Harold i purpurni krejon, dečja knjiga o četvorogodišnjaku i njegovom naslovnom instrumentu, obećao je 1955. godine deci svet nesputanog kreativnog potencijala, beskrajno fleksibilnu stvarnost koja nastaje putem njihove mašte. Šest godina kasnije, tri direktora marketinga iz Čikaga ponudila su kontrapunkt sa Direktorskom bojankom, porukom iz sveta odraslih koja je nudila sumorna uputstva kao što su: "Ovo je moje odelo. Oboj ga u sivo ili ću izgubiti posao." Bila je to bojanka, ali bojanka koja je odbacila nevinost u korist korporativne pokretne trake i prizora liftova, grafikona prodaje i poslovnog voznog parka. Čak je i povremeni upad kolora bio veoma mračan: roze za pilulu od koje "ne marim" i za stolove od mahagonija ("Kako bih voleo da sam mahagoni").
Knjigu su napisali — i posvetili sebi — Marsi Hans, Martin A. Koen i Denis Altman. Direktorska bojanka je artefakt iz ere televizijske serije Mad Men koja ima tu čast da bude prva bojanka za odrasle na svetu. Od tada su bojanke za odrasle postale neka vrsta popularnog trenda — samo u poslednje dve godine prodato je više od 24 miliona ovih knjiga. Među njima su naslovi kao što su Umri muški: Autorizovana bojanka, Obojite svoje holandske gospodare i Bojanka pičke u izdanju tako prestižnih izdavačkih kuća kao što su Harper Kollins i iz pera takvih umetnika kao što su Toni Milioner ( Dejvid Bouvi: Obojite zvezdanog čoveka). Ove knjige odaju ljupku, optimističnu auru Panki Brustera. Kult večitog deteta, drugim rečima.To nema nikakve veze sa Altmanom i društvom, čije su knjige bile stvarno za odrasle: posle neočekivanog uspeha Direktorske bojanke, koja je rasprodala prvobitan tiraž i završila na bestseler listi Njujork Tajmsa, usledila je Bojanka društva Džon Birč 1962. godine. Denis Altman je još napisao i knjigu o Isusu Hristu pod naslovom Prvi liberal, kao i urnebesno stranačke popkultrune izmišljotine kao što su Meanie Manifesto: Zvanično uputstvo za igranje vozovima za republikansku decu, kao i još jednu bojanku, ovaj put o braći Kok.Sad kad je izdavačka kuća Pingvin odlučila da reizda Direktorsku bojanku (naslov je ispisan pozlaćenim slovima na neuglednoj korici), nedavno sam razmenio poštu sa Altmanom, koji je u svojim osamdesetim, o originalnoj knjizi za slomljene srednjeklasne šljakere i kakav je osećaj biti na čelu pastelnog kulta.
Reklame
VICE: Čisto kao dokument jednog vremena, Direktorsku bojanku doživljavam kao nešto što se nadovezuje na korporativno otuđenje, koje je bilo velika tema u romanima s kraja pedesetih kao što su Čovek u sivom flanelskom odelu ili u filmovima kao što je Apartman. Možete li nam reći nešto više o tome kako je ona nastala?Denis Altman: Bio sam deo kreativnog odeljenja u kompaniji Nort Advertajzing u Čikagu, pre čitavog jednog životnog veka — među ljudima koji smišljaju i stvaraju reklamne kampanje i televizijske reklamne spotove. Upravo smo bili završili prezentaciju tokom koje smo prikazali svoju novu reklamu dvojici likova poznatih kao Stiv Stantid i Harlou Halfšot, firminim direktorima zaduženim za naš posao za Smrznutu picu. (Imena su izmenjena da bi se zaštitio identitet tih somova.)Naša strategija za reklamu bila je samo da se kaže da pica ima sjajan ukus. Veoma prosto. Sve scene pucale su na stimulaciju apetita kod gledalaca. Proizvod je delovao ukusno, a ljudi u reklami su uživali u svakom njegovom zalogaju. Ali su je Stiv i Harlou ladno odbili. Pitao sam ih zašto, a oni su mi rekli da u reklami nije bilo dovoljno prideva. Stiv je tvrdio da ima knjigu u kojoj se kaže da u svakoj reklami mora biti najmanje pet velikih opisnih prideva. Suprotno svim racionalnim očekivanjima, nekako sam uspeo da mu fizički ne naudim u to vreme.Kasnije istog dana, otišao sam na ručak sa dvoje svojih najbližih prijatelja u Nortu, Martinom Koenom i Marsi Hans. Ispričao sam im kako sam proveo jutro i odjednom dobio ideju kako da se osvetim ovoj dvojici. Obelodanićemo kakvi su zapravo. Izaći ćemo sa tim u javnost. Moći ćemo svoju priču da ispričamo čitavom svetu. Napisaćemo knjigu u kojoj će biti opisano sve. Bila je to slatka osveta.
U čitavoj Direktorskoj bojanci primetna je duboko ukorenjena frustracija koja od nas traži da bojimo telefone, aktovke, eksere — iliti "među-vlaknaste površinske učvršćivače" — i nezadovoljne supruge.To je bio svet u kom sam živeo, viđen očima protagoniste koji je u suštini jedno veliko dete u telu čoveka, i vedri i oblači svetom jedva da razume. Imali smo posla sa direktorčićima koji su bili totalno neobučeni u veštinama komunikacije. Kreativni ljudi u reklamnim agencijama moraju da budu vični svakoj vrsti umetnosti poznatoj čoveku. Mi svoje veštine i znanja primenjujemo u pisanju i dizajnu putem medija filma, muzike, drame i kompjuterske tehnologije. Ali pre nego što možemo da prodamo bilo koji proizvod javnosti, moramo da prodamo svoje ideje veoma ćoškastim i nemaštovitim direktorima zaduženim za taj konkretan posao, koji su naša jedina veza sa klijentom.Zašto onda bojanka?Bili smo tvorci reklama, ali smo znali da knjiga mora da imitira stil knjiga koje smo čitali kao deca. Dik i Džejn i njihov pas Spot. Makgafijeva čitanka. Bojanke. Da. To je to. Bojanka za direktore. Eureka.
"To je bio svet u kom sam živeo, viđen očima protagoniste koji je u suštini dete u telu čoveka, i vedri i oblači svetom jedva da razume. Imali smo posla sa direktorčićima koji su bili totalno neobučeni u veštinama komunikacije."
Današnja korporativna kultura — posebno u tehnološkom sektoru, pretpostavljam — odaje mnogo nežnije vibracije zajednice koja slavi boemski život i nezavisnost, istovremeno ih prilično otvoreno svodivši na zvučne reči i težeći tome da otkloni granicu između rada i rekreacije. Da ironija bude veća, "bojanka za odrasle" upravo je ona vrsta trenda koji se dopada takvoj vrsti kulture. Da li te knjige doživljavate kao direktne nastavke svog nasleđa ili one deluju kao devijacije?
Reklame
Jeste li čuli za priču o računovođu koji je stupio u brak sa grafitistom?Ni ne očekujete je, pošto se tako nešto ne dešava. Ali život se na taj način živi u reklamnim agencijama. Posao sa reklamama je jedina industrija na svetu u kojoj kreativni, umetnički nastrojeni ljudi moraju blisko i produktivno da sarađuju sa najviše ograničenim, matematički nastrojenim krutim odelima koje je uprava mogla da nađe.Možete li nam reći nešto više o svom životu i radu otkako ste izumeli bojanku za odrasle?Moj život najbolje može da se opiše u četiri grupe od po 20. Prvih 20 godina — škola i vojska (Univerzitet na Long Ajlendu i rat u Koreji). Drugih 20 — pisac i potom kreativni direktor u reklamnim agencijama Čikaga i Njujorka ( DDB Worldwide, North, Young & Rubicam i J. Walter Thompson).Trećih 20 — profesor na Univerzitetu u Kentakiju, na Koledžu za komunikaciju. Četvrtih 20 — U toku: penzija na Floridi.Najnoviji Makormakovi članci pojavljuju se u listovima i časopisima kao što su Conjunctions, the Culture Trip , the New York Times i New Republic.Direktorska bojanka autora Marsi Hans, Martina A Koena i Denisa Martina Altmana može da se kupi u knjižarama i preko interneta u izdanju Pingvin Rendom Hausa.Još na VICE.comOdrasli ljudi nam pričaju o najjadnijoj i najnezrelijoj stvari koju su nedavno uradiliZašto naši matorci u Srbiji ne izlazeMatorci sa kojima želim da imam prljavi seks
