Ubistvo Olivera Ivanovića je najvažniji i najstrašniji događaj 2018. godine

Kada bi Matica Srpska poput Merriam-Webster-a ili Oksfordskog rečnika birala reč godine bio bi to za Srbiju Oliver. U šesnaestom danu 2018. godine sa Kosova, tačnije iz Kosovske Mitrovice, u ranim jutarnjim časovima stigla je vest da je ubijen kosovski političar Oliver Ivanović. Bilo je to prvo ubistvo srpskog političara još od kada je Zvezdan Jovanović 12. marta 2003. povukao oroz i zajedno sa premijerom Srbije Zoranom Đinđićem ubio nadu o postpetooktobarskoj Srbiji. U Kosovu, pisala je naša Tanja Vujisić tih dana za VICE, građani su takođe izgubili nadu.

Po svemu sudeći ni u 365. danu 2018. ubice Olivera Ivanovića, kao ni nalogodavci, neće biti otkriveni. I to je, bez premca, događaj godine.

I zapravo, čitava ova godina protekla je u znaku Kosova, pre svega zbog ubistva Olivera Ivanovića, ali i rešavanja "kosovskog čvora", nadigravanja sa prištinskim vlastima, i na relaciji Priština-Brisel-Beograd. U februaru 2018. godine obeležena je i desetogodišnjica proglašenja nezavisne države Kosovo.

Od hapšenja Marka Đurića, preko Vučićevog Gazimestana i Tačijevih Gazivoda, priče o razgraničenju pa do taksi i prekida razgovora, Kosovo je tema koju je bilo nemoguće zaobići. Iako je tokom godine, na momente delovalo da se sporim koracima približavamo kakvom-takvom rešenju, u 2019. godinu ulazimo sa još zamršenijim kosovskim čvorom, iz kog se nećemo još dugo ispetljati.

No da krenemo ispočetka. Pred vama je politička retrospektiva 2018. godine, hronološki poređana.

Šest pucnjeva obeležilo je prvi mesec 2018. 16. januara ubijen je Oliver Ivanović. Ivanović je ubijen u ranim jutarnjim časovima ispred sedišta svoje stranke. Oliver Ivanović sahranjen je u Beogradu.

Srpska napredna stranka, sa koalicionim partnerima je na početku marta, potvrdila da je i dalje politička sila i osvojila apsolutnu većinu u sazivu gradskog parlamenta sa 44,99 odsto (366.461 glas).

Beogradski izbori izbacili su i novog "lidera" opozicije - Dragana Đilasa koji je osvojio 18,93 odsto (154.147 glasova).

Najozbiljniji poraz doživela je Demokratska stranka, koja je prvi put od uvođenja višestranačja ostala ispod cenzusa sa osvojenih 2,33 odsto (19.013 glasova). Tadašnji lider DS Dragan Šutanovac platio je cenu svih dugogodišnjih promašaja nekadašnjeg stožera demokratije u Srbiji i dao ostavku.

Nakon što su završeni beogradski izbori, sav politički fokus prebačen je ponovo na Kosovo. Cela druga polovina godine bila je obeležena ovom temom.

Građane Kosovske Mitrovice 26. marta probudila je sirena za vazdušnu opasnost. Zvuk koji para uši, podiže broj otkucaja srca svakog građanina Kosova, od kog zastaje knedla u grlu, ovog puta se oglasio ne zato što su građani u direktnoj opasnosti, već zato što je na Kosovu uhapšen direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

Početkom juna, beogradski izbori dobili su epilog. Hirurg dečije bolnice u Tiršovoj Zoran Radojičić imenovan je za gradonačelnika Beograda kao kompromis dve struje unutar vladajuće stranke. Gradski menadžer, i po svemu sudeći najuticajnija osoba u Gradu ostao je Goran Vesić.

Po ugledu na DOS, i na dan kada je osnovana koalicija "Zajedno", u beogradskom centru Sava ujedinila se srpska opozicija, od levice, preko centra, pa do krajnje desnice. U srpskom opozicionom loncu je završilo deset stranaka, pokreta, udruženja, u nespretnom pokušaju da ukrupne oslabljenu političku scenu. I tako je nastao Savez za Srbiju. U narednih par meseci pojedinci iz pokreta će svojim nastupima, ili tačnije istupima, pokazati zašto nije dobro ni za njih, ni za glasače da pod jedan "krov" smestite ideološki potpuno različite ljude, međutim, na kraju godine lideri Saveza za Srbiju i dalje stoje iza svog Programa u 30 tačaka, ujedinjeni oko cilja "srušiti Vučića", da li će poživeti duže od političke karijere Saše Jankovića, ostaje nam da vidimo.

Poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kosovu najavljivana je kao istorijska. Govorilo se o konačnom rešenju kosovskog problema i davanju odgovora na pitanje koji je plan Srbije za Kosovo, međutim završilo se kao i svaki drugi miting Srpske napredne stranke. U govoru, predsednik je, u svom maniru, rekao mnogo, i ništa novo. Obratio se svojim glasačima, uz diskutabilno pominjanje Slobodana Miloševića, veliku pompu, pobunu dela albanskog stanovništva sa Severa Kosova, i otišao za Beograd. Rešenje za "kosovski čvor" nije ponudio.

Kraj godine obeležila je "carinska buna" zvanične Prištine, koja je u novembru donela odluku da podigne "takse" (kakva fina reč za carinu) na sve srpske proizvode na 100 odsto. U Beogradu je ovaj potez ocenjen kao "najteža situacija za Srbiju u poslednjih deset godina". Carinskom ratu se ne vidi kraj, pregovori u Briselu su prekinuti, a odnosi Beograda i Prištine na minimumu otkada je stavljen paraf na Briselski sporazum. U 2019. ulazimo u gorim odnosima, zbog kojih najviše trpe građani.

U sred trgovinskog rata, na koncu godine, prištinske vlasti uhapsile su više lica zbog sumnje da su učestvovali u ubistvu Olivera Ivanovića. Sirene su se ponovo oglasile u Kosovskoj Mitrovici 23. novembra kada s uhapšene tri osobe srpske nacionalnosti, koji se sumnjiče da su pomagali u izvršenju ubistva. Još jedna osoba je uhapšena zbog ometanja policije u vršenju službene dužnosti. Tada je saopšteno i da se traga za Milanom Radoičićem, potpredsednikom Srpske liste, koji je takođe osumnjičen. Privedena i sekretarica ubijenog Olivera Ivanovića Silvana Arsović, takođe osumnjičena za "pomaganje u izvršenju teškog ubistva", ali je ona puštena na slobodu zbog nedostatka dokaza. Povodom hapšenja oglasio se i Aleksandar Vučić, i rekao da su kosovski Albanci hteli u tri udarca da sruše poziciju Beograda u pregovorima i da sruše sever Kosova.

U novembru su, pored političkih odnosa, pucale i glave. U Kruševcu, na tribini Saveza za Srbiju, napadnut je predsednik Levice Srbije Borko Stefanović. Pored Stefanovića, napadnuti su i Boban Jovanović i Marko Dimić, aktivisti Levice Srbije. Usled težih povreda glave, Borko Stefanović je prevezen u Urgentni centar, Jovanoviću su izbijena dva zuba i rasečena usna, dok je Dimić zadobio više udaraca u glavu. Napadači su uhapšeni, ali će, posle mesec dana provedenih u pritvoru, novogodišnje praznike provesti kod kuće.

"Sam pao, sam se ubio" lako se da primeniti na političku karijeru Saše Jankovića, koji je u decembru objavio da se povlači sa mesta predsednika Pokreta slobodnih građana. Saša Janković, bivši zaštitnik građana, u kom je građanska opcija videla velikog spasioca, nije se pokazao kao političar. Nakon što nije uspeo da unovči uspeh na predsedničkim izborima, nakon što je "prodao" Demokratsku stranku, i Zorana Živkovića, podržao Đilasa i ostao bez podrške Apela 100 Janković je rekao zbogom grčenju u hotelima. I možda je još jedan pali "borac", Dragan Šutanovac, to najbolje rekao, kada je saradnicima pričao o izdaji Saše Jankovića: "Nama je pucao u kolena, a sebi u stomak". I možda bi zaista bila drugačija sudbina i demokrata i Jankovića, da je nakon predsedničkih izbora preuzeo DS, ali sujeta, po kojoj ga pamte kolege, ga je koštala političke karijere i titule "lidera opozicije".

Nakon napada na Borka Stefanovića, u Beogradu je početkom decembra organizovan prvi protest protiv nasilja pod sloganom "Stop krvavim košuljama", nakon sedam dana, i izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića: "Može pet miliona da vas se skupi, možete samo da dobijete izbore i onda ispunjavajte ono što je narodu obećano. Ja pod pristiscima neću da radim i po tome se razlikujem od svih drugih“, organizovan je i drugi.

Slogan je ovog puta bio "Jedan u 5 miliona", a isti se zadržao i na trećem, do sad najmasovnijem protestu. Vučić je spustio loptu i poručio da je spreman da sasluša nezadovoljne građane. Protesti će se, kako je najavljeno, održavati svake subote u 18 časova, dok se ne ispune zahtevi organizatora. Među zahtevima su i da vlast otkrije nalogodavce ubistva Olivera Ivanovića, nalogodavce napada na lidera Levice Srbije Borka Stefanovića, kao i da objavi ko je pokušao da ubije novinara Milana Jovanovića.

Organizatori protesta su "grupa mladih". Oni su načelno bez političke pozadine, iako su predstavnici Saveza za Srbiju uvek tu. I sve to da bi što više građana, neopterećeno političkim etiketama, izašlo na ulice. Međutim, sve dok se ne izdvoje konkretni lideri i još konkretniji zahtevi i poruke Beogradska zima, koja samo površno podseća na onu '96/97, završiće se neslavno, poput ranijih jalovih pokušaja da se sruši Vučić. Da li novi-stari lideri opozicije uče na greškama saznaćemo u 2019.