Ilon Maskov Spejs Iks je upravo ušao u istoriju kao prva svemirska letelica u privatnom vlasništvu koja je sletela na Međunarodnu svemirsku stanicu (MSS), prokrčivši put za budućnost u kojoj bi civili takođe mogli da istražuju veliko nepoznato. Napustiti Zemlju znači da se mora privremeno odreći zemaljske imovine. Ali iako bi nam možda bilo u redu da se lišimo mobilnog telefona ili kuvanih jela, da li bismo zaista bili spremni da se odreknemo osnovnih ljudskih potreba, kao što su da se dobro ispavamo, napravimo preko potrebni predah, i što je najvažnije, da upražnjavamo seks?Mnogo je toga rečeno o tome kako svemir nije pogodna sredina za kosmički koitus. Ne samo što je zbog bestežinskog stanja žešće teško ostati zajedno u željenom položaju, već su i naučnici i stručnjaci NASA uvek bili skeptični po pitanju psiholoških efekata koje bi seksualni odnosi mogli da imaju na određenu svemirsku misiju. S toga NASA i MSS često izvrdavaju bilo kakva pitanja vezana za seks u svemiru, iako stalno kolaju tračevi o tome kako mu ga astronauti daju. Ali iako znamo da bi orbitalna penetracija mogla da bude preteška za izvođenje, šta je sa dobrim, starim samozadovoljavanjem?U intervjuu za časopis Mens Helt 2014, astronaut pod imenom Majkl Malejn je rekao da je ponekad tokom misija u svemiru imao „erekciju kojom bih mogao da izbušim kriptonit“. Još jedan astronaut pod imenom Ron Geron je na nizu na Reditu pod nazivom Pitaj me bilo šta priznao, „Ne znam ni za šta što se ljudskom telu događa na Zemlji, a što ne može da se dogodi u svemiru“, kada su ga pitali da li u svemiru ima erekcija. Iako nema slučajeva da je neka žena govorila o tome da je bila uzbuđena u svemiru, čovek bi mogao da pretpostavi da ženi ne bi bilo preteško da miluje samu sebe. Međutim, bestežinsko stanje u okruženju sa nultom gravitacijom, zajedno sa mučninom zbog kretanja, vrtoglavicom i utrnućem delova tela kao što su udovi, koje mnogi astronauti inicijalno iskuse, potencijalno mogu da upropaste bilo kakav plan o samozadovoljavanju.Međutim, iako NASA nastavlja da ćuti o tome da li njeni astronauti masturbiraju u spoljnoj orbiti, mnogi ruski kosmonauti su se potpuno otvorili u intervjuima. Penzionisani sovjetski kosmonaut pod imenom Valerij Poljakov je u svom dnevniku napisao da su im iz „Službe za psihološku podršku poslali neke fine, ’živopisne’ filmove, koji su nam pomogli da nam se povrati volja da se ponašamo kao odrasli muškarci. Toga se ne treba stideti“. Poljakov je takođe tvrdio da su ga nadređeni ohrabrivali da za svoj rekordni četrnaestomesečni samostalni boravak u svemiru na svemirskoj stanici Mir spakuje seks lutku na naduvavanje. Međutim, on je rekao da se „Snažno usprotivio takvom rešenju. Kod osobe koja upotrebljava takve stvari može da se razvije takozvani ’sindrom lutke’, ili, drugim rečima, da lutka počne da joj bude draža nego supružnica ili voljena osoba, čak i nakon što se vrati na Zemlju“.U međuvremenu, još jedan, pod imenom Aleksandar Lavejkin, govorio je o ovoj temi u knjizi Pakovanje za Mars Meri Rouč, otvorivši se o tome kako „Svi to rade, svi razumeju. To nije ništa. Mene prijatelji pitaju, ’Kako se snalaziš za seks u svemiru?’, i ja im odgovorim ’RukomI’“. Lavejkin kaže da „postoje mogućnosti“, a takođe je i nagovestio da je ponekad ejakulirao i u snu.Prema onome što je jedan anonimni lekar koji je radio za NASA rekao Mel Magazinu, astronauti veoma lako mogu da dodiruju sebe, zbog pravila odevanja „kratkih rukava“ u svemirskoj letelici. Takođe, pošto većina astronauta priznaje da mogu da kontrolišu kamere na brodu, bilo bi im relativno lako da ga išamaraju dok se tuširaju, ili kada su šćućureni u spavaonici veličine telefonske govornice. Mnogi korisnici Kvore i Redita takođe spekulišu da čak i u situacijama kakva je na spejs šatlu, gde veoma retko ima privatnosti i osame, astronauti jednostavno mogu da odluče da „skrenu pogled“, što je taktika koje je izgleda uobičajena u vojničkim kasarnama.I konačno, tu je takođe i pitanje šta se događa sa spermom kada se neki astronaut samozadovoljava. Iako su ubrusi i maramice dostupni na svemirskim letelicama, možda će odlučiti da se ove telesne tečnosti reše na isti način kao i mokraće: izbacujući je u svemir, gde se smrzne i pretvori u ledene kristale. To baš i nije veliki prasak kakav ste možda zamišljali.Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE India.
Reklame
Pre nekoliko godina, Mardžori Dženkins, savetnica NASA i stručnjak za seksualno i polno zdravlje, napisala je u radu pod nazivom ’Efekti seksa i pola na prilagođavanja u semiru: reproduktivno zdravlje’ da je ejakulacija od esencijalnog značaja za muškarce, da bi izbegli rizik od gomilanja bakterija u prostati, koje mogu da dovedu do urogenitalnih infekcija. Mnoge studije takođe govore da je masturbacija sjajan način za oslobađanje od stresa i anksioznosti, tako da bi imalo smisla da neko ko je izložen velikom pritisku tokom svemirske misije poželi neki vid oduška.Rane NASA studije isticale su da se zbog nedostatka gravitacije način cirkulacije krvi menja ili dolazi do obrtanja smera, kada krv teče nagore, ka glavi i grudima, umesto da cirkuliše u donjem delu tela. To sugeriše da bi daleki svemir mogao da bude smrt za potenciju. Međutim, neki astronauti su malo pojasnili ovo pitanje i nagovestili da stvar stoji suprotno.
Reklame