Quantcast

Ništa ne sprečava osuđenika Lazarevića da predaje na Akademiji, osim morala

A moral je ionako prevaziđena kategorija.

Aleksandra Niksic

Skrinšot via Vulin.rs

Iako je tek stotinak dana na čelu Ministarstva odbrane, sasvim je jasno da nema srećnijeg ministra od Aleksandra Vulina. Poduhvatio se raznih zanemarenih i zaboravljenih aktivnosti poput civilne odbrane, radovao se MIG-ovima više nego da je njemu lično poklonjen luksuzni avion iz Kanade, ne skida ono nešto nalik uniformi - sreći nema kraja. A zadovoljstvo će biti još veće kada se, kako kaže, uspostavi "ispravljanje nepravde" nanete generalima Vojske ondašnje Jugoslavije osuđenim zbog ratnih zločina počinjenih na Kosovu.

A kako će da se ispravi ta nepravda? Tako što će, recimo, nekadašnji general Vladimir Lazarević podučavati mlade kadete na Vojnoj akademiji - jedinoj ustanovi koja obučava buduće vojnike i starešine - tako što će im predavati i preneti iskustva "vođenja ratnih operacija", otkriva Vulin za Večernje novosti.

- To je veliki zaokret i na neki način ispravljanje nepravde koja im je naneta prethodnih godina. Oni dugo nisu smeli ni da kroče na Akademiju niti u bilo koji vojni objekat. Država se olako lišila najdragocenijih iskustava kojih se ne bi odrekla nijedna vojska na svetu - kaže ministar.

I dodaje da "ti ljudi treba da budu uzor današnjim generacijama oficira", pišu Novosti.

- Uzori kadetima moraju da budu srpski generali, posebno oni dokazani u najtežim danima. Moramo da omogućimo da mladi oficir sretne svog generala, upozna ga i sazna njegova iskustva. Niko od tih ljudi ne sme da ode sa životne pozornice a da ne ostavi zapisano svedočenje o onome šta je radio i kakve je odluke donosio - navodi ministar odbrane.

Da. Upotrebljena je reč uzor. Ideal, ili primer, kako se objašnjava značenje ove reči.

Ako nekome nije jasno: uzor je jedan general pravosnažno osuđen na 14 godina zatvora, presudom koja potvrđuje da je bio deo "zajedničkog udruženog poduhvatu sa ciljem da se Albanci proteraju sa Kosova 1999. godine". U presudi Lazareviću, tada načelniku štaba Prištinskog korpusa, i još trojici bivših vojnih i političkih zvaničnika, navodi se da su tokom prisilne deportacije snage SRJ i Srbije ubile najmanje 600 osoba, da su odgovorne za razaranje džamija i seksualno zlostavljanje Albanki.

Doduše, nije Vulin prvi koji je proglasio Lazarevića za uzora mladima. Nogu je povukao nekadašnji ministar pravde Nikola Selaković, danas generalni sekretar predsednika Aleksandra Vučića. Na zvaničnom "dočeku" Lazarevića koji je po odsluženju kazne avionom Vlade Srbije stigao u Srbiju, Selaković je izrazio očekivanje da će Lazarevićevi postupci "biti uzor budućim generacijama." Tada ministar rada, Vulin je takođe prisustvovao ovom "dočeku". Ako dva visoka službenika države Srbije govore istu stvar, to bi onda moglo da se smatra zvaničnim stavom te iste države.

Vladimir Lazarević na suđenju u Međunarodnom sudu pravde. Skrinšot via Jutjub

Odluka Lazarevića da se dobrovoljno preda Međunarodnom tribunalu u Hagu mogla bi, u vojničkom svetu, da bude uzor starešinama. Mogao je Lazarević da se krije poput doktora Dabića ili povremenog građevinskog radnika Vladimira Đorđevića. Ili kao nekakav moderni general Kurc , ode u samoizgnanstvo sa odanim sledbenicima. Ali nije, i kako se u vreme njegove predaje pisalo, još je 2001. tražio da srpske vlasti ispitaju tada još uvek sumnje o ratnim zločinima počinjenim na Kosovu zbog kojih bi on mogao da odgovara pred Haškim sudom. Početkom decembra 2001. izjavio je da je kao ratni komandant Prištinskog korpusa spreman da "stane pred sve nadležne vojne i državne organe i odgovara za eventualno kršenje normi ratnog i humanitarnog prava."

- Saradnju naše zemlje s Haškim tribunalom smatramo državnom obavezom i političkim činom i normalno je da se mi tu mnogo ne pitamo. To je u interesu čitave države - govorio je tada Lazarević.

Deceniju i po kasnije, Haški tribunal je postao "haško gubilište", ratni zločini se pominju samo ako su počinjeni "našoj" strani, zaboravljeni su sporazumi i saradnje. I žrtve. Lazarević je već desetak godina penzioner i, ako se ostvare planovi ministra Vulina, imaće priliku da dopuni kućni budžet predavanjima studentima-budućim vojnicima.

I po svemu sudeći, neće postojati nijedna zakonska prepreka za tako nešto. U novom Zakonu o visokom obrazovanju, usvojenom pre par nedelja, nema nijedne odredbe koja bi onemogućila osobama osuđenim zbog ratnih zločina, komandne odgovornosti i drugih krivičnih dela. Pa ni u jedinom javnosti dostupnom statutu Vojne akademije se ne pominju ovakve prepreke.

Skrinšot, Statut Vojne akademije, objavljen u Službenom vojnom listu 3. jula 2012

Visoko obrazovanje, pa i u vojsci, izgleda nije toliko probirljivo kada su u pitanju biografije predavača. Jer, prema Zakonu o o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u obdaništima, osnovnim i srednjim školama, ne može da radi osoba koja je "osuđivana pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca". Među njima su i ona iz grupe krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom.

Zli jezici će zaključiti da je briga o punoletnim stanovnicima Srbije željnim novih obrazovnih poduhvata manja nego o onima koji još stiču osnovna znanja o čovečnosti. Moral ionako niko ne pominje, valjda je prevaziđena kategorija.

Možda se ministar Vulin opet zaleteo, kao i toliko puta do sada. Od pacifiste koji ponosno pokazuje sat sa Če Gevarinim likom, preko kolumniste prvog srpskog tabloida koji luta Indijom u potrazi za novim iskustvima, dokazao je da menjanje mišljenja, gađanje protivrečnim stavovima i optužbama, patriotizam i internacionalizam, mogu da iskaču i nestaju kao krvožedni komarac koji nas proganja noćima.

Ali nešto sumnjam.

Još na VICE.com

Šljivančanin, Norac, patriote i izdajnici, ratni zločinci i političar

Koje knjige čitaju zatvorenici u Centralnom zatvoru u Beogradu

Još jedno porodično nasilje za guranje pod tepih: Slučaj Aca Lukas