Zašto se uvek bolje provedemo dan pre i posle Nove godine nego za doček

Novogodišnje ludilo opasno hara gradom. Krkljanac na putevima ne sprečava ljude da se zaglavljuju na pokretnim stepenicama šoping molova, kupuju se zalihe hrane kao za preživljavanje apokalipse, a četovi su nam prebukirani logističkim dogovorima oko dočeka. No, bar je jelka na kraju ispala besplatna, pa možemo malo da odahnemo. Ma koliko se trudili da izbegnemo to famozno pitanje, ono će nas u nekom trenutnku zaskočiti iz mraka: Gde ćeš za doček? Iako kako starimo sve smo više u fazonu da ne hajpujemo ovaj dan, nekako se uvek zadesi da on ipak bude izhajpovan i nabiflan nekom šljokičavom euforijom koja ti pored savesti urla na ramenu: MORAŠ DOBRO DA SE PROVEDEŠ.

Da li zbog prevelikog pritiska najluđe noći u godini ili zbog nečeg drugog, ali nekako se baš često namesti da se veče pre Nove godine obična bleja pretvori u nešto super, ili se pak za reprizu baš fino razbiješ i zaglaviš u gradu duže nego za doček koji ponekad ume da bude baš težak promašaj. Čudna je novogodišnja magija, nikad ne znaš gde će da te odvede.

Kako bismo saznali zašto su izlasci pre i posle Nove godine mnogo luđi i zabavniji od samog dočeka kao i zašto se diže tolika halabuka oko Nove godine, obratili smo se psihoterapeutkinji Maji Pavlov.

VICE: Zašto baš za Novu godinu ljudi donose odluke šta će u svom životu promeniti?
PAVLOV: Nova godina je početak naše buduće vremenske linije. To je ujedno i šansa da se nešto staro ostavi, a novo započne. To je simboličan kraj, kao i simboličan početak ‘nečega.’ Ova šansa ujedno je i nova nada da možemo da gradimo dalje, i možda bolje u skladu sa sopstvenom motivacijom i željama. I zato većina ljudi, upravo tu šansu ne želi da propusti. To je pogled na život i njegove opcije u kome će nam biti bolje.

Zašto smo toliko uzbuđeni pred doček i zašto je toliko važno kako cemo dočekati Novu godinu?
"Doček" je ritual koji nosi u sebi slavljenje onoga što dolazi, obično te nove šanse u koju verujemo. Ipak ljudi to rade rutinski, po navici, imitirajući okruženja u kojima se kreću. Svaka kultura i supkultura postavlja svoje kanone slavlja i to ih čini manje ili više zadovoljnim i sigurnim. Postoji tu i strah da nešto dobro ne propustimo- jer ova zabava podrazumeva ‘provod’, a često na način koji je Kundera nazvao ‘smehom i zaboravom’. Ipak, srećem ljude koji se u takvoj atmosferi izforsiranog slavlja sve više osećaju anksiozno ili usamljeno, jer ne razumeju ovaj intenzit proslave, ovu euforiju. Njima se zavrti u glavi i pitaju se šta oni treba da rade, ili kako da se osećaju ukoliko ne prate taj opšti trend. Ne razumeju naglašeni smisao te obične promene datuma.

Da li cela euforija oko kupovine, rezervacija, odmaže da se osećamo lepo za doček?
Sve što je stres odmaže osećanju zadovoljstva. Ovaj paradoks koji se na kraju pretvorio u impulsivnu kupovinu poklona za slavlje i spremanja hrane, postao je negacija samog čina darovanja u miru i ljubavi. Ovo su nekada ljudi radili da bi poklonili nešto lepo prigodom Hristovog rođenja kao jedne nove šanse života čovečanstva u koju su verovali. Kasnije se kod mnogih ovaj cilj izgubio, a zadržao se obreda poklanjanja. Kad je on sam sebi cilj, baš nas i ne ispunjava, već naprotiv stvara dodatni pritisak i umor.

Zašto se nekad provedemo mnogo bolje dan pre i posle dočeka nego za sam doček?
Tada nema tog prisilnog imperativa dobrog provoda. Opušteniji smo. Ništa se ne mora. Ovi provodi su spontaniji i baš zato zabavniji i lepši. Kada smo opušteni onda i možemo osećati zadovoljstvo.

Još na VICE.com:

Svi pokloni koje ćeš dobiti za Novu godinu

Kakvi su praznici kad se odlučite da ih provedete sami?

Zana, Balkanika, Čorba: Za koga je tačno Doček Nove godine u Beogradu