O, JBT: Evo koliko je alkohol loš po planetu

„O JBT“ je kolumna u kojoj biram stvari koje volite najviše na svetu, a onda proučavam kako one uništavaju planetu. Uživajte!

O čemu je reč? C2H5OH, ili etanol, ili kako ga najčešće zovu: alkohol.
Šta je to? Tečnost koja može da košta od jedne do 200 hiljada funti za bocu, i ima dug i zabeležen istorijat da učini da ljudi rade stvari zbog kojih kasnije zažale.
Da li je biorazgradljiv? Ovaj deo ovde baš i nije relevantan.

Koliko je težak ovaj problem?

Kao i mnogi muškarci u UK, i ja sam oformio svoju ličnost na osnovu načina na koji pijem, koju vrstu alkohola pijem, i što je važnije, gde ga pijem. Ovo je uglavnom bilo loše. Loš način da se plasira nečija ličnost. Ali u poslednje vreme se pitam: da li je alkohol loš samo po mene, ili je loš i po okolinu?

„Prvo mesto na kome treba pogledati kada se razmatra uticaj po okolinu različitih vrsta alkohola je uticaj vezan za uzgajanje glavnih sastojaka: ječma za pivo, grožđa za vino, šećerne trske za rum, jabuka za sajder, agave za tekilu, i tako dalje“, kaže Tom Kamberledž, zamenik direktora kompanije za merenje ugljenika, Karbon Trust. „Obično se koriste đubriva, voda i postoji potreba za navodnjavanjem; svaki mogući uticaj na biodiverzitet, od raskrčavanja šuma da bi se došlo do obradive zemlje; i efikasnost žetve, procesiranja i transporta“.

I to nije sve, dodaje Tom: „Nakon ovoga, moramo da razmotrimo proces proizvodnje pića. Na primer, za spravljanje piva i destilaciju žestokih pića potrebne su velike količine energije, naročito za zagrevanje“.

Možda je najgori deo ovog procesa svo ono pakovanje, skladištenje i hlađenje posvećeno vašm omiljenom flaširanom mehanizmu za preživljavanje: „Druge bitne oblasti uticaja su proizvodnja i uklanjanje pakovanja, transport i logistika, i skladištenje i hlađenje proizvoda“, kaže Tom. „Sve to može zapravo da se podvede pod najveći ukupni uticaj na okolinu koje ima neko alkoholno piće“.
Šta više, tokom testa koji je Karbon Trust sproveo nad Karlsbergom, otkrili su da pakovanje pokriva 40 procenata karbonskog otiska piva. To je više nego dvostruko više od cifre pripisane poljoprivredi, koja je na 17 procenata, nakon koje sledi emisija gasova iz pivara i usled distribucije, koji iznose po 14 procenata; hlađenje iznosi 9 procenata, a slad i obrada zrnevlja iznosi 6 procenata.

„Kao opšte pravilo, što je viši sadržaj alkohola u piću, veći je i karbonski otisak po litru – tako da je onaj kod piva niži nego kod vina, kod kojeg je niži nego kod žestokih pića“, kaže Tom. „Takođe ima i nekih veoma specifičnih problema sa otpadom vezanim za proizvodnju određenih vrsta alkohola. Na primer, kod proizvodnje tekile, kada se melje agava, ostaje dosta velika količina otpada koja se zove vinaza, koja je kisela i može da zagadi zemljište i vodu, ako se ne uskladišti na odgovarajući način“.

I konačno ,dokaz: ljudi koji u svojoj biografiji na Tinderu napišu da su „entuzijasti za džin“ su stvarno najgori. Ne samo da je nepodnošljivo biti s njima u društvu, već i s ponosom uništavaju planetu.

Kako onda da alkohol učinimo prijateljskijim po okolinu?

„Mnogi globalni proizvođači alkohola uvode velike, ambiciozne ciljeve vezane za korišćenje čiste energije i metoda hlađenja, radikalno smanjujući količine vode koju koriste i radeći sa poljoprivrednim proizvođačima na tome da im pomognu da budu efikasniji u svojoj proizvodnji i adaptiraju se uticaju na klimatske promene“, objašnjava Tom. „Ovo su dobre vesti, a to znači da velika količina alkohola koju pijete postaje održivija, a da vi tu ne morate da učinite ništa“.

Naravno, možemo i samo da sedimo i ne radimo ništa, ali takođe možemo da damo i svoj doprinos, tako što ćemo reciklirati kada god to možemo.

„Povratne staklene boce daju zaista održivu opciju, iako ne onu koja je trenutno naširoko dostupna“, kaže Tom. „Ali kako usvajamo održivije tehnike uzgajanja, koristimo čistiju energiju za proizodnju i transport, povećavamo reciklažu i ponovno korišćenje pakovanja, i uvodimo sisteme hlađenja koji imaju mali uticaj na globalno zagrevanje, uticaj alkohola po okolinu će nastaviti da opada“.

@tom_usher_