Moja fora od kripto valute je dostigla dve milijarde dolara, i tu nešto ne valja

Tekst je objavljen na Motherboard

Džekson Palmer je australijski preduzetnik i tehnolog najbolje poznat po tome što je stvorio čuvenu uspešnu „šaljivu“ kripto valutu dodžkoin. Trenutno stacioniran u San Francisku, Džekson radi kao menadžer proizvoda, ali i dalje je aktivan u domenu kripto valuta. Džekson ima udela u raznim kripto valutama, uključujući i dodžkoina u vrednosti od manje od 50 dolara. Možete da ga pratite na Tviteru i Jutjubu .

Kada sam krajem 2013. šaljivo tvitovao o „investiranju u dodžkoin“, nisam mogao ni da sanjam da će ironična kripto valuta koju sam upravo predstavio svetu i dalje postojati 2018, a kamoli dostići 2 milijarde dolara tržišne vrednosti, kolika joj je bila prošlog vikenda.

Prošle godine je došlo do eksplozije interesovanja i ulaganja u kripto valute uopšte, pa je lako pomisliti da je 2017. bila najbolja godina do sada za ovu industriju. Ali ja mislim da bi bilo kratkovido na ovaj eksplozivan rast gledati kao na održiv – šta više, ja mislim da je 2017. najverovatnije bila najgora godina za kripto valute do sada. Da biste razumeli zašto, hajde da pretresemo ono što sam naučio od valute koju sam stvorio iz šale.

Dodžkoin je počeo kao parodija na mnoštvo alternativnih kripto valuta, ili „ altkoinova“, koje su u isto vreme preplavile tržište. Kako je interesovanje za dodžkoin raslo preko društvenih mreža i aktivne zajednice na Reditu, postao je edukativno sredstvo za mnoge ljude koji su želeli da se po prvi put okušaju u svetu kripto valuta, zahvaljujući svojoj niskoj ceni i gostoljubivoj zajednici.

2013. godine, vizija budućnosti kripto valuta je delovala relativno jasno: uspostaviti vršnjačku alternativu za gotov novac koja bi, putem decentralizacije, ukinula potrebu za poverenjem u finansijske institucije, koje su tokom krize 2008. pokazale da su beskrupulozne i često korumpirane. Bitkoin, koji je pokrenuo pokret kripto valuta 2009. doneo je stvarne tehnološke inovacije u dostizanju te vizije. U to doba, nadao sam se da će uz pomoć moći zajednice projekat kao što je dodžkoin možda još više podići svest i doneti inovacije toj tehnologiji.

Međutim, kao što sam brzo shvatio, strastvena zajednica ljudi koji se razbacuju novcem je kao krv u vodi za prevarantske ajkule i oportuniste koji su, krajem 2014, preuzeli dodžkoin zajednicu i ošišali njene članove za milione dolara.

Do 2015, energija u zajednici se promenila – oni koje su prevaranti izradili su počel da nestaju, i interesovanje zajednice za dodžkoin je opalo, kao i cena u američkim dolarima. U isti mah, i poverenje u bitkoin je poljuljano: hakovanje i prevare su dominirali vestima, a usvajanje od strane trgovaca nije ispunilo predviđena očekivanja. Uprkos ovim događajima, ogromne svote rizičnog kapitala su nastavile da se slivaju u nove kripto-valutne kompanije, samo na osnovu brujanja po sajtovima i bez ikakvog pouzdanog poslovnog modela.

U svetlu svega toga, 2015. sam odlučio da se povučem iz bilo kakvog angažmana u dodžkoinu, kao i kripto valuta generalno. Razvoj dodžkoina sam prepustio zajednici članova kojoj sam verovao. U to vreme sam jasno stavio do znanja da želim da svaki dodžkoin koji posedujem – ono malo što mi je sada preostalo je „ bakšiš“ koji su mi ljudi davali nakon što sam otišao – bude dat u dobrotvorne svrhe, organizacijama koje vodi zajednica, i da ne želim nikakav profit od tog projekta.

Gledao sam kako kontrolu preuzimaju oportunisti koji žele nešto da zarade, a ne ljudi koji investiraju u tehnologiju u povoju (za koju smo čak i tada znali da je suočena sa stvarnim tehničkim probemima). Tokom naredne dve godine, izdaleka sam pratio razvoj situacije. Uočio sam prelazak sa razvoja osnovne tehnologije koja bi podržavala ove mreže na štancovanje šljaštećih novih projekata kojima su stavljali obeležje „blokčejn“ kada god su to mogli.

Postoji jedna popularna izreka na finansijskom tržištu, nešto u smislu, „Kada ti taksista kaže da kupiš deonice, znaš da je vreme da ih prodaš“. U suštini, kada ti neznanac sa (pretpostavimo) malo iskustva na berzi daje savete, to je pokazatelj da je tržište isuviše popularno za svoje dobro. Pošto sam dve godine bio van tržišta kripto valutama, početkom 2017, kada su vozači Ubera počeli da mi pričaju o Etereumu, znao sam da ulazimo u obnovljeni period spekulativne kripto-manije.

Nijedan trend to bolje ne odslikava od „ICO-a“, ili Inicijalne ponude koinova. 2017, hiljade kompanija u razvoju su kolektivno prikupile preko milijardu dolara (samo jedan ICO je prikupio 700 miliona dolara u decembru) u zamenu za virtuelne „tokene“ koji su kupci onda odmah mogli da zamene na sekundarnom tržištu – često uz veliki profit. Počeo sam da imam flešbekove prevara iz dana dodžkoina. Na primer, token pod nazivom PleksKoin je prikupio skoro 15 miliona dolara preko ICO-a prošle godine, pre nego što su kanadske i američke vlasti zamrzle imovinu njegovog tvorca, a kanadski sud mu odredio kaznu zatvora.

Ove zabrinjavajuće opservacije su me vratile u polje kripto valute, da bih pomogao u edukaciji svojih kolega, prijatelja i članova porodice, koji su me pitali da li bi trebalo da ulažu svoj novac u kripto valute. Nadam se da će, ako obavim svoj posao, bolje razumeti potencijalne zamke tog čina.

Tokom protekle godine sam gledao kako kolektivna tržišna vrednost svih kripto valuta raste na više od 700 milijardi dolara, uglavnom preko trgovačkih špekulacija. Izgleda kao da se svakog dana pojavi nova vest o nekom dvadesetogodišnjaku koji je postao milioner u bitkoinima. Ili u slučaju moje sopstvene kreacije – dodžkoina – o tome kako je valuta čiji softver nije apdejtovan još od 2015. dostigla tržišnu vrednost od 2 milijarde dolara (1,5 milijardi u trenutku kada ovo pišem).

Vrednost dodžkoina je rezultat pomame na tržištu koja je nastala kada su neiskusni investitori počeli iz hira da kupuju jeftinu aktivu, nadajući da će dostići bitkoinov meteorski uzlet. Iracionalni entuzijazam, uparen sa velikim igračima koji manipulišu u velikoj meri neregulisanim tržištima, rezultirao je u nedeljnom ciklusu uzleta i kraha skoro svake kripto aktive. Iako je dodžkoin zajednica na Reditu doživela nedavni porast učešća, većina novih diskusija izgleda je fiksirana na cenu u američkim dolarima i na spekulacije o tome kada će ponovo doživeti uspon.

Sjajno je gledati opšte uzbuđenje oko kripto valuta, ali neprestani fokus na cenu i potencijal za brzo bogaćenje odvraća od hvale vrednih inicijalnih ciljeva projekata kao što je bitkoin. Što je još važnije, pred osnovnom tehnologijom i dalje stoje tehnički izazovi koji moraju da budu rešeni. U trenutku kada ovo pišem, troškovi slanja bilo koje svote novca uz pomoć mreže bitkoina u proseku su 30 dolara. U isti mah, token koji sebe naziva „blokčejn rešenjem za zubarsku industriju na globalnom nivou“ je upravo prevazišao tržišnu vrednost od milijardu dolara. Nešto tu ne valja.

I dok amaterski investitori u strahu da nešto propuštaju hitaju da ulože u sledeći „blokčejn za bilo šta“ ICO, nadajući se stoprocentnoj zaradi, uočeno je da tržišno interesovanje za bitkoin godinama nije bilo toliko slabo. Nedavno su veliki igrači, kao što su Majkrosoft i tržište video igrica Stim sa svojih onlajn prodavnica ukinuli opciju plaćana bitkoinima.

U isti mah, izgleda da su bitkoinovi originalni principi protiv establišmenta još više razvodnjeni. Gledamo kako se novac sliva u ovu industriju iz velikih trgovačkih institucija – a bitkoinovi budući ugovori – u suštini, kladionica da li će cena bitkoina rasti ili padati – postali su nešto čime se trguje na Vol Stritu. Što me tera da se zapitam: šta se dogodilo sa zaobilaženjem navodno korumpiranih finansijskih institucija?

Uzimajući u obzir neverovatan rast cena i pomamu u medijima, postoji tendencija da se na 2017. gleda kao na najbolju godinu za kripto valute do sada, ali ja se usuđujem da tvrdim suprotno. Na mnoge načine, 2017. je godina kada je kripto valuta prestala da bude tehnološki inovativni keš za vršnjake, i umesto toga u suštini postala nova, neregulisana berza valutama. 2017. je takođe i godina kada su baš one institucije koje je želeo da razmontira preuzele bitkoin zarad profita.

Ipak, ne mogu da tvrdim da je ovo kraj igre za kripto valute. Teško je predvideti koliko će se trenutni kripto balon još naduvati, i kada će pući (ali i ne da li će). Goruće pitanje u mojoj glavi je sledeće: jednom kada balon cene kripto valute pukne i kada prestane sva pomama, da li će zajednica biti u stanju da obnovi energiju koja će joj biti potrebna da ponovo stvori stvarnu, inovativnu tehnologiju?

Još na VICE:

Idioti, ne zadužujte se da biste kupili bitkoin

Milenijalsi radije troše novac na događaje nego na materijalne stvari

Kako trošite novac u Srbiji, a da to gotovo i ne primećujete