„Kasniš", rekao je sudija Andreas Miler pošto mi je poželeo dobrodošlicu u svoj dom u Gklinikeu, mestu severno od Berlina. „Da si stigao na vreme, ponudio bih ti doručak, derište jedno." Ne iznenađuje me Milerov stav da svaki propust povlači određene posledice – Bild piše da je on „najstroži nemački sudija u slučajevima maloletnika".„Potrudio sam se da zaslužim tu titulu", kaže uz osmeh ovaj pedesetšestogodišnjak za stolom u kuhinji. „Ako me se plaše dečaci u ovom kraju, dobro sam radio svoj posao". Miler je 20 godina radio kao sudija u okrugu Bernau bei Berlin, poznatom po velikoj koncentraciji neonacista. Miler im je sudio bez milosti, ali takođe je izmišljao prilično nekonvencijalne kazne – kao na primer kad je neonaciste osudio na posetu lokalnim džamijama i kebab sa mladim Turcima. „Najviše su me mrzeli ekstremni desničari od svih sudija. I dan danas se ponosim na to."
Reklame
Sudija Andreas Miler kod kuće
Kaže da se ovih dana manje bavi desničarskim ekstremizmom; prešao je na pitanja legalizacije kanabisa. U svojoj drugoj knjizi („Trava i kriminal", 2015.) tvrdi da bi država najbolje zaštitila mlade ljude od kanabisa tako što bi ga legalizovala.VICE: Da li ste imali neprospavane noći dok razmišljate o presudi?
Andreas Miler: Jesam, dešavalo se da probdim po celu noć ovde u kuhinji, misleći o presudi koja me čeka sutra. Da li da ga oslobodim, da li da ga pošaljem u zatvor? Da li bi trebalo da neonacista od 18 godina završi u zatvoru za primer drugima koji bi takođe hteli da bacaju molotovljeve koktele na azilante? Šta ako to mladiću upropasti život? Iako je za javnost to bolje, on bi mogao da ostane bez posla, da bude zauvek usmeren u pravcu kriminala, mada je danas možda samo sledbenik. Takve odluke me još uvek muče, i posle četvrt veka suđenja, jer imaju trajni efekat na optužene osobe.Koliko često ste grešili u presudi?
Sigurno je bilo grešaka, ali ne zna se uvek u kojim slučajevima. Jednom sam zadržao optuženog silovatelja devet meseci u pritvoru. Posle se ispostavilo da dokaza nema pa je oslobođen. Za njega je sigurno bilo užasno ostati nepravedno iza rešetaka, ali i sudije su ljudi. Zakonodavci su toga svesni, pa postoje načini da se isplate kompenzacije licima koja su pretrpela posledice naše greške.Da li nekad mrzite kriminalce kojima sudite?
Ne, to ne mogu. Naravno da svi mi imamo osećanja, nismo mašine. Inače bi neko samo ukucao podatke i izašla bi presuda, „kriv" ili „nevin". Neki slučajevi me razljute, posebno kad je reč o seksualnom zlostavljanju dece, ili kad je žrtva pretrpela traumu koja će je pratiti do kraja života a počinilac se uopšte ne kaje. Ipak, to ne utiče na presude.
Andreas Miler: Jesam, dešavalo se da probdim po celu noć ovde u kuhinji, misleći o presudi koja me čeka sutra. Da li da ga oslobodim, da li da ga pošaljem u zatvor? Da li bi trebalo da neonacista od 18 godina završi u zatvoru za primer drugima koji bi takođe hteli da bacaju molotovljeve koktele na azilante? Šta ako to mladiću upropasti život? Iako je za javnost to bolje, on bi mogao da ostane bez posla, da bude zauvek usmeren u pravcu kriminala, mada je danas možda samo sledbenik. Takve odluke me još uvek muče, i posle četvrt veka suđenja, jer imaju trajni efekat na optužene osobe.Koliko često ste grešili u presudi?
Sigurno je bilo grešaka, ali ne zna se uvek u kojim slučajevima. Jednom sam zadržao optuženog silovatelja devet meseci u pritvoru. Posle se ispostavilo da dokaza nema pa je oslobođen. Za njega je sigurno bilo užasno ostati nepravedno iza rešetaka, ali i sudije su ljudi. Zakonodavci su toga svesni, pa postoje načini da se isplate kompenzacije licima koja su pretrpela posledice naše greške.Da li nekad mrzite kriminalce kojima sudite?
Ne, to ne mogu. Naravno da svi mi imamo osećanja, nismo mašine. Inače bi neko samo ukucao podatke i izašla bi presuda, „kriv" ili „nevin". Neki slučajevi me razljute, posebno kad je reč o seksualnom zlostavljanju dece, ili kad je žrtva pretrpela traumu koja će je pratiti do kraja života a počinilac se uopšte ne kaje. Ipak, to ne utiče na presude.
Reklame
Da li vas je neki slučaj posebno pogodio?
Mnoge od njih još pamtim, posebno one gde žrtve još uvek snose posledice. Ali nekad mi ostaju u sećanju i osuđenici. Kao mlad sudija, jednom sam pustio čoveka na slobodu uz novčanu kaznu – dve nedelje kasnije on je ubio nekoga. Kad sam to čuo, plakao sam kao malo dete. Ali to su rizici profesije, nema sudije koji uvek može savršeno da pročita optuženog, mi se oslanjamo samo na ono što nam se prikaže. Siguran sam da bi isto rekli i doktori – možda i oni zaplaču kad im prvi pacijent umre, ali posle shvate da je to deo posla.
Koji vam dokazni materijal najteže palo da odgledate?U jednom suđenju, gledao sam seks-snimak bračnog para, ali što je najgore oni su primorali ćerku da ih snima. Otac je i nju zlostavljao. Kasnije se ubila.Pošto obično radim sa mladim ljudima, često moram da pregledam dokaze u slučajevima dečije pornografije, što mi je odvratno. U slučajevima ubistva bih radije preskočio izveštaj patologa, kad bi se to moglo.Da li svako ima isti tretman pred zakonom?
Mislim da ne. Posebno u krivičnom pravu, mali čovek obično izvisi dok velikog pustimo. Beskućnik koji više puta ukrade flašu jeftinog pića, u totalu možda 5 EUR, on ide iza rešetaka. Isto važi i za švercere u vozu. Kažnjavamo majke koje moraju da izaberu da li da plate kartu ili da kupe detetu sladoled. Sa druge strane, tu su oni koji izbegavaju da plate porez, prevaranti koji uzmu milione od poreskog obveznika – oni se previše često izvuku, ako mene pitaš. Siromah može da završi u zločinu zbog manjeg prekršaja zato što ne može da priušti dobrog advokata. Nisam zadovoljan pravnim sistemom.
Mnoge od njih još pamtim, posebno one gde žrtve još uvek snose posledice. Ali nekad mi ostaju u sećanju i osuđenici. Kao mlad sudija, jednom sam pustio čoveka na slobodu uz novčanu kaznu – dve nedelje kasnije on je ubio nekoga. Kad sam to čuo, plakao sam kao malo dete. Ali to su rizici profesije, nema sudije koji uvek može savršeno da pročita optuženog, mi se oslanjamo samo na ono što nam se prikaže. Siguran sam da bi isto rekli i doktori – možda i oni zaplaču kad im prvi pacijent umre, ali posle shvate da je to deo posla.
Koji vam dokazni materijal najteže palo da odgledate?U jednom suđenju, gledao sam seks-snimak bračnog para, ali što je najgore oni su primorali ćerku da ih snima. Otac je i nju zlostavljao. Kasnije se ubila.Pošto obično radim sa mladim ljudima, često moram da pregledam dokaze u slučajevima dečije pornografije, što mi je odvratno. U slučajevima ubistva bih radije preskočio izveštaj patologa, kad bi se to moglo.Da li svako ima isti tretman pred zakonom?
Mislim da ne. Posebno u krivičnom pravu, mali čovek obično izvisi dok velikog pustimo. Beskućnik koji više puta ukrade flašu jeftinog pića, u totalu možda 5 EUR, on ide iza rešetaka. Isto važi i za švercere u vozu. Kažnjavamo majke koje moraju da izaberu da li da plate kartu ili da kupe detetu sladoled. Sa druge strane, tu su oni koji izbegavaju da plate porez, prevaranti koji uzmu milione od poreskog obveznika – oni se previše često izvuku, ako mene pitaš. Siromah može da završi u zločinu zbog manjeg prekršaja zato što ne može da priušti dobrog advokata. Nisam zadovoljan pravnim sistemom.
Reklame
Ima li zločina na koje blaže gledate?
Saosećam sa ljudima koji se nađu u moralno nezgodnim situacijama. Jednom je neki tip pokušao da opljačka banku plastičnim pištoljem, tražio je €165. Pitao sam ga zašto, on je rekao da je obećao sinu Plejstejšn; dve nedelje pred Božić. To me emotivno pogodi, ali sa druge strane moram da mislim i na službenika na šalteru kog je uplašio na smrt. Kaznio sam ga uslovno.Bilo je i ono kad je majka vozila anoreksičnu ćerku u Holandiju da bi pušila marihuanu, jer je htela da je tako ubedi da jede čokoladu. Pod nemačkim zakonom to je krivično delo, ali tu sam se više slagao sa majkom nego sa zakonom.Da li na presude utiču vaši politički stavovi?
Ne, ali moralna ubeđenja imaju svoje mesto. Ko podržava legalizaciju kanabisa, kao ja, taj ima priliku da zakonito zaštiti korisnike kanabisa. Ko je bio žrtva nasilja, taj možda strožije sudi nasilnicima. Da ti ukradu bicikl tri puta za mesec dana, možda bi strožije kaznio lopova. Na mene politika ne utiče. Meni su anti-kapitalisti koji prave nerede isti kao ekstremni desničari koji prave nerede.Ima li zabavnih trenutaka u sudnici?
Ima, često se smejemo. Ne kod ozbiljnih slučajeva, kad se radi o deci ili o dugotrajnim zatvorskim kaznama.Najsmešnije je bilo kad sam odlučio da zabranim čizme u sudnici. Svedok mi je bio jedan član NDP (nemačke neonacističke stranke), a ja sam mu rekao da su čizme simbol ekstremne desnice, nasilja i netolerancije. Dao sam mu sat vremena da se presvuče. Vratio se u čarapama i uniformi. Ostao sam priseban dok smo bili u sudnici, ali čim sam izašao prasnuo sam u smeh.
Saosećam sa ljudima koji se nađu u moralno nezgodnim situacijama. Jednom je neki tip pokušao da opljačka banku plastičnim pištoljem, tražio je €165. Pitao sam ga zašto, on je rekao da je obećao sinu Plejstejšn; dve nedelje pred Božić. To me emotivno pogodi, ali sa druge strane moram da mislim i na službenika na šalteru kog je uplašio na smrt. Kaznio sam ga uslovno.Bilo je i ono kad je majka vozila anoreksičnu ćerku u Holandiju da bi pušila marihuanu, jer je htela da je tako ubedi da jede čokoladu. Pod nemačkim zakonom to je krivično delo, ali tu sam se više slagao sa majkom nego sa zakonom.Da li na presude utiču vaši politički stavovi?
Ne, ali moralna ubeđenja imaju svoje mesto. Ko podržava legalizaciju kanabisa, kao ja, taj ima priliku da zakonito zaštiti korisnike kanabisa. Ko je bio žrtva nasilja, taj možda strožije sudi nasilnicima. Da ti ukradu bicikl tri puta za mesec dana, možda bi strožije kaznio lopova. Na mene politika ne utiče. Meni su anti-kapitalisti koji prave nerede isti kao ekstremni desničari koji prave nerede.Ima li zabavnih trenutaka u sudnici?
Ima, često se smejemo. Ne kod ozbiljnih slučajeva, kad se radi o deci ili o dugotrajnim zatvorskim kaznama.Najsmešnije je bilo kad sam odlučio da zabranim čizme u sudnici. Svedok mi je bio jedan član NDP (nemačke neonacističke stranke), a ja sam mu rekao da su čizme simbol ekstremne desnice, nasilja i netolerancije. Dao sam mu sat vremena da se presvuče. Vratio se u čarapama i uniformi. Ostao sam priseban dok smo bili u sudnici, ali čim sam izašao prasnuo sam u smeh.
Reklame
Šta nosite ispod ogrtača?Šta misliš, mrežaste čarape i hozn-tregere? Obično nosim farmerke. Dozvoljeno nam je da nosimo šta hoćemo. Da imam neki fetiš, mogao bih tako da se oblačim. Znam jednu advokaticu koja namerno nosi tregere ispod ogrtača. Tako brani svoje klijente.Još na VICE.com:Deset pitanja koja ste oduvek hteli da postavite BusPlus kontrolorkiDeset pitanja koja ste oduvek hteli da postavite plastičnom hirurgu
Deset pitanja koje ste uvek želeli da postavite lečenom alkoholičar