Neprijatnosti koje ćeš kao brucoš iz unutrašnjosti doživeti u Beogradu

Najduže i najlepše leto se završilo. Dogovorio si se sa kim ćeš da živiš, našao stan, upisao fakultet, a oktobar kada ćeš konačno preći da živiš u veliki grad je sve bliži. Ma koliko bio ushićen i srećan, normalno je da osećaš određenu dozu straha zbog svega što te čeka u Beogradu. Istina je da će te neke stvari pozitivno iznenaditi i oduševiti, ali moraćeš da se navikneš i na neka sjebana očekivanja (veći grad ne znači i više seksa). Ovog puta rešili smo da sastavimo listu svih neprijatnosti koje ćeš doživeti samo zato što nisi iz ovog grada. U pitanju su male, bezazlene stvari koje nemaju veliki značaj, ali te ipak teraju da pocrveniš.

Kada sam došla u Beograd da studiram i poželela da kupim burek, u vitrini sam videla natpis "Prazan", pročitala sam ga u sebi naglašavajući ga francuski - Prazaaaaan, sa sve ekstremno nazalnim "n" i razmišljala šta bi to moglo da bude. Možda burek sa nekim specijalnim sirom iz Pariza? Beograd je u to vreme za mene predstavljao bliži Pariz u koji sam jedva čekala da odem. Onda sam to izgovorila naglas na šta je prodavačica rekla: "Mislite prazan burek?". Prazan burek? Ko to još jede? Pocrvenela sam i uzela svoje imaginarno francusko pecivo.

Rešili smo da i ti malo iscrveniš unapred, jer je oktobar sve bliži. I ne brini Beograd jeste veći grad, ali nije Pariz.

Dobrodošao u Beograd, pomiri se sa tim da:

Prvo i osnovno pravilo maltretiranja svakog "dođoša". Bilo da zavrćeš na Pirot, Vranje, Niš, ili Leskovac, pevaš arije iz Užica, Čačka ili ti je ortak gari - zajebavaće te. Nekima će biti smešno, neki će te ponižavati, a nekima će biti simpatično, pa će te terati da u nedogled ponavljaš neke reči koje super i zabavno zvuče, kao što je recimo šišarka. Na trenutak ćeš se ostetiti kao dvorska luda, ali sve je okej dok tvoj profesor tokom ispita svesno ne prevrne oči kad odvališ neki novonastali akcenat pokušavajući da zvučiš što "beogradskije" ili kada ispljuneš kombinaciju gde u okviru jedne rečenice upotrebiš tri različita naglašavanja. Pomiri se sa tim da ćeš prodavačici na fastfud trafici morati detaljno da objasniš šta je "sendviiiiič" pošto te neće razumeti, te savetujemo da odmah probaš sa "dajte mi šunku između dva parčeta hleba".

Ali ne očajavaj, ovo neće trajati dugo i na kraju ćeš ili ti promeniti akcenat, ili će se ljudi oko tebe navići na njega. A do tada živele patiiiiike, gaziiiirano i fakulteeeet.

26, 41, 28, 601. Ponekad ćeš se osetiti kao da pokušavaš da razbiješ Da Vinčijev kod hvatajući sve te tramvaje, trolejbuse i buseve. Poželećeš da imaš ugrađeni GPS u mozgu. Ono što te sigurno čeka je promašeni smer. Bar jednom ćeš umesto kod Vuka, završiti u Bataji (to je Batajnica). Kako se ovakve greške ne bi ponavljale, uvek je bolje da proveriš smer tako što ćeš nekog na stanici pitati da li taj bus ide do tvog odredišta. Desiće se i da posle klabinga zadremaš u busu i probudiš se u nedođiji, ali sve dok ne smetaš drugima to je okej, dok je sledeća stavka neprijatna, ali i opasna, jer šta god radio, ne smeš da smetaš nadrkanim ljudima u prevozu.

Jednu stvar moraš da znaš - u beogradskom gradskom prevozu svako ima svoje mesto. Postoji da izvajana nevidljiva hijerarhija koja se mora poštovati. Najvažnije je da nikako, ali NIKAKO, ne stojiš u blizini vrata ako ne silaziš na sledećoj stanici. Ova pojava poznatija je u narodu kao Živi zid, a sledeća stvar koju isto ne smeš da uradiš je "Ukopovanje", odnosno da čim izađeš iz busa staneš u mesto. Osim najkreativnijih psovki, možda te neko i snažno odgurne, jer ljudi su nadrkani, a ljudi u prevozu su ekstremno nadrkani. Ostala nepisana pravila gradskog prevoza možeš pročitati ovde.

Ukoliko si zakasao, ili si se izmajao, ili si možda obukao bluzon, svi će te gledati kao da si pao sa Marsa. Osim lokalnog slenga, tu je još gomila arhaičnih izraza koja se duže zadržala širom Srbije nego u Beogradu, pa gledaj da što manje ispuštaš reči poput "Dabome", "pekmez" ili "bilmez". U Beogradu je sve "vrh", "strava", i moraš što više da ideš u "đir" i "mingluješ" i da imaš što više "ortaka" i živiš na "gajbi", a ne u stanu, ma koliko ti to rogobatno zvučalo.

Nećeš biti ni Aca, ni Coa, a ni Aleksandar, već će te svi na fakultet pozdravljati "De si Piroćanac", vrlo je verovatno i da će pričati lejm viceve o Piroćancima jer će misliti da je to kul, a ti ćeš morati da ih odslušaš, a onda objašnjavaš kako nije baš sve tako kao u vicevima. Vrhunac debilizma je što će skoro sve devojke iz Jagodine biti Jagodinke Simonović, ili će u devedeset odsto slučajeva rečenica za započinjanje razgovora biti "Pozdravi mi Palmu".

Bioskop, Mek, internet, više od dve gimnazije.

Zaboravi na kafu ispred gimnazije koju si pio svakog dana za pedeset dinara. Zaboravi da izađeš u grad sa hiljadu kinti i da ti bude dovoljno da se obeznaniš. Zaboravi na česte vožnje taksijem. Zaboravi na plaćanje tura pića. I zaboravi na ručak u restoranu za dvoje za hiljadu dinara. Ako ćeš nešto naučiti u Beogradu, to je kako da organizovanije trošiš novac. U Beogradu se pije pre grada, a ne u gradu. Što se hrane tiče, navikni se na odlazak na stanicu i vucaranje torbi prepunih mamine hrane, ili na odlazak u studentsku menzu.

Kao i kad odeš u svako novo mesto, TripAdvisor ti neće biti od velike pomoći. Da bi skapirao gde se najbolje jede, pije, izlazi i bleji, biće ti potrebno malo vremena. Do tada, moraćeš da fejluješ nekoliko puta sa odlascima na neke užasne brucošijade ili neka raspala mesta gde se još uvek uživo svira Ex Yu Rok. Poješćeš lošu pljeskavicu, popićeš užasno domaće pivo, ali posle godinu dana bićeš uvežban.

Postoji ta mala količina ljudi kojima baš smetaju ljudi koji nisu iz njihovog grada. Ne obaziri se na njih i navikni da tokom Božića čitaš tvitove poput "Najazad u Beogradu samo pravi Beograđani".

Još na VICE.com:

Brucoši, evo šta kažu vaše starije kolege o fakultetima koje ste upisali

Najveći blamovi ljudi koji su polagali ispite "na bubicu"

Tinejdžeri iz Srbije nam sastavljaju plejliste njihovih omiljenih pesama