Četiri zavisnika od seksa pričaju šta ih je navelo da pođu na odvikavanje

Rođak me je pozvao da izađem sa njim i njegovim prijateljima iz "Anonimnih seksoholičara" — grupe zasnovane na programu u 12 koraka sa ciljem pomoći onima koji se navuku. Da ironija bude veća, išli smo u noćni klub po imenu "Randy Dragon", čiji je dekor bio inspirisan izgledom kineske javne kuće. Ova grupa još nikad pre nije izašla zajedno i svi su bili preterano entuzijastični, maltene se aktivno trudeći da ignorišu neprijatnu tenziju koja nastane kad poznajete najmračnije seksualne tajne jedni drugih.

Američko psihijatrijsko udruženje tvrdi da se Hiperseksualni poremećaj javlja kad "osoba u periodu od najmanje šest meseci doživljava povratne i intenzivne seksualne fantazije, seksualne nagone i seksualna ponašanja ignorišući rizik od samopovređivanja." Drugi znak za uzbunu je "upuštanje u te seksualne fantazije u reakciji na disforična raspoloženja."

Uprkos ovom opisu, svi u klubu delovali su normalno. Računovođe su sedele u separeima šmrcajući, berzanski mešetari su boravili u pušačkom delu, dok su ostali klimali glavama jedni drugima nakon što im je ponestalo tema za razgovor. Niko od njih nije zapodenuo razgovor ni sa jednom devojkom za šankom.

Nisam znao šta sve to znači, ali sam sasvim sigurno mogao da osetim potisnuti flert na plesnom podijumu. I tako sam između tura koktela po imenu "wet pussy" ispitao neke od momaka u klubu "Randy Dragon" o tome kakve im je to nedaće priredio njihov seksualni život.

Dilan R, 26 finansijski savetnik

VICE: Hej, čoveče, šta si to radio u životu da te natera da pomisliš: "Ja sam seksualni zavisnik"?

Dylan: Družio sam se sa prilično razuzdanom ekipom. Kako to obično biva, jedno je išlo za drugim i ja sam se navukao na "led". Od jednom nedeljno vrlo brzo sam počeo to da radim čitavog vikenda. I ne znam da li znaš nešto malo više o pušenju "leda", ali od njega postaneš jebeno napaljen. I tako sam počeo da kradem majčinu kreditnu karticu kako bih je koristio u jeftinim azijskim javnim kućama. One se služe neobičnim imenima da bi ti naplatile ceh preko računa kako bi sve ostalo prikriveno, tako da sam jedno vreme uspevao da se provučem nekažnjeno. Ali počeo sam da iskorišćavam situaciju i odlazim tamo četiri puta nedeljno, svaki put kad se odvalim, zapravo. To je zaista sjebalo finansijsku situaciju mojih roditelja. Oni ne zarađuju mnogo, a ja sam ih uništavao svojom zavisnošću iza njihovih leđa.

Kako se sve to završilo?

Sve sam im priznao, zato što su se moji roditelji spremili da idu u policiju da im proveri sve zabeležene troškove na računima. Bilo mi je strašno neprijatno i mnogo me je bilo sramota. A jedini način da mi oni oproste bio je da se prijavim na rehabilitaciju i da odem na procenu svoje seksualne zavisnosti. Neobično je do koje mere me je nešto zaista dramatično i neprijatno motivisalo da budem otvoreniji i da svoju priču podelim s drugima. Što više otkrivam na sastancima o sebi, to se slobodnije osećam kao osoba i lakše mi je da pođem dalje.

Šta je bilo najbolje u vezi s ovim sastancima?

Obelodanjivanje sopstvenih tajni. Posle se ne osećaš više kao prljavi džanki. Moj glavni problem bio je to da kad sam se skinuo sa droge, i dalje sam očajnički trošio sav svoj novac na kurve. Svi na sastancima su krajnje ljubazni, iskreno žele da ti pomognu a ne da te osuđuju. Mnogi su u krugovima po kojima sam se motao samo opanjkavali jedni druge i pokušavali da te ponize, ljudi su se samo smejali kao da je kul ili smešno to što sam uništavao kreditne kartice svojih roditelja. Samo zato što su oni imali neke koristi od toga. Potpuno izgubiš perspektivu. Uz pomoć ovih ljudi uvideo sam šta sve ovaj svet ima da mi ponudi, mimo bradavica koje se provide kroz majicu, kupovine droge u pet ujutru i impresioniranja prostitutki.

Toni, 37 elitni računovođa

Toni, kako si završio ovde?

Provodio sam mnogo vremena u kancelariji i dozvolio da moj poslovni život potpuno zaseni moj društveni. Nisam imao mnogo vremena da izlazim vikendima. Volim da radim i provodim mnogo slobodnog vremena razmišljajući o poslu, razmatrajući deonice ili analizirajući akcije i berzu. Jedan prijatelj s posla napravio je momačko veče u Langamu, što je podrazumevalo striptizete i kokain. Kako je žurka zamirala, nekolicina nas želela je da nastavi, tako da je neko predložio da skoknemo do Gotam Sitija, luksuzne javne kuće u Južnom Melburnu. Primio sam se na jednu ribu tamo i počeo da je viđam svake nedelje. Ubrzo je to postalo deo moje svakodnevice. Ispočetka je bilo jednom nedeljno, potom dvaput i vrlo brzo je prešlo na tri puta.

Kad si shvatio da ti to predstavlja problem?

Kad sam počeo da trošim više od 2.000 dolara nedeljno. Odlazio bih u četiri do pet javnih kuća nedeljno, ponekad bih se u svakoj javnoj kući sastajao sa više devojaka. Prestao sam da idem u teretanu ili da se viđam s prijateljima. Bilo je toliko lako. Bio sam u dugogodišnjoj vezi koja je pre nekoliko godina propala i mučio sam se na dejting sceni. Sve se otrglo kontroli. Nisam mogao da prestanem da mislim na određene devojke na poslu, one bi počinjale da mi šalju porukice, ne zato što sam im se dopadao — bilo je to samo zato što su mogle od mene da izmuzu mnogo novca. Ja sam se ponašao kao da su mi one devojke, ali sam plaćao za njih. Na kraju sam ostao bez para i ispričao sam sve jednom od drugara na poslu, a on mi je preporučio nekoliko internet stranica. Teško je zato što ne možeš da prestaneš da misliš na to. Znaš, ja zaista volim žene i uvek samo želim da budem u njihovom društvu. Ali ovo nije pravi način da se to radi. Osećao sam se kao govno kad sam shvatio da njih zanima samo novac, da ih boli briga šta ja radim tokom dana ili tome slično.

Kako ti je pomogla rehabilitacija?

Mnogo mi je pomogla. Utešno je znati da nisi sam. Ponekad baš umeš da se osećaš kao perverznjak. Nije mnogo civilizovano provoditi pola vremena van posla sa prostitutkama. Od toga možeš da postaneš prilično depresivan i pomalo mentalno oboleo. Ali bilo je prilično utešno čuti priče drugih momaka i saznati da je to nešto sasvim uobičajeno. To je kao kocka ili kad si navučen na koku, ne tražiš ljubav niti bilo šta slično, samo si navučen na sam seksualni čin.

Džoni B, 39 nezaposlen

Džoni, čime si se bavio pre nego što si se prijavio na rehabilitaciju?

Čekao bih dve nedelje na isplatu socijalne pomoći i potom bih je spiskao na bezobrazne devojke oko Sent Kilde. Ponekad čak ne bih ni spavao čitavu prethodnu noć, baš su me opsedale prljave misli i potpuno preuzele kontrolu nad mojim životom. Uradio bih sve da se zadovoljim, a to nije baš bezbedno mentalno okruženje za čoveka.

Šta se dešavalo kad nisi uspevao da sakupiš novac?

Gledao bih porniće po čitav dan. Bilo mi je baš teško zato što sam proveo neko vreme u zatvoru. Kad se sve sabere, oko osam godina, tako da nemam mnogo prijatelja koji bi mogli da me upoznaju sa devojkama i tako to. Idem u lokalni pab i ponekad tamo okušam sreću, ali najčešće se osećam kao perverzni starac i bolesnik. Nekoliko puta sam bio prilično grubo odbijen i to mi je uništilo samopouzdanje. Dakle, pomalo sam seksualno introvertan. Ali mi je to istinski upropastilo život. Ponekad sam radio stvari zbog kojih bih nedelju dana ostao bez novca za hranu.

Kako ti je rehabilitacija pomogla?

Savetovalište mi je mnogo pomoglo da izrazim svoja osećanja u javnosti. Da ne držim sve u sebi. To je zaista bolest, kao nekakvo mentalno oboljenje. Uradio sam neke stvari kojih se nimalo ne ponosim. Cenjkao bih se sa prostitutkama na ulici ili pokušavao da ih nagovorim da mi daju na kredit — kao da bi one na to pristale, ali u svojoj glavi postaneš očajan i onda radiš očajničke stvari. Momci su bili zaista dobri prema meni. Izađemo i družimo se, a to vam popravi samopouzdanje. Viđam se poslednjih mesec dana s nekim koga sam upoznao jedne večeri kad smo izašli. Imam nekoliko zakazanih intervjua za posao. Zaista mi je pomoglo, čoveče. Bio sam u strašno lošem fazonu dok sam bio sam.

Džejson H, 52 nadzornik gradilišta

Džejsone, zašto sebe nazivaš zavisnikom od seksa?

Šta da ti kažem, oženjen sam i imam četvoro dece. Prošao sam pomalo kroz klišetiziranu krizu srednjeg doba. Pomalo mi je dosadila rođena žena. Iste stvari svaki dan. Navukao sam se na spid, počeo sam da se družim s momcima u pabu i sve manje vremena da provodim kod kuće. Odlazio bih na "bankete" u kineskim javnim kućama po dalekim predgrađima. Dok si trepnuo, bukvalno sam tamo imao devojku, viđao bih je svaki drugi dan. Počeo sam da joj šaljem poklone i da joj prebacujem novac na račun. Razmišljao sam kurcem i gurnuo sopstvenu porodicu u zapećak. Postao sam pička od čoveka za svakoga koga sam poznavao.

Kako se sve to okončalo?

Počeo sam da koristim novac sa posla da finansiram putovanja na Tajland. Slao sam novac njenoj "porodici" preko okeana. Uskoro sam preko privatnog istražitelja otkrio da me farba i da živi u Australiji sa porodicom. Samo me je čerupala. Gospođa je takođe shvatila šta se dešava. Znala je da se čudno ponašam i prolazila bi pored gradilišta dok sam ja bio u javnim kućama ili motelima. Nije bilo teško uloviti me na delu. Sve sam joj priznao. Odlazili smo u bračno savetovalište. I dalje je sve prilično klimavo. Deca i dalje ne razgovaraju sa mnom, ali to sam i zaslužio. Da budem sasvim iskren, i dalje se do kraja nisam izlečio, i dalje odlazim kod kurvi jednom u dve nedelje, ali trudim se da i to smanjim. Ovo je čak bilo veoma značajno i korisno za mene. Ali ponekad se osećam kao da smo mi samo životinje. Imamo nagone. To nije ljubav. Mislim, ložio sam se ja na svoju poslednju ribu, ali to me je prošlo. To je sve bilo samo fizički. Ja volim svoju ženu.

Osećaš li se trenutno bolje?

Rehabilitacija mi je pomogla da smanjim svoju zavisnost. Od četiri puta nedeljno u javnim kućama, bezbroj poseta nedeljno pipšouovima i striptizetama, spalo je danas na jednom u dve nedelje u javnoj kući. To me je nateralo da porodične vrednosti sagledam u drugačijem svetlu. I tu se kriju najvredniji aspekti života, seks i provod će ti omogućiti da se osećaš dobro, ali ništa od toga nije stvarno, sve je to samo privremeno. Prava ljubav je sa tvojim decom, ona traje. To ti je zlatni standard.

Za još priča o hedonizmu, pratite Mahmuda na Instagramu

Još na VICE.com

Otkako sam šef kuhinje, postao sam seksualni zavisnik

Poslednja stanica: Belinskaja ulica – Grad bez droge

Ilustrovani vodič na sva vaša pitanja o seksu i vezama