Ljudi nam pričaju o najočajnijim stvarima koje su radili prilikom raskida

Tekst je objavljen na VICE Australia

Normalno je da posle raskida budeš malo neracionalan. Na neki način je društveno prihvatljivo par nedelja briznuti u plač usred tržnog centra, ili živeti na testenini staroj pet dana, dok opsesivno pregledaš njegove stare fotke. Ali neki ljudi odu mnogo, mnogo dalje.

Razgovarali smo sa troje ljudi koji su se poneli, pa, pomalo ludo tokom raskida. Ovo su ljudi koje su naši prijatelji označili kao svoje „psiho bivše", kojima smo mi onda ušli u trag, da čujemo njihovu stranu priče. Ispostavilo se da stereotipi o psiho bivšima nisu toliko crno – beli.

Sva imena su izmenjena, naravno.

Nikada nisam dobro podnosila raskide, ali u ranim dvadesetim sam bila posebno loša. Bila sam u jednoj lošoj vezi kada sam imala 19, i posle toga sam imala problem s tim da procenim stvari.
Pre par godina sam se smuvala s jednim tipom. Pričao mi je intimne stvari o sebi, kao što je njegova borba s depresijom. Nakon što smo spavali, počeo je da ignoriše sve moje poruke i pozive. Nisam mogla da shvatim kako neko ko je nedeljama neprekidno razgovarao sa mnom može odjednom da postane tako hladan. U to vreme je živeo sa jednim mojim drugom, pa sam jednog dana došla, popela se kroz prozor u njegovu sobu i na krevetu mu ostavila pesmu koju sam napisala.

Znala sam da prolazi kroz težak period, pa sam pomislila da je to lep gest. Umesto toga, on je odlepio i u poruci mi napisao da ga više nikada ne kontaktiram. Onda me je blokirao na svim društvenim mrežama. Ja sam reagovala tako što sam upadala na Fejsbuk naloge svojih prijatelja da bih mu slala poruke, ili bih komentarisala statuse i fotografije na kojima je bio tagovan. Bila sam toliko opsednuta, da mi je to bilo skoro kao droga, ta želja da izazovem nekakvu njegovu reakciju. On je nastavio da me ignoriše, ili mi je slao stvarno zle poruke, govoreći mi da odjebem, i na kraju je i moje uzbuđenje splaslo.
U jednom drugom slučaju, tip sa kojim sam se viđala par meseci me je ostavio samu u nekom predgrađu nakon izlaska, zato što nije želeo da odem kod njega, iz straha da bih se upoznala sa njegovima. Izbacio je moju tašnu iz kola, pa sam morala da izađem da je uzmem, a onda se odvezao. Iscurela mi je baterija na telefonu i bila sam stvarno pijana, pa sam morala više od 40 minuta da hodam sama usred noći, tražeći taksi.

Pogledajte film Južnokorejska industrija ljubavi

Nisam razumela zašto se poneo tako prema meni. Želela sam neku vrstu potvrde ili kontrole, ili razumevanja. Zato sam se sutradan odvezla tamo gde me je ostavio, i vozikala se ulicama, dok nisam našla njegov auto, parkiran. Onda sam par nedelja prilično redovno sedela ispred te kuće, dok na kraju nisam pokucala na vrata, u želji da ga vidim. Nije znao kako sam našla njegovu kuću, i posle me je blokirao na svemu. Mada, posle par meseci, nastavio je povremeno da mi šalje poruke i da spava sa mnom. Dok je u isto vreme prijateljima pričao da sam luda i psiho.

Negde u to isto vreme, kada bi moje cimerke dovele neke muškarce, ja bih im se noću ušunjala u krevet. Imala sam seks s neznancima u uličicama, toaletima u pabovima i u parkovima. Iako sam se tako ponašala, uvek sam tražila neku vrstu potvrde, i zato sam bivala veoma intenzivna kada bih pomislila da se s nekim zaista povezujem. Trenutno sam u ozbiljnoj vezi, i mnogo bolje rešavam svoje probleme. Mislim da se više nikada neću ponašati na taj način. Sada se osećam mnogo jačom.

Upoznali smo se preko Grajndra, i bili smo zajedno nešto duže od dve godine. Iako me je lagano kulirao četiri meseca, raskid mi je ipak delovao iznenadno, i nisam zaista razumeo zašto je došlo do njega.

Otvorio sam lažni profil na Grajndru da bih saznao gde je on, šta radi, i koliko je daleko od mene. Upamtio bih razdaljinu i ono što on radi, bilo da je na poslu, ili u teretani. Na primer, ako je bio 4,2 kilometra daleko, znao sam da je kod kuće. Pratio sam gde je i kada je bio na internetu. To mi je bilo skoro uzbudljivo. U smislu kada znaš da radiš nešto što ne bi trebalo, ali ipak to radiš. To mi je takođe bilo i bolno. Ali u isto vreme, imao sam utehu. Nisam mogao da ga imam, ali radeći to, imao sam neku kontrolu nad situacijom.

Često sam prolazio kolima pored njegove kuće, da vidim da li mu gori svetlo. Uvek je palio jednu lampu zbog ambijenta, kada smo imali seks. Prolazio sam tuda u nadi da nikada neću videti da je ta lampa uključena. Znao sam da bi to ambijentalno crveno svetlo značilo da se smuvao s nekim drugim. Takođe bih se krio u žbunju ispred njegove kuće, u nadi da ću ga videti.

Jednom smo imali seks nekih šest nedelja nakon što smo raskinuli. Nadao sam se da će to sve da sredi, ali to se nije dogodilo. Kada sam bio kod njega, ukrao sam mu jednu majicu, u kojoj je u to vreme imao običaj da spava. To sam uradio zbog njegovog mirisa. Uzeo sam je zbog utehe, i da bi mi na neki način bio i dalje blizu.
Prošlo je 14 meseci od tada, ali čak i poslednjih meseci bih se odvezao tamo gde sam mislio da je on. Ali taj osećaj više nije toliko uzbudljiv. Sada to podnosim bolje, ali i dalje zateknem sebe kako ga tražim.

Znam da ne umem sjajno da ponesem gubitak. Ne verujem da bih ikada to ponovo učnio, ali moje ponašanje je u velikoj meri izazvao način na koji se raskid odvio, iznenada, kao da ti neko odlepi flaster sa sveže rane. Već oko sedam nedelja nisam tražio njegove fotografije na društvenim mrežama. Sad sam u fazi, „ne čini to, zato što ćeš oboriti svoj lični rekord". Radi se o vremenu i samokontroli.

Hari* i ja smo se upoznali 2011, ali tek 2012. malo bolje.

Jedne večeri sam se napila, i moj šef me je poljubio. Otišla sam kući kod Harija, osećajući se grozno, ali znajući da moram da budem iskrena. Rekla sam mu, i on je prestao da govori sa mnom. Samo je rekao, „izlazi iz mog stana, ti i ja smo završili". Bio je potpuno nem, ali ne i agresivan. Dopuštao mi je da ga dodirujem, i da mu se obraćam, ali on nije odgovarao. Bila sam toliko očajna da izazovem neku reakciju od njega, da sam se skinula gola i spavala s njim, ali on je i dalje ćutao. Posle toga mi je poslao poruku, „Ovo mi se dopalo". A onda mi je rekao da se iselim. Što sam i učinila.

Prolazila sam kroz intenzivne faze, od onih kada sam mrzela Harija iz dna duše, do onih kada sam čitala sva njegova stara pisma koje mi je pisao tokom četiri godine koliko smo se zabavljali, uključujući i stare spiskove za kupovinu namirnica. Slušala sam pesme koje su me podsećale na njega, čitala pisma i satima nekontrolisno plakala. Došlo je do tačke kada sam doživljavala barem dva emocionalna sloma nedeljno. Neko vreme sam išla na terapiju, ali to mi nije pomoglo. Doduše, prepisali su mi lekove protiv anksioznosti, za loše dane.

Raspitivala sam se kod njegovih prijatelja šta ima novo kod njega. Jedan od njih mi je rekao da se Hari zabavlja sa nekom devojkom koja ima jedva dvanaest godina i dolazi iz njegovog odvratnog malog grada. Još uvek je uhodim na Fejsbuku. Mnogo me boli kada razmišljam o tome. Jebeš tu devojku. Ona glupo piše svoje ime, glupo se oblači, i ja znam da Hariju to smeta.

Pre dva dana sam bila na večeri sa jednim prijateljem, i on mi je ispričao svoju verziju mog raskida. Moje ekstremne promene raspoloženja, od toga da sam okej, do toga da sam histerična i valjam se po podu. Od toga da sam skoro normalna, do toga da radim koku svaki put kada je ima. I to kako sam pokušavala da popunim prazninu koja je nastala kada me je Hari ostavio, i kako sam želela da preskočim sve faze i samo želela da me momci vole, ili kako me momci sa kojima spavam zapravo i ne zanimaju.

I dalje fantaziram o tome da se probudim i odvezem kod Harija na posao, uđem unutra i zahtevam da me ponovo zavoli. Ili da se odvezem tamo i izduvam mu gume. U svakom slučaju, ponovo bih bila bliska s njim.

Još uvek čuvam sva pisma koja je Hari napisao, i od januara sam ih dvaput pročitala. Od tada sam imala dva ozbiljna emocionalna sloma, ali to je veliki napredak. Prošlo je deset meseci, ali znam da je predamnom dugačak put.

JOŠ na VICE:

Ženski vodič kroz raskid

Ljudi nam otkrivaju najgore izgovore za raskid sa nekim

Kako da znaš da ti je veza propala