Dobrodošli na prvi festival seksualnih radnika u Amsterdamu

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Netherlands.

Amsterdam je sinonim za živopisne kanale, zgrade od cigle i, naravno, crveno osvetljene prozore. Malo mesta u gradu privlači toliko turista kao kvart crvenih fenjera, poznat i kao De Valen, koji godišnje primi oko 2,5 miliona posetilaca. Ali poslednjih godina, kancelarija gradonačelnika je razbila obe industrije u pokušaju da povrati grad iz kandži nepoželjnih turista.

Holandija je 2000. legalizovala javne kuće i zabranila seksualnim radnicima da rade van ovih određenih prostora. Od tada je zaduženje opština da upravljaju četvrtima crvenih svetla – ali u isto vreme, broj kompanija za seksualni rad registrovanih u Holandiji je smanjen sa 1350 na 250.

Promene u amsterdamskoj četvrti crvenih svetla počele su 2007. godine, pokretanjem projekta 1012,, nazvanog po poštanskom broju oblasti. Kancelarija gradonačelnika saopštila je da je projekat usmeren na ekonomsko unapređenje opštine i borbu protiv porasta lokalnih kriminalnih aktivnosti stranih bandi, sa posebnim fokusom na seksualnu trgovinu.

Jedna od glavnih mera Projekta 1012 bila je vladina otkupa bordela i drugih zgrada u okolini, gde su pozvali mlade dizajnere i fotografe da preuzmu prostore. Između 2007. i 2018. godine, kada je program završen, broj izloga u kvartu crvenih svetala smanjio se sa 396 na 252. Oko 50 kofi šopova u toj oblasti je takođe zatvoreno. Prema izveštaju gradskog revizorskog suda iz 2018. godine, ove intervencije su bile uspešne u podizanju cena imovine, ali ne i u borbi protiv organizovanog kriminala u toj oblasti.

Novoizabrana gradonačelnica Amsterdama Femke Halsema obećala je 2019. da će nastaviti da zatvara više prozora u kvartu, navodeći visoku stopu kriminala, prenaseljenost i navodnu ranjivost seksualnih radnica, posebno stranih žena. Grad je obećao da će otvoriti erotski centar na lokaciji koja će uskoro biti određena van centra grada, koji će uključivati namenske prostore za seksualne radnike i stalno prisustvo policije.

Ali seksualni radnici vide turizam u Crvenoj četvrti kao dobar za poslovanje – prema anketi sindikata seksualnih radnika Red Light United, 93 procenata ispitanika reklo je da bi volelo da ostane u De Valenu. Studija grada Amsterdama iz 2021. takođe je pokazala da je samo 10 odsto ispitanika sigurno da će posetiti kvart crvenih fenjera ako se nalazi van grada.

Seksualne radnice takođe osećaju da se zabrinutost za njihovu bezbednost iskorištava da bi se opravdao proces džentrifikacije. Oni tvrde da zatvaranje prozora zapravo pojačava prenaseljenost u ovoj oblasti, pošto su turisti sada koncentrisani u samo nekoliko ulica; kažu da ih zatvaranje takođe čini zavisnijim od vlasnika javnih kuća, pošto moraju da se takmiče za manje mesta. Godine 2020. smislili su alternativni plan za rešavanje problema grada, ali su rekli da osećaju da ih gradonačelnik ne sluša.

Dok se planovi za erotski centar razvijaju, zajednica pokušava da stekne vidljivost i razbije predrasude o sebi. 30. marta, seksualne radnice su organizovale protest protiv erotskog centra i nedavne odluke grada da se prozori zatvaraju u 3 sata ujutru umesto u 6 ujutro. Seksualni radnici kažu da će erotski centar imati manje slobodnih mesta nego u De Valenu i da će takođe biti manje bezbedan u celini.

31. marta prisustvovali smo prvom izdanju Whorehouse Cinema, višednevnog festivala umetnosti i filma u kulturnom centru Cinetol u Amsterdamu. Tu možete uživati u piću sa ljudima iz seks industrije, diviti se umetničkim instalacijama, sedeti i opustiti se dok gledate film ili striptiz, pohađati radionice i đuskati na žurkama.

„Navikli smo da gledamo ili čitamo jednodimenzionalne, stigmatizirajuće priče o seksualnom radu u medijima“, rekla je seksualna radnica i rediteljka Ivet Lurs, koja je održala radionicu o tome kako da svojim seksi video snimcima date filmski šmek. „Ali u zajednici seksualnog rada zapravo postoji mnogo kreativnosti i umetničkog talenta”.

Događaj koji su seksualne radnice namerno organizovale kao umetnički festival, posetiocima je pružio jedinstven uvid u raznolikost zajednice. „Pored toga što smo seksualne radnice, mi smo i umetnice i filmske stvarateljke, roditelji ili čak ljudi sa kancelarijskim poslom sa strane“, nastavila je Lurs. „To je zanimljivo široj publici, ali je takođe odlično za seksualne radnice koje mogu da vide svoje živote predstavljene na prepoznatljiviji način”.

Nažalost, mediji nastavljaju da predstavljaju seksualni rad kroz klišee i stereotipe koji infantilizuju profesionalce u industriji, pretvarajući ih u kategoriju koja mora biti zaštićena čak i uprkos njihovim željama. Upravo protiv toga Lurs i njena koleginica Miša Tajdeman pokušavaju da se bore kroz Reimagining Sex Work, bazu podataka slika i jezički vodič koji su zajednički kreirali seksualni radnici, fotografi i novinari.

„Primetila sam da se ista fotografija [određene] seksualne radnice često koristi u različitim člancima“, rekla je Tajdman. „Pitala sam novinarku zašto, a ona je odgovorila da je to jedina opcija u bazi podataka ANP-a [holandske novinske agencije].“

Ova interakcija je pokrenula ideju da se nestigmatizirajuće slike i jezik učine dostupnim novinarima koji pokrivaju takve priče. „Aktivisti znaju: studije i brojke ne ubeđuju ljude, već priče“, nastavio je Tajdman. Fotografije se sada mogu kupiti u bazi podataka ANP-a, a bile su izložene na izložbi tokom festivala.

Tajdeman je takođe biLa uključena u organizovanje The Peepshow Hoes, mobilne, bezbedne striptiz atrakcije koja je obišla Holandiju u znak protesta kada je vlada zabranila seksualni rad kao deo ograničenja COVID-19. Iako su profesionalci poput masera ​​ili frizera mogli da se vrate na posao nakon ukidanja najintenzivnijih mera, seksualne radnice su bile bez posla na mnogo duže vreme. Povrh toga, one su bile i jedina profesionalna kategorija u zemlji koja je isključena iz hitne pomoći COVID-19.

Ove godine, holandska vlada je takođe predložila izmene Zakona o regulaciji seksualnih radnika (SWRA) kojima bi se uslovi dodatno pooštrili, a sve u ime sprečavanja zlostavljanja. Seksualni radnici bi morali da podnesu zahtev za dodatnu dozvolu koja nije potrebna nijednom drugom samozaposlenom profesionalcu u zemlji, inače rizikuju novčanu kaznu.

Interesna grupa SAVE, čiji je Tajdeman deo, veruje da se seksualni radnici neće registrovati u zvaničnom sistemu zbog zabrinutosti za svoju bezbednost i privatnost. Kao rezultat toga, više seksualnih radnica moglo bi nestati ispod radara i zapravo postati ranjivije i izloženije klijentima koji zlostavljaju. „Dosta nam je ovoga“, uzdiše Lurs.

„SVRA je Damoklov mač koji visi nad našim glavama, toliko je negativan“, dodaje Tajdman. „Sve dok nas ne tretiraju jednako kao i druge radne ljude, nećemo biti u potpunosti prihvaćeni”.

Iako su opštine postale restriktivnije sa licenciranjem, „broj seksualnih radnica se uopšte nije smanjio“, rekla je Tajdeman. Ranije su se seksualni radnici mogli sastajati u bordelima i privatnim kućama, razmenjujući savete o tome kako da se nose sa teškim mušterijama ili jednostavno pijući zajedno piće. „Služba javnog zdravlja, prve pomoći i policija bi s vremena na vreme navraćali“, nastavila je ona.

Ovaj društveni sistem je omogućio da se seksualne radnice osećaju sigurno i kao da imaju mrežu na koju se mogu osloniti. „Taj osećaj zajedništva je sada izgubljen zbog svih propisa“, nastavlja Tajdman. „Na svu sreću, sada se zapravo ponovo vraća, delom zbog ovog festivala. Ali seksualne radnice sada strahuju da će to potpuno nestati sa novim erotskim centrom”.

Za seksualne radnike, festival je takođe predstavljao priliku da se povežu i oslobode ovih stresova. „To je vikend u kojem seksualni radnici mogu biti jedni s drugima“, rekla je Luhrs. „Biti u mogućnosti da podelite to zajedništvo je veoma posebno. A zahvaljujući festivalu, sada i spoljni svet može da bude deo njega.”

„Ovog vikenda ćemo odseti u hostelu sa gomilom striptizeta, i skinućemo se i plesati [na festivalu]“, rekla je Tajdman na početku događaja. „To je tako lepa grupa različitih ljudi: muškaraca, žena i trans osoba. Bićemo zajedno, zabavljati se i konačno ćemo ponovo moći da sretnemo naše kolege.” A to je posebno važno sada kada prostori za sastanke seksualnih radnica sve više nestaju. „Nadam se da će svratiti mnogi neseksualni radnici, ali i lokalni lideri“, dodala je ona. „Da bi bolje razumeli jaku zajednicu kakva smo mi, i da uvide kako je iznenađujuća, inspirativna i zanimljiva”.

Još fotografija sa festivala pogledajte u nastavku: