Prvi EXIT No Sleep Festival u fotografijama

Exit porodica festivala dobila je još jedno, pored morskog, sada i gradsko dete. Nakon četiri godine postojanja No Sleep platforme realizovan je prvi No Sleep Festival u Beogradu. Festival je održan na 12 lokacija u gradu, a centralna lokacija bio je Veliki Hangar. Festival je počeo u četvrtak uveče, a trajao je gotovo neprekidno na različitim lokacijama sve do nedelje popodne.

Pored standardnih večernjih koncerata i nastupa muzičara iz zemlje i sveta, organizovani su i afteri, dnevne žurke, izložbe i radionice, kao i panel diskusije. Pre nego što je u festivalskom obliku stigla u Beograd, No Sleep je obišao mnoge svetski poznate klubove kao što su The Bunker New York, Sub Club, Arma17 i Salon des Amateurs. Veliko iskustvo u organizaciji žurki širom sveta najavili su dobar provod u toku ove tri večeri i četiri dana.

Bilo nam je teško da odlučimo koje ćemo lokacije posetiti u toku trajanja festivala. Preko 100 stranih i domaćih izvođača bili su raspoređeni na 12 različitih lokacija u Beogradu. Prvo veče proveli smo u Velikom Hangaru, gde je centralni izvođač bio Fatboy Slim. Pre njega publiku su zagrejali Nevena Jeremić i Dejan Milićević.

Srela sam druga koji je, kao i ostatak njegove ekipe, na festival došao prvenstveno da bi po prvi put čuo Fatboy Slima. Ovaj svetski poznat DJ opravdao je u potpunosti reputaciju vrhunskog partimejkera. Publika je igrala uz miks karakterističnih ritmova i najvećih hitova ovog muzičara koje on na izuzetno šarmantan način kombinuje sa evergrin rejv hitovima ali i ponekim aktuelnijim numerama sa top lista. Istim tempom nastavili su i DJ Tennis i Marcel Fengler, koji su publiku ispratili na neki od aftera u organizaciji ovog festivala.

Pre nego što smo otišle iz Hangara, upoznale smo jednog pomalo pogubljenog Norvežanina koji je čekao (nama je više izgledao kao da je tražio) svoje prijatelje sa kojima je u Beograd došao da provede godišnji odmor. Kako nam je rekao, planirali su da pokušaju da izdrže bez spavanja sve do kraja festivala. Poželela sam mu sreću i krenula kući da spavam, kao svaki slab rejver.

Drugog dana festivala sam u Dragstoru prisustvovala kombinaciji izvođača koja svakog trep fana tera da obuje svoje brze patike, zakopča šuškavac i krene u šutku - nakon DJ Bajka Felixa, muziku su puštali FAM momci, a publika je bila oduševljena kao i na bilo kojoj od žurki koje oni inače organizuju. Nako njih, vrhunac večeri je usledio kada su FOX, Surreal i Mili izveli neke od najvećih hitova, a ovakvu kombinaciju beogradska publika do sada nije imala prilike da vidi.

“Gassivity sveto trojstvo”, kako ih fanovi nazivaju, svojom neosporivom energijom uspeli su da izgasiraju publiku i prirede vrhunski šou. Nakon njih žurku su nastavili momci koji inače organizuju Vatra žurke.

Na drugom kraju grada u Hangaru bio je drugi dan za redom još jedan moj prijatelj, iskusni rejver Pići. On je probao da me ubedi da će I Hate Models i Nina Kraviz napraviti mnogo bolju žurku nego treperi. Ali pošto gotivim Gassivity, nisam ga polušala, sutradan sam mogla samo da mu poverujem na reč da je u Hangaru bio “baš strašno jak rejv”.

Na treće veče festivala otišla sam spremna da u istom prostoru u kome sam sinoć trepovala prisustvujem nečemu za šta sam čula da je apgrejdovano Dragstor iskustvo. Poznati DJ Filip Xavi vozio je svojom setlistom fanove okupljene u renoviranom Malom Klubu Dragstora, a na glavnom stejdžu, nakon Sonje Sajzor, muziku je puštao poznati švedski DJ i producent Olof Dreijer, član dua The Knife. Olof je poznat po činjenici da bira gde će nastupati i ne libi se da odbija ponude, ali je beogradska publika dobila ovu izuzetnu priliku u okviru No Sleep Festivala. Publika je neumorno igrala, iako su mnogi od njih aktivni na festivalu u tom trenutku već nekoliko dana - a to je najiskreniji pokazatelj umešnosti ovog muzičara.

Istog dana posetioci su imali prilike da čuju više o njegovoj borbi za ljudska prava i društvenom aktivizmu u muzici na konferencijskom delu festivala u okviru How Sharp is The Edge? panela. Ovo je samo jedan u nizu panela i muzičkih konferencija koje su organizovane.

Olof je ispraćen aplauzom oko pola pet, a nakon njega je pult preuzeo Lag. Osećala sam se grešno, ali mi se spavalo jako, tako da sam pre odlaska kući odlučila da popričam sa nekim ljudima koji planiraju da nastave da rejvuju jako do samog kraja. Prvo sam pričala sa Sarom, koja je prvo i drugo veče provela u Hangaru, a između toga je napravila samo jednu kraću pauzu i to da bi radila kolokvijum na fakultetu. Na after je nakon druge večeri došla u Dragstor, a sada je osim Olofa želela da čuje i Xavija. Rekla mi je da joj, kao standardnom posetiocu EXIT Festivala, nije teško da ne spava i da planira da nakon Dragstora ode još jednom u Hangar.

Sličnu priču ispričali su mi i Carlos i Per, dva studenta sa Majorke, koji su došli u Beograd na godinu dana na studije i kojima je ovo bio prvi festival kome su prisustvovali u Srbiji. Nisu krili oduševljenje energijom Beograđana, a kada sam ih pitala čiji im se nastup najviše dopao, nisu mogli da se slože da li da kao odgovor kažu Fatboy Slim ili Dax J, koji je nastupao posle Nine Kraviz. Svakako mi je bilo jasno da su se vrhunski proveli.