Od tekile ne poludiš ništa više nego od vina ili piva

Prošle godine je kružio jedan izveštaj u kome su različite vrste alkoholnih pića povezane sa različitim raspoloženjima. Za istraživanje je iskorišćeno 30 hiljada odgovora iz Globalne ankete o drogama, i otkriveno je da ljudi vezuju različite emocije za različita alkoholna piča. Na primer, više ispitanika je izjavilo da se osećaju agresivnije kada piju žestoka pića nego kada piju vino.

Svi imamo prijatelje koji se kunu da se osećaju drugačije kada piju različite vrste alkohola. Ali da li različita pića zaista utiču na raspoloženje na različite načine?

Pređimo odmah na stvar. Koje god piće da je u pitanju, aktivni sastojak je isti: etanol. Kada popiješ piće, etanol ti preko želuca i creva ulazi u krvotok, a onda ga prerađuje jetra. Jetra odjednom može da preradi samo malu količinu alkohola, pa bilo koji višak koji ostane završi u krvi i putuje u druge organe, uključujući i mozak, gde se reguliše raspoloženje.

Direktni efekti alkohola su isti, bez obzira da li piješ vino, pivo ili žestinu. Nema dokaza da različite vrste alkohola izazivaju različita rasploženja. Ljudi nisu baš dobri u prepoznavanju svojih raspoloženja kada piju.

Odakle onda potiče taj mit? Naučnici su proučavali specifična verovanja vezana za alkohol koja se zovu „očekivanja“. Ako veruješ da te određena vrsta pića čini ljutim, tužnim ili napaljenim, onda je veća verovatnoća da tako i bude.

Svoja očekivanja razvijamo iz brojnih izvora, uključujući i sopstvena i tuđa iskustva. Ako te vino opušta, to je verovatno zbog toga što ga obično polako pijuckaš, u mirnoj i opuštenoj atmosferi. Ako od tekile poludiš, to je možda zbog toga što je eksiraš, što se obično čini tokom divljeg noćnog izlaska.

Ili ako si redovno gledao svoje roditelje kako nedeljom popodne sede sa svojim prijateljima i popiju par piva, možda ćeš očekivati da te pivo čini društvenijim. Otkriveno je da već i neka deca od šest godina imaju očekivanja od alkohola, mnogo pre nego što probaju piće.

Svaki put kada pijemo ili gledamo nekoga kako pije, mi razvijamo svesne ili nesvesne asocijacije između alkohola i naših emocija. Možda je na nas uticala muzika ili slikarstvo. „Od tekile poludim“ je često verovanje, ali takođe je i stih pesme Kenija Česnija, a Piano men Bilija Džoela možda je učvrstio ideju da si od džina melanholičan.

I druge hemikalije, koje se zovu kongeneri, mogu da nastanu u procesu spravljanja alkohonih pića. Različita pića proizvode različite kongenere. Neki tvrde da bi oni mogli da imaju različite efekte po raspoloženje, ali jedini stvarni efekat ovih hemikalija su ukus i miris pića. Takođe mogu da doprinesu i teškom mamurluku.

Ali nema dokaza da ovi kongeneri izazivaju specifično raspoloženje ili imaju efekta na naše ponašanje kada pijemo. Kritični faktor za fizičke i psihičke efekete koje iskusimo kada pijemo zaista se svode na to koliko smo popili, a ne šta pijemo. Različita pića sadrže različit procenat alkohola, a što više alkohola unesemo – i što ga brže unesemo – efekti su snažniji.

Žestoka pića imaju veću koncentraciju alkohola (40 procenata) od piva (5 procenata) ili vina (12 procenata), i često se piju brzo, ili na eks, ili u koktelima. To rapidno uvećava koncentraciju alkohola u krvi, a stoga i efekte alkohola, uključujući i promene raspoloženja.

Isto važi i za mešanje pića. Možda ste čuli izreku, „Pivo pre žestine, i zeznuo si se, sine; žestina pre piva, to tako biva“, ali ponovo je više u pitanju količina alkohola koja će te uvaliti u nevolju, nego što je u pitanju mešanje pića.

Mešanje stimulanata (kao što su energetski napici) sa alkoholom takođe može da zamaskira koliko si opijen, i omogući ti da popiješ više. Rizik od ekstremnih promena raspoloženja možeš da umanjiš tako što ćeš piti sporo, jesti pre i dok piješ, i ako „gasiš“ alkoholna pića vodom ili sokovima.
Alkohol je depresor centralnog nervnog sistema, što znač da usporava funkcije mozga. Efekti alkohola uključuju smanjenje aktivnosti u delu mozga koji reguliše razmišljanje, rezonovanje i donošenje odluka, koji je poznat kao čeoni režanj. Alkohol takođe smanjuje inhibicije i našu sposobnost da kontrolišemo emocije.

„In vino veritas“ (u vinu je istina) je izreka koja sugeriše da kada pijemo lakše otkrivamo kakvi smo zaista. Pa, to nije sasvim tačno, promene raspoloženja usled pića mogu da budu refleksija nečijeg skrivenog ličnog stila koji postaje manje regulisan kada se umeša alkohol.
Studije o agresiji i alkoholu, na primer, pokazuju da su ljudi koji su i inače nervozni, mrzovoljni i neempatični češće agresivni kada im piće umanji inhibicije. Kao što je slučaj i sa svim ostalim drogama, efekti koje alkohol ima na raspoloženje su kombinacija samog alkohola, toga gde ga piješ, i kako se u tom trenutku osećaš.

Dakle, da li nas alkohol čini ludima, zlima ili tužnima? Ako da, verovatno smo već bili skloni tome, a ako dovoljno verujemo u to, to bi moglo i da postane istina.

Nikol Li je profesorka na Nacionalnom institutu za proučavanje droga na Univerzitetu Kurtin u Australiji.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na The Conversation . Pročitajte originalni članak .