Kosturići sa mašnicama, zvezdice, tufnice, prugice, crno-bele kockice, crni lak za nokte, ajlajner i naravno nezaobilazne šiške preko jednog oka. Pogrbljena leđa, ruke u džepovima i sladunjav ili tužan izraz lica. Emo se u Srbiju uvukao početkom dvehiljaditih, a kulminirao nekoliko godina kasnije sa popularizacijom društvene mreže Majspejs. Obožvali smo da biramo emo lejautove i depresivne pesme koje će svirati kada nam neko uđe na profil.
Reklame
Emo je prvo bio vrsta muzike, slična pank roku i pop panku. Ona je nastala osamdesetih u Americi, a prvi emocore bendovi bili su Rites of Spring, Embrace i Jimmy Eat the World. Iz emocore (emotional hardcore; screamo je subžanr) muzike se kasnije razvila čitava supkultura sa pratećim stilom oblačenja. Međutim, iako si po pravilu, ako si emo, trebalo da budeš depresivan i sjeban, kod nas to raspoloženje koje je nosila supkultura nije zaživelo kao vizuelni i muzički aspekt. Nismo bili sjebani, ali smo bili željni nečeg drugačijeg. Bili smo tinejdžeri, a internet nam je polako razgalio apetite, pa smo sve što smo videli na njemu, trudili da iskopiramo. Pa tako, ako nisi imao Majspejs, nisi mogao ni da budeš skroz emo. Slušali smo pop punk koji nam je sa novinom uvođenja emotivinih tekstova omogućavao da lakše složimo tužne face dok se slikamo, tada još uvek fotoaparatima. Bila je to sranje muzika, ali smo je obožavali.
Ovih dana, na Fejsbuku je procvetao event Ex Emo Meet Up, i probudio šiškaste uspomene kod mnogih od nas. S obzirom da je Majspejs ugašen, a svo naše blago blamova otišlo sa njim, zamolila sam neke stare prijatelje emose da iskopaju fotografije iz ovog perioda i kažu mi kako im se sada čini ova faza i šta im je u tom trenutku predstavljala. Ja sam skapirala, da što se tiče raspoloženja, više sam emo sad, nego nekada kad sam bila emo. A ni te šiške mi nisu loše stajale.
Reklame
Vuk Palavestra, 27
Ovo je bilo 2009. znači kada sam ja imao devetnaest godina. Slika je sa neuspelog slikanja za tadašnji bend. U to vreme najviše me je zanimala muzika koju i dalje jako često slušam, a na nju su me navukli drugari u čiji bend sam posle upao. Tako da je i stajling išao sa tim. Nisam se se bavio ostalim stvarima koju povezuju sa Emo kulturom, nisam bio depresivan i nisam se sekao. Meni je uvek ta muzika bila nekako pozitivna. A što se oblačenja tiče, kapiram da se ne oblačim mnogo drugačije ni sada. Samo je kosa kraća i otarasio sam se šiški.Prvo što sam slušao je ono što su mi dali da naučim za probu, koliko se secam bio je to Silverstein, From first to Last i posle My Chemical Romance i Bullet for My Valentine. Kasnije smo prešli na dosta težu muziku ali smo nastavili da slušamo i ove stvari. Dobijao sam majice bendova iz inostranstva ali smo imali i foru da bendovski odemo u New Yorker i kupujemo garderobu.Alek Bošković, 28
Mislim da sam imao 16,17 godina recimo, ne mogu da budem skroz siguran s obzirom na to da je Džastin Timberlejk kupio Majspejs i obrisao mi sve fotke iz emo faze. Znam da je fotka iz BelEkspo centra sa nekog velikog rejva, ali ne sećam se kog.
Nisam siguran da sam ikada izašao iz ove faze još, lol. Ono što pamtim jeste da sam na prvu godinu faksa došao ošišan "na normalno", a već u drugoj sam poskidao skoro sve pirsinge koje sam sakupljao tokom srednje škole i mislim da sam se tada zvanično i oprostio sa emo fazom. Kada neko kaže "emo" uvek se setim 2005. godine i scene gde ja sa drugaricom na Egzitu otkrivam i otvaram MySpace nalog.
Da budem iskren, ja sam zapravo bio emo "pozer" u to vreme, oblačio sam se i furao emo fazon, a zapravo sam išao na rejvove i tehno žurke. Bio sam jedini čudak u odeljenju koji je izgledao drugačije od svih ostalih i mislim da sam namerno emo fazonom želeo da još više iskačem.
Danas mi sve to deluje jako slatko zapravo, svega je nas par u Beogradu furalo taj fazon u početku i obožavao sam reakcije drugih ljudi na tu estetiku koja je njima bila potpuno strana. Takođe mislim da je jedan od razloga zašto mi je danas crna majica go-to garderoba jer sam se toliko iživljavao sa stajlinzima i frizurama tokom tinejdž doba, da moram da nadomestim basic garderobom još minimum par godina.
Od "emo muzike" sam najviše slušao A.F.I. i dan danas se naježim kada čujem pesmu "12/21" koja je zapravo intro u spotu za njihov najslušaniji singl "Miss Murder". Placebo mi je i dalje jedan od omiljenih bendova i u svojoj sobi sam imao lirike njihovih pesama ali i omiljene emo trake Nine Inch Nailsa, Linkin Parka, Lacune Coil, Nightwisha … U to vreme sam se kretao po trens žurkama (ovoga me je već malo blam) i po Inkognitu, Akademiji etc. Kleo sam se u tri muškarca : Briana Molkoa, Trenta Reznora i Čestera Beningtona.
U jednom trenutku se emo kultura baš proširila populacijom Majspejsa u Srbiji, ali ne mislim da je ikada ušla u mejnstrim na način na koji je hipsterska kultura ušla. Okej da, Milan Stanković je imao jednu fazu kada se furao na emo.
Reklame
Uroš Dimitrijević, 26
Ovo je bilo 2007. na mom prvom Egzitu. Bio sam na tadašnjem HNS stejdžu i slušao neki trens. Najveća fora je što sam tada već izlazio iz emo faze, ali nisam imao drugu garderobu, pa sam još uvek išao obuečen kao emo, ubeđujući ljude da nisam više emo. Pravi emo ne urla ovako i definitivno ne sluša trens.Emo fazu sam najviše nekako povezivao sa skejtom i sa nekim pubertetom. Nemam pojma, sve mi se tada izmešalo i nisam znao da li sam bio smoren zato što sam se napinjao sa roditeljima ili zato što sam bezrezervno prihvatio neki trend, koji je podrazumevao da budem smoren. Nisam nešto posebno dobro ni vozio skejt, pa su moje nenamerne povrede svi smatrali samopovređivanjem.Kao i sve iz moje mladosti ovo mi sad deluje potpuno pogrešno. Ipak, draže mi je što sam bio emo, nego tip koji je muvao ribe na salsa žurkama.Tada nismo imali Njujorker, pa sam stvari kupovao u nekoj prodavnici u niškom podzemnom prolazu koja se zvala Kuba, ne znam da li još uvek postoji. Tamo su se prodavale majice sa printom, narukvice sa šiljcima, zastave, rastafarijanska sranja, bubnjevi i mirišljavi štapići. I od svega toga sam ja nekako uspeo da pravim svoj emo autfit. Sećam se da sam gotivio kako se oblači Stefan Kapičić. Užas. Dobra vest je da sam ja odrastao, loša vest je da on nije.Slušao sam HIM pošto je to bio omiljeni bend Bema Mardžere koji mi je bio kao omiljeni skejter. Naravno i Avril, jer je kao vozila skejt. AFI, Bullet for my Valentine i još tonu tinejdžerskih promašaja.
Reklame
Lilit Andrić, 22
Ovo je bilo u početku kritičnog perioda, u prvom srednje kad sam imala šesnaest godina. Za mene je emo pokret predstavljao grupicu ljudi koji se pronalaze po tome što imaju više stila nego drugi ljudi i osećaju više nego drugi ljudi.Danas mi sce ovo izgleda podnošljivo jer sam morala uglavnom da se krijem iza maske fenserkice da bi me otac pustio da se krećem bilo gde. Generalno smo bili polupani klinci sa izmišljenom depresijom bez razloga, al slatko je u neku ruku.Najviše sam volela da slušam My Chemical Romance - The Black Parade. Kako sam bejzik. Suzica. Odeću sam kupovala u Nju Jorkeru jer su mi tamo jedino dozvoljavali tata i novčanik.Luka Trutin, 25
Ovo je bilo pre jedno šest, sedam godina, što znači da sam imao nekih osamnaest ili devetnaest.
Faza je trajala dve godine, a prvo što mi padne na pamet je pegla za kosu.
Meni se generalno frizura najviše svidela, a u to vreme sam se ložio na te frizurice. Mada bilo je tu i želje za pažnjom, al to je sve bilo u krugu društva. Simpatično mi je kada sada vidim slike iz tog perioda.Što se tiče garderobe, stvarno sam kupovao gde stignem, slušao sam Breaking Benjamin, Linkin Park, uglavnom metalcore.Tea Ilić, 24
Na ovoj fotki sam imala oko sedamnaest godina, ja mislim, bilo je to na nekom koncertu u Božidarcu. Nije baš da sam sledila celu tu emo kulturu, jednostavno mi se sviđao stil emo dečaka i htela sam da ga furam po svaku cenu. Slušala sam kao i sad, od Severine do bendova kao što su Radiohead, Linkin Park, Papa Roach, My Chemical romance, As I lay dying, pa onda Avril Lavigne, P!nk, HInder… . Nisam imala emotivne tegobe neke preterane, sem što me je pubertet sam po sebi smarao jako, te sam bila malo besna na ceo svet al to se ni danas nije promenilo. Odeću sam uglavnom nalazila po skejt šopovima.
Mislim da sam imao 16,17 godina recimo, ne mogu da budem skroz siguran s obzirom na to da je Džastin Timberlejk kupio Majspejs i obrisao mi sve fotke iz emo faze. Znam da je fotka iz BelEkspo centra sa nekog velikog rejva, ali ne sećam se kog.
Nisam siguran da sam ikada izašao iz ove faze još, lol. Ono što pamtim jeste da sam na prvu godinu faksa došao ošišan "na normalno", a već u drugoj sam poskidao skoro sve pirsinge koje sam sakupljao tokom srednje škole i mislim da sam se tada zvanično i oprostio sa emo fazom. Kada neko kaže "emo" uvek se setim 2005. godine i scene gde ja sa drugaricom na Egzitu otkrivam i otvaram MySpace nalog.
Da budem iskren, ja sam zapravo bio emo "pozer" u to vreme, oblačio sam se i furao emo fazon, a zapravo sam išao na rejvove i tehno žurke. Bio sam jedini čudak u odeljenju koji je izgledao drugačije od svih ostalih i mislim da sam namerno emo fazonom želeo da još više iskačem.
Danas mi sve to deluje jako slatko zapravo, svega je nas par u Beogradu furalo taj fazon u početku i obožavao sam reakcije drugih ljudi na tu estetiku koja je njima bila potpuno strana. Takođe mislim da je jedan od razloga zašto mi je danas crna majica go-to garderoba jer sam se toliko iživljavao sa stajlinzima i frizurama tokom tinejdž doba, da moram da nadomestim basic garderobom još minimum par godina.
Od "emo muzike" sam najviše slušao A.F.I. i dan danas se naježim kada čujem pesmu "12/21" koja je zapravo intro u spotu za njihov najslušaniji singl "Miss Murder". Placebo mi je i dalje jedan od omiljenih bendova i u svojoj sobi sam imao lirike njihovih pesama ali i omiljene emo trake Nine Inch Nailsa, Linkin Parka, Lacune Coil, Nightwisha … U to vreme sam se kretao po trens žurkama (ovoga me je već malo blam) i po Inkognitu, Akademiji etc. Kleo sam se u tri muškarca : Briana Molkoa, Trenta Reznora i Čestera Beningtona.
U jednom trenutku se emo kultura baš proširila populacijom Majspejsa u Srbiji, ali ne mislim da je ikada ušla u mejnstrim na način na koji je hipsterska kultura ušla. Okej da, Milan Stanković je imao jednu fazu kada se furao na emo.Uroš Dimitrijević, 26
Ovo je bilo pre jedno šest, sedam godina, što znači da sam imao nekih osamnaest ili devetnaest.
