ajverija za silovanje i ubistvo, o tužbama protiv policajaca, i kasnijoj osudi za još jedno ubistvo, zajedno sa sestrićem Brendanom Dejsijem. Ova priča je osvojila četiri Emija i, zajedno sa Serial, pomogla da se zacementira trenutna pomama za stvarnim zločinima u psihi nacije. U oktobru, filmski stvaraoci Lora Rikardi i Mojra Demos su preko Netfliksa objavile 2. deo, nakon pokušaja braniteljke Ketlin Zelner da obori presudu Stivenu Ajveriju za ubistvo Tereze Holbah 2005. Detalji zločina su jezivi, ali još je strašnija zloupotreba pravde u ovom slučaju.

Ovo nije dokumentarac o ubistvu, ali srazmera i pokvarenost stvarnih korporatinih zločina istaknuta u ovom Netfliksovom serijalu dobitnika Oskara Aleksa Gibnija je povremeno jednako opčinjavajuća. Epizode koje se ističu prate omiljenu vreću za udaranje velikih farmaceutskih kompanija na internetu, Martina Škrelija, i u epizodi pod nazivom „Čovek od poverenja“, predsednika Donalda Trampa. „Moraš da osetiš empatiju prema ovim ljudima“, kaže Gibni za Gardijan, što je ono što je strašno kod gledanja Prljavog novca. „U suprotnom, imaćeš pogled na svet u koji ja ne verujem, a to je da postoje dobri i loši ljudi, dok ja verujem da smo svi mi mešavina i jednog i drugog“.

Ja sam ubica je čitavih deset epizoda razgovora u četiri oka sa osuđenim ubicama koji čekaju pogubljenje, od kojih se ledi krv u žilama. Ono što je jednako potresno koliko i njihovi zločini jesu tračci ljudskosti koje se često promole iz skučenih zatvorskih prostorija i jednobojnih unifomi. Zatvorenici se rvu sa svojim zločinima, sistemom koji ih je kaznio, i sa svojom smrtnošću. Naročito upečatljiv je slučaj Deandre Bjukenena, koji se ne seća da je ubio svoju tetku, očuha i devojku – ali takođe ni ne poriče da su dokazi protiv njega osuđujući.

Nagrađivani nefikcijski film koji je bio pioniriski poduhvat Erola Morisa u mešanju intervjua i izrežiranih vizualizacija jednako je moćan kao i pre trideset godina. Tanka plava linija prati Rendala Dejla Adamsa, čoveka iz Ohaja koji je bio pogrešno optužen da je ubio jednog teksaškog policajca. Oslobođen je kada je Morisovo istraživanje okolnosti oko njegovog hapšenja izazvalo pažnju čitave nacije za ovaj slučaj.

Moris je tokom poslednje tri decenije izbrusio svoj stil i veštinu, i čitave ih uložio u svoju istragu programa kontrole uma CIA, Projekta MKUltra. Fokusira se na misterioznu smrt Frenka Olsena, bakteriologa koji je istraživao biološko oružje i radio za CIA. Poznato je da mu je njegov supervizor krišom davao LSD, i devet dana kasnije, on je skočio kroz prozor i poginuo. Neki su godinama sumnjali na ubistvo, a Moris je do istine došao nabliže što je moguće, u ovom serijalu iz šest delova, uz pomoć opčinjavajuće glume Pitera Sarsgarda, Moli Parker, Kristijana Kamaraga i Džimija Simpsona.

3. decembra 1976, Bob Marli, njegova žena Rita i njegov menadžer Don Tejlor su bili upucani u njegovom domu u Kingstonu, Jamajka. Dva dana kasnije trebalo je da nastupi pred 80 hiljada ljudi, na koncertu pod nazivom Nasmeši se, Jamajko. Remasterovano: ko je ubio šerifa duboko uranja u misteriju o tome ko je pokušao Marliju da oduzme život, i zašto. Ovo je prvi u nizu muzičkih dokumentaraca koji istražuju ključna ukrštanja umetnosti i politike.

Zastrašujuća priča Amande Noks o životu u inostranstvu u Italiji, i o tome kako je završila na osmogodišnjem suđenju za ubistvu je istinska savremena priča strave i užasa. Ovaj Netfliksov dokumentarac Roda Blekhersta i Brajana Mekgina prikazuje njenu priču u svoj njenoj zastrašujućoj dubini, sa nečuvenim pristupom Noksovoj, njenom bivšem dečku Italijanu Rafaelu Solesitu, i ozloglašenom tužiocu Đulijani Minjiniju, koji je i dan-danas ubeđen da je ona kriva.

Nije slučajno to što je prva sezona antologije Skota Aleksandera i Lerija Karasevskog, Američka kriminalistička priča osvojila devet Emija i zaradila izuzetnih 97 procenata na Rotten Tomatoes. Gluma Sare Polsen, kao posvećene, ali nesrećne tužiteljke Marsije Klark, Sterlinga Kej Brauna kao njenog partnera Kristofera Darena, i Kube Gudinga Mlađeg kao O Džej Simpsona, zaista je vrhunska. Ali ritam i naracija će vam zalepiti oči za ekran tokom svih deset epizoda. Za one koji tome nisu svedočili, serija zaista do kraja istražuje zašto je ovaj slučaj tako moćno izazvao pažnju čitave nacije (Toplo vam preporučujemo da je uparite sa osmočasovnim dokumentarnim serijalom, O Džej: američki proizvod, koji se strimuje na Huluu.)

Dejvid Finer je idealan izbor za režiranje ovog umnog osvrta na poreklo jedinice FBI za bihevijoralne nauke. U pitanju je mračan, sirov, zastrašujući pogled u mračne strane ljudskog uma. Lako je zamisliti da bi agent Holden Ford i bihevijoralni psiholog koji je postao agent FBI Bil Tenč, koji koriste uvid stečen uz pomoć uhvaćenih serijskih ubica za rešavanje specijalnih ubistva, mogli da budu vrsta detektiva koja je potrebna da Tajler Durden bude uhvaćen.

Najčuveniji američki militantni ludita i anarhista, Ted Kačinski, poznat kao Unabomber, suočava se sa istražiteljem FBI Džimom Ficdžeraldom u prvoj sezoni nove antologije Diskaveri Čenela o stvarnim zločinima, Lov na čoveka. Naravno, u stvarnosti, ovu dvadesetogodišnju istragu – najdužu istragu FBI ikad – sprovodio je ogroman tim sa tonom baza podataka, ali je ovako bolje za kompaktan scenario. Ubitačne izvedbe Pola Betanija i Sema Vortingtona kao Kačinskog i Ficdžeralda takođe ne škode, zbog čega je serija osvojila izuzetnih 93 procenata na Tomatometru.

Uprkos naslovu koji malo toga znači Amerikancima nesvesnim nedavnih događaja u Norveškoj, 22. juli je film koji se bave zapanjujućim nasiljem desničarskog teroriste koji je izigravao policajca, razneo vladinu zgradu u Oslu, a onda napao kamp za mlade lidere na obližnjem ostrvu. Američki reditelj Pol Gringras, slavan po serijalu o Bornu, angažovao je norveške glumce za ovu jedinstvenu priču, koja ne prati lov na domaćeg teroristu koji stoji iza napada, već jednog od preživelih koji se muči sa njegovim posledicama.