Ljubav je privremeno ludilo, kaže nauka

U kapitalnom delu Roberta Bartona, "Anatomija melanholije", ovaj autor iz 17. veka detaljno opisuje mnoge oblike melanholije i naše uzaludne pokušaje da je izlečimo. U okviru svoje zbirke životnih nedaća i egzistencijalnih eliksira, on u sitna crevca razlaže mnoge simptome ljubavi: "Ali simptomi mentalnog stanja ljubavnika maltene su bezbrojni i toliko raznorodni da nijedna umetnost ne može da ih pojmi; iako su ljubavnici nekad veseli i van sreće od radosti, ljubav je najčešće kuga, mučenje, pakao i na kraju tek gorko-slatka strast…"

Ljubav, istovremeno sluga melanholije i njen dugogodišnji lek, i dalje se proučava kao takva vrsta bolesti; neki psiholozi ljubav smatraju privremenim ludilom, koje uglavnom pokreće složeni koktel hormona, neurobioloških procesa i društvenog uslovljavanja.

Doktorka Helen Fišer, biološka antropološkinja, proučava ljubavne veze i njihov uticaj na mozak. Prema rezultatima njenog rada, neurobiološki efekti zaljubljenosti ne razlikuju se mnogo od iskustva kad ste na kokainu. "Ne možete da spavate, ne možete da jedete. Vrlo ste usredsređeni, vrlo ste motivisani", izjavila je ona jednom ranijom prilikom za VICE. Fišer je sprovodila studije skeniranja mozga na stotinama ljudi u različitim stadijumima romantične veze i ustanovila da i ljubav i kokain aktiviraju sistem proizvodnje dopamina u ventralnoj tegmentalnoj oblasti (VTA) mozga, koja je tesno povezana sa zavisnošću. "Kod kokaina, to prolazi za nekoliko sati", rekla je Fišer. "Kod ljubavi, može da potraje nedeljama, mesecima, godinama."

Iako simptomi nalik zavisnosti umeju da popuste posle prvog naleta ljubavi, mozgovi posvećenih parova pokazuju povećanu aktivnost u regiji bogatoj receptorima oksitocina i vazopresina. Prema rečima Fišerove, ove hemikalije zaslužne su za osećanje povezanosti i dugoročne vernosti — nečega što čak nije jedinstveno za ljude.

Njeno istraživanje je pokazalo i da ljubav može da izazove smanjenu kognitivnu kontrolu; ljudi u čeljustima ljubavi manje su sposobni da se fokusiraju i izvršavaju zadatke koji zahtevaju pažnju. "Ovo privremeno stanje samozavaravanja ima vitalnu ljudsku funkciju", prema pisanju Independenta. "Kad bismo odmah uvideli sve mane našeg partnera, manje je verovatno da bismo oformili stabilnu vezu za pravljenje dece."

Bez obzira na mnoge njene simptome — i uprkos izdašnoj količini naučne literature koja tvrdi da naša najdublja, najintimnija osećanja kontroliše kombinacija hemikalija i gena — mnogi od nas i dalje zatiču sebe na milosti i nemilosti ljubavi, zatočeni u psihozi koja može da nadraste i vreme i prostor. Iliti, kako je to Emili Dikinson jednom napisala:

"Ljubav – je prethodnica Života – / Pratilac – Smrti  – / Inicijator Stvaranja, i / Eksponent Zemlje –"

Ilustracija Lia Kantrowitz

Još na VICE.com

Dala sam otkaz na poslu da bih tražila ljubav

Ljubav u mladosti nas sjebe

Bacili smo pogled na naše simpatije iz škole da vidimo da li nam se i dalje sviđaju

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu