Zbog količine neplaćenog rada, stručnjaci tvrde da žene treba da imaju kraću radnu nedelju

Nova studija pokazala je ono što žene već odavno znaju: zdravlje nam je narušeno dugim radnim satima u kombinaciji sa neplaćenim obavezama kod kuće.

Istraživanje, koje je sproveo Australijski nacionalni univerzitet, pokazuje da je zdrava granica količine posla za žene svega 34 sati nedeljno naprema i do 47 radnih sati za muškarce — zahvaljujući vremenu koje žene izgube na kućne i druge domaćinske dužnosti.

Ali većina žena u punom radnom odnosu radi mnogo, mnogo više od 34 sata nedeljno: uz pomoć podataka dobijenih na uzorku od 8.000 odraslih osoba iz ankete Navika u domaćinstvu, prihodima i radu u Australiji (HILDA), pokazalo se da dve trećine zaposlenih u Australiji u punom radnom odnosu radi više od 40 sati.

"Muškarci imaju vremensku prednost na tržištu rada koju žene nemaju."

"Duge smene na poslu narušavaju mentalno i fizičko zdravlje ljudi, zato što ostavljaju manje vremena za pravilnu ishranu i staranje o samom sebi", napisala je doktorka Huong Dinh, vodeći istraživač ove studije. "Imajući u vidu dodatne zahteve koji se postavljaju pred žene, ženama je praktično nemoguće da rade duge smene koje od njih zahtevaju poslodavci a da ne naruše sopstveno zdravlje."

Podaci OECD-a iz 2016. godine pokazuju da žene svakog dana u proseku imaju 4,5 sati neplaćenog rada, koji čine kućanski poslovi kao što su kuvanje i spremanje, dok muškarci domaćinstvu doprinose sa manje od pola tog vremena. Na to dodajte sve veća očekivanja u vezi sa dužim ostajanjem na poslu, i žene na svoja radna mesta u startu odlaze oštećene.

To se zove vremenska neravnopravnost, a ko-istraživač studije, profesorka Lindel Strazdins, ostrašćena je po tom pitanju: "Muškarci imaju vremensku prednost na tržištu rada koju žene nemaju", rekla je ona za VICE.

Australijski muškarci u proseku rade 41 sat nedeljno kad su u punom radnom odnosu, a žene u proseku u punom radnom odnosu rade 36 sati nedeljno. Muškarci te sate postižu zato što mogu, kaže Strazdins, jer imaju manje obaveza kod kuće. Stoga imaju značajno više "fore" u svojim poslovnim karijerama, u formi dodatnih 100 sati godišnje.

"Ali ako žene teramo da se trude da postignu te radne sate, praktično ih primoravamo da biraju rodnu jednakost na račun sopstvenog zdravlja."

Istraživači su otkrili da "prelomnu tačku" predstavlja 39 sati: preko 39 sati rada nedeljno dovodi do povećanog rizika od problema sa mentalnim zdravljem, uključujući depresiju i anksioznost. Mentalno zdravlje je oblast broj jedan sa hroničnim oboljenjima žena u Australiji, što zdravstvo košta osam milijardi dolara godišnje, a jedanaest milijardi dolara godišnje u izgubljenoj produktivnosti među radnom snagom.

I šta je onda rešenje za to?

Profesorka Strazdins kaže da moramo da krenemo od muškaraca: "Dok god ne budemo mogli da smanjimo duge radne sate za muškarce, to će istiskivati žene iz konkurencije u radnoj snazi. Moramo da nagrađujemo ljude koji rade blizu naše zvanične radne nedelje od 38 sati… Biće to dug i mukotrpan proces, zato što predstavlja krupnu promenu u društvu."

Još na VICE.com

Srbija i žene u 2016. godini

Neviđeno smo se iznenadile: žene u proseku rade četiri godine duže od muškaraca

Donald Tramp i muške priče koje žene ne čuju

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu