Ko će naslediti srpske dizelaše

"Uvučene su treše, kajle su na vratovima, ljubi te brat nad bratovima" (Juice - Nike mi)

"Ja sam dizel, moj drug mi je brat, mi smo dizel, zlatne kajle kačimo o vrat. Šetam svoga pitbulltera, ispred sebe on sve tera, isti pogled imamo na sve" (BABE - Dizel)

Diesel - Termin nastao zbog vrećastih farmerki koje su se tada nosile, a bile ove marke, ili možda kao simbolika na kriminalne radnje popularne tokom devedesetih među kojima je i šverc goriva

Zeldi, dizelaner, dizelaš - za one mlađe, nije u pitanju gorivo za automobil, već izvesna supkultura koja i danas diše punim šuškavcima, ali je za vreme devedesetih predstavljala vladajući trend proistekao direktno iz posledica rata, siromaštva, kriminala, hiperinflacije i izolovanosti. Glupo je uopšte nazvati ga trendom, jer je ovo najverovatnije jedina celovita i autentična ulična kultura koja je nastala u Srbiji i održala se u njoj, menjajući nijanse, evo već skoro trideset godina.

Već tokom osamdesetih u Beogradu su počele da se formiraju različite struje i trendovi u načinu života, odevanju, slušanju muzike, korišćenju slobodnog vremena i određenim stavovima, pa su postojali navijači, šminkeri, pankeri, ljudi koji se raspadaju od heroina, ili alkohola. Nastajanje dizel kulture je komplikovano i veoma složeno, ali recimo da se rodila miksom globalnih trendova iz sveta muzike, mode i filma i lokalne političke situacije, urušavanja jednog sistema i prelaska na drugi, rađanjem „nove srpske elite", koju su činili političari na vlasti, ratni profiteri, biznismeni i kriminalci koji su podržavali Miloševićev režim. Ukoliko želite da steknete pravi utisak o celokupnom fenomenu on se najbolje učitava u čuvenom dokumentarcu Vidimo se u čitulji, ili kroz likove Pinkija i Švabe iz filma Rane. Kriminalni aspekt dizelaštva bio je jako bitan u celoj priči, heroji ulice tada su bili "samuraji asfalta", ali mi ćemo se u nastavku više baviti modnim aspektom ovog mejnstrima devedesetih, a danas jake supkulture.

Treša, air-max, kajla i kratko podšišana kosa su zaštitna obeležja jednog zeldija. Poznati brendvi sa Zapada plus pečat nacionalizma u vidu teškog zlata oko vrata. Kriminalci su sa Zapada dovlačili nove stvari koje je tadašnja omladina samo sanjala: skupe marke garderobe, parfema i automobila. Glavni nosioci mode tokom devedesetih u Srbiji su bili kriminalci i trgovci na crno, ideološka prethodnica kasnije dizel omladine. Noseći jake marke kao što su Armani, Guči, Versaće, dizelaši su gradili statusni simbol, van granica zakona. Veliki uticaj na oblačenje klinaca u Srbiji imala je eurodance muzika u čijim su spotovima mogli da vide napumpane šuškavce, šalvare, vazdušaste patike ali i čuvenu Versaće kapicu koju je ovde među privima nosila Branka Katić u filmu Mi nismo anđeli. Bilo je bitno drečati bojama i glasnim pripadanjem stilu. Kasnije, značajan upliv u dizelaštvo ostvariće rep muzika (detaljnije u tekstu Predraga Vukčevića), a tron trendsetera umesto kriminalaca zauzeti reperi, najviše Moskri i Đus.

Neobjašnjiva nostalgija za devedesetim na našim prostorima i dalje kulja, što je verovatno i doprinelo da ovaj fenomen u nešto drugačijem obliku i dalje živi punim šuškavcima, umesto da je na aparatima za održavanje. Fenomen se odavno proširio mnogo izvan žurki "Volim devedesete" i tematskih maskenbala. Nekom je gilti pležr, nego ga ironizira, neko još uvek istražuje, ili eksperimentiše, a neko jednostavno voli da upaše duks u trešu da ne bi nazeb'o. Dizelaši nikad neće nestati, samo će njihov originalni oblik varirati, a mi smo pokušali da provalimo koje bi se to nove hibridne vrste mogle razviti, ali i neke skroz nove tendencije i tumačenja ovog fenomena. Naravno, ovo su sve instant pojave, koje ne mogu da ponove veličinu i popularnosti dizelaštva. A u našoj zemlji, iz različitih aspekata, devedesete baš odolevaju da prođu.

SRPSKI DESPASITO

Zeldiji su tokom različitih perioda slušali različitu muziku. Od eurodensa, preko turbofolka, repa i trensa. Ovih dana, ne možete a da ne znate reči pesme iz podnaslova, ma koliko se očajnički trudili da ih izbegnete. Pesma je svuda, ZAZ je mala beba za nju. Ljudi idu i pevuše ove stihove iako nemaju pojma o čemu ona zapravo peva (ni o čemu posebno, on želi da miriše njen vrat, šapće joj na uho i skida je poljupcima). Vrlo je moguće da će ikonografija ovog spota i pesme tokom leta postati fenomen, pa se pripremite za još jednu najezdu belih i crnih atletki, kariranih košulja bez rukava, robusnih kajli, glomaznih kačketa i ljudi koji će vam poput latino zavodnika šaputati na uho, smešno njihati kukovima i ubacivati vas u krug da igrate dok ostali okolo tapšu (hoćemo li konačno prevazići ovo?). Nadamo se da ova Despasito manija neće trajati duže od jednog leta, jer zapravo nije ništa novo već jedan veliki comeback Iglesijasa i Martina na ove prostore. Takođe se nadamo da će se već sledećeg leta mirno upokojiti u grobu, poput svoje bliske i još iritantnije rođake Ai Se Eu Te Pego. Despasito nema nikakve zajedničke tačke sa dizelom, sem prvog slova "D" u nazivu, i eventualno po koje kajle.

POKRET SRPSKIH BRADONJA

Iako po brojnim istraživanjima, brade više nisu kul izgleda da lokalna verzija ovog globalnog trenda kod nas odbija da prođe. Bradatih ljudi je sve više po gradu i sve je teže raspoznati ko je ko zbog masivnih skupltura od dlaka na licima muškaraca. Saloni za sređivanje brade niču po gradu poput belih rada i ljudi uporno odbijaju da ih se otarase, uprkos baš visokim temperaturama. Nije poznato da li je na popularnost brada u Srbiji uticao imidž određnih Srbendi i narodnih heroja iz istorije poput Njegoša, Radeta Šerbedžije ili nedajbože Čiča Draže, ali deluje kao da će one biti još dugo,dugo tu. Prvo su procvetale da glavama tzv. hipstera i urbano-kul mladih ljudi, ali danas ih sve češće viđamo po splavovima, fensi kafićima, Beogradu na vodi, ulici…. pa…..svuda. Ni ova moguća hibridna vrsta bradatog šabana nema nikakve veze sa dizelašima, osim što je možda nastala kao određena vrsta bunta na ćelave i obrijane ljude. Sve češće primećujemo i broj ćelavih muškaraca sa bradom, ali njima ćemo da oprostimo, kad već nemaju kosu, brada je okej.

PRATIM-MODU-I-LOŽIM-SE-NA-GOŠU

Prva kolekcija ruskog modnog dizajnera Goše Rubčinskog iz 2008. zvala se Imperija Zla i u okviru nje modeli (dečaci od 16-18 godina) prošetali su jednostavne dukserice, široke ležerne majice i trenerke. Od tada, njegove kreacije nailaze su na ekstremno podeljena mišljenja - neki su šokirani i osuđuju ga, dok su drugi, mahom mladi, oduševljevljeni njegovim pristupom u kom želi da pokaže nezadovoljstvo mladih ekstravagancijom i pretencioznošću. Implementiranjem nacionalnih simbola, on je težio da podseti svet, ali i Rusiju, ko su i šta su njeni mladi zapravo, ispod maske. Kada se pojavio, dobio je veliki broj fanova širom Rusije, ali je danas, deveg godina kasnije postao i predmet ismevanja i ruganja baš zato što je postao ono što je nekada ironizirao - skup svetski dizajner čije je stvari prodaju po enormnim cenama. Ipak, u poslednje vreme čini se da se ponova vraća svojoj prvobitnoj publici i trudi da ga opet zavole, što sudeći i po njegovoj popularnosti na ovim prostorima, neće biti težak zadatak. Mladi sve češće ovaj ruski stil sličan srpskom dizelu tumače kao bunt i šamar elitizmu, a do zasićenja skupim i svilenim tkaninama je odavno došlo.

SLAVIK HIPSTER

Sigurno poznajate bar jednu osobu koja drži ćilim na gajbi, ukombinovan sa modernim nameštajem, ili tetovažu pirotske šare na unutrašnjoj strani ruke, za tucanje paprike koristi avan, a u jesenjim mesecima pravi svoj home made ajvar ili džem od šljiva. Na Instagramu ima bar jednu fotku u squattingslav pozi, na kojoj se kao "sprda" sa ovim viralnim fenomenom, a zapravo misli da je to kul. Loži se na etno motive u elektronskoj muzici i nije mu strano da svoju novu majicu na malene burgere ukombinuje sa šajkačom na glavi. Možda u budućnosti opanci postanu nove startasice, ko zna.

NEOZELDI I NAPUCANE SVINJICE

E, ovo je već ozbiljna priča, proistekla direktno iz fenomena dizela, a ogleda se u određenom broju mladih ljudi koji dizel kulturu prepoznaje kao kalup koji funkconiše i kao model po kom želi da gura u budućnosti. Kako ovi ljudi kažu, oni ne romantizuju devedesete ali se trude da neguju taj hajp, oblačenje, muziku i bunt. Ovi mladi bili su bebe za vreme devedesetih i za sebe kažu da su produkt tog vremena. U širenju njihove ideologije, veliku ulogu odigrao je internet, bez kog, kako osnivači ovog pokreta kažu, ne bi bilo "Bombi devedesetih". Oni prihvataju domaće nasleđe koje većina stanovništva karakteriše kao destruktivno i negativno i ističu ga, komentarišući na taj način neoliberalni kapitalizam. Protagonistkinja ovog pokreta i jedna od članica pomenute grupe je i Mimi Mercedes, koja u svojim stihovima često kritikuje opšteprihvaćeni ideal ženskog tela: Hejteri me zovu debelom k'o da je to ružno (Napucane svinjice) i „Da li debljina je seksi – jeste i biće" (Napucane svinjice).

Kada se osvrnemo i pogledamo sve te papuče sa krznenim sranjima na njima, ili plišane čokere i izanđane kevine džepere, možda najk patike i duskerice sa kapuljačama i nisu tako loša opcija. Izgleda ipak volimo devedesete, a i one nas.

Sve ilustracije: Zombijana Bones, više njenih radova pogledajte ovde.

Još na VICE.com:

Domaći hitovi stari 20 godina: Red treša i po koji biser

Klub Industrija: Od mita do istine

Tinejdžeri u Srbiji pod sankcijama devedesetih

Pogledajte i VICE film TURBO CAJKE