Kako je to kada si jako uspešna dilerka koke

Brendi Dejvis, 36, odrasla je u svetu droge u Detroitu. Kao ćerka krupne narko zverke, u detinjstvu i adolescenciji je živela privilegovanovim životom, išla u privatnu školu, vozila BMW, i otišla da studira u Atlanti. Ali kao studentkinja – dok se zabavljala sa Deranom „Vonijem“ Gejtlingom, moćnim igračem ikonične Familije Crne Mafije (FCM) – krenula je putem svoje sopstvene ozloglašenosti.

Do dvehiljaditih, FCM je bio među najvećim urbanim narko imperijama u američkoj istoriji. Dejvis se družila sa posinkom još jedne figure FCM-a, Terija "Sautvest Ti“ Flenorija, i sprijateljila se sa njegovim bratom Demetrijusom "Big Mič“ Flenorijem, ubrzo nakon što je u leto 2000. stigla u Atlantu. U međuvremenu, Gejtling je bio šef ogranka FCM-a u Sent Luisu, i blizak savetnik Big Miča. Nakon što je Gejtling 2005. završio u zatvoru, Dejvis je donela odluku koja joj je zauvek promenila život: i sama se uključila u igru droge, u posao oko koga se uvek muvala, ali nikada nije bila uključena u njega.

Zajedno sa svojom porodicom i prijateljima, Dejvis je počela da organizuje pošiljke kokaina od 25 kila iz Čikaga na njen domaći teren Detroita. A onda su 2008. Dejvis i njen tata uhapšeni, kaže ona, nakon što su ih otkucali jedna bliska prijateljica i njen dečko. Odslužila je skoro osam godina zatvora; u međuvremenu, njenog oca je zdravlje izdalo ubrzo nakon njenog puštanja. Otkako je 2016. izašla iz zatvora, Dejvis je objavila knjigu hronike njenog putovanja, Skupa cena koju sam morala da platim, osnovala lajfstajl brend ženskog osnaženja pod nazivom FreePrettyGirls, i učestvovala je u trećoj sezoni BET rijalitija, From The Bottom.

VICE je razgovarao sa Dejvis da bi saznao kako je to kada postaneš krupni gangster u kriminalnom podzemlju kojim tradicionalno dominiraju muškarci. Ovo svedočenje je blago redigovano i sažeto zbog jasnoće.

Imala sam privilegovano detinjstvo. Odrasla sam u Sautfildu, Mičigen, u predgrađu Detroita. Posao mog tate, o čemu nisam znala ništa sve do kasnije, omogućavao mi je da još od ranog detinjstva imam mnogo lepih stvari. On me je zasipao poklonima. Išla sam u privatnu školu. I moja sestra i ja smo dobili potpuno nova kola kada smo napunile 16 godina. Moj tata nam je kupovao bunde i dizajniranu odeću. Dobila sam svoj prvi Roleks u drugom srednje. Nisam znala čime se on tačno bavi, ali sam znala da ne oskudevamo ni u čemu.

Moja mama je imala četiri prelepe sestre. Sve su se zabavljale sa dilerima droge. Ti tipovi su ih zasipali raskošnim poklonima i starali se o njima isto kao što se moj tata starao o mojoj mami. To je bila norma. Ja sam mislila da muškarci treba tako da se staraju o ženama. Gledajući kako se ophode prema mojoj mami i tetkama, i ja sam očekivala to isto kada sam počela da se zabavljam s momcima. Moj tata je dodatno ojačao ovo moje uverenje, jer mi je govorio da nikada ne spuštam svoje standarde. Ako neki muškarac nije za mene mogao da učini isto što i on, nije bilo svrhe razgovarati s njim.

Kada sam napunila 16 godina, konačno sam shvatila čime se moj tata bavi. Družeći se sa prijateljima kao tinejdžerka, čula sam momke kako pričaju o njemu. Imao je dobru reputaciju na ulici. Kada bih negde izašla, videla bih kako se ljudi ophode prema meni kada čuju da sam njegova ćerka. Samo to je bilo dovoljno da me privuče takvom stilu života.

Išla sam u katoličku školu i ostajala sam u predgrađu, ali uvek sam se zabavljala sa dilerima droge. Ako su želeli da razgovaraju sa mnom, morali su da mi priđu na pravi način. Očekivala sam da me paze i da mi kupuju stvari. Oni su mom tati odavali priznanje, i znali su da moraju prema meni da se ophode na poseban način.

Bila sam okružena njihovim stilom života. Odrasla sam niže niz ulicu od Marlona Velča. Njegova mama se zabavljala sa "Sautvest Tijem", bratom Big Miča. Njegova mama je imala Mercedes, i uvek su bili skupo odeveni, imali nova kola i živeli isto kao i mi.

Od malena sam uvek bila u blizini Big Miča i Sautvest Tija, ali kada sam bila mala, nisam znala koliko su oni krupne zverke. Kada sam se preselila u Atlantu da studiram, baš sam se zbližila s njima, i videla na kom nivou oni valjaju. Svi su na njih gledali kao na neke narko barone, ali za mene su oni bili ortaci iz starog kraja. Oni su bil tipovi koji umeju da naprave pare. Detroit je grad muvatora, i navikla sam da budem okružena takvim tipovima. Mič i njegova ekipa su na kraju podigli posao na sasvim drugi nivo, ali meni je to i dalje sve bilo normalno.

Tada nisam prodavala drogu, ali sam čuvala pare za brojanje i prenosila pare unaokolo. To mi nije bilo neobično, jednostavno sam tako odrasla. Plaćali su mi za moje usluge, kao i sve ostale. Malo keša nikada ne može da škodi.

Oca svog sina, "Vonija", upoznala sam oko Dana zahvalnosti 2000. godine. Jedne noći, "Pig" Triplet, član FCM-a koga sam znala iz kraja, me je pozvao i rekao "Hajde, sestro, idemo u Magični Grad“. Na putu do tamo, Pig mi je rekao da ćemo da pokupimo neke njegove ortake. Tako sam se upoznala sa Vonijem. Jednostavno smo se dobro slagali, i kenjali smo celu tu noć. Na kraju večeri, zatražio mi je broj, i od tada smo svaki dan bili zajedno.

Voni me je častio i gostio, i razmazio me je isto kao nekada moj tata. Kada je naša veza postala ozbiljna, počeo je da mi plaća račune. Kupio mi je Porše, i preselio u kuću u Atlanti vrednu pola miliona dolara. Putovali smo. Imala sam novac na raspolaganju. Imala sam samo dvadesetak godina, a naša romansa je bila vrtoglava. Ali nije potrajala.

Voni je 2004. optužen u Sent Luisu, i postao je begunac. Negde u maju 2005, Voni je došao u Atlantu, iako sam mu rekla da ne mislim da je bezbedno. Bila sam u trećem mesecu trudnoće, a i on je želeo da vidi neke prijatelje. Jednog ranog popodneva, bili smo u krevetu i spavali, kada su se na mom prednjem travnjaku pojavili šerifi SAD. Voni se popeo na tavan, a ja sam trčala po kući i pokušavala da sakrijem sav nakit.

Živci su mi se kidali, a mozak mi je radio dvesta na sat. Znala sam da je ovo verovatno kraj puta. Voniju je pretilo 20 godina robije. Ja sam ga samo gledala i mislila se "dođavola, sve se svelo na ovo." Ne mogu ni da opišem naše izraze lica.

Konačno su utrčali kuću sa oružjem na gotovs, i ja sam digla ruke u vis i stavila im do znanja da sam trudna. Pitali su me gde je Voni, a ja sam rekla, "Upravo sam se probudila, ne znam ko se gde nalazi."

Izveli su me napolje i stavili mi lisice. Dok sam sedela tamo i dok su oni pretresali kuću, začula sam pucnje. Pomislila sam da su našli Vinija i da su ga ubili. Srce mi je smesta preskočilo. Mislila sam da je mrtav. A onda su meci počeli da zvižde oko mene, i ja sam zalegla na zemlju. Pojavili su se specijalci, i helikopteri su leteli unaokolo, ali pucač se izvukao.

Neprekidno su nas pitali koga smo pozvali da dođe i zapuca na njih. Pretili su nam, govorili nam da ćemo svi završiti u zatvoru zbog pokušaja ubistva federalnog agenta. Vonija su odveli, a mene su uhapsili zbog posedovanja marihuane koju su našli u kući. To mi je bio najgori dan u životu. Bila sam trudna, a otac mog sina je odveden.

Preselila sam se nazad kod svojih roditelja u Detroit. Voni je na kraju umro u zatvoru godinu dana kasnije, od posledica napada astme. Moj sin je imao devet meseci. Upala sam u duboku depresiju i počela da zanemarujem svoje roditeljske dužnosti. Izlazila sam svako veče. Moja mama me je na kraju odvela u stranu i rekla mi, "Slušaj, kučko, imaš sina. Znam da prolaziš kroz to što prolaziš, ali ne možeš da nastaviš ovako da živiš." Bila je apsolutno u pravu, pa sam se ja sabrala.

Počela sam da se zabavljam sa tipom iz Čikaga koji se zvao Džastin Tarner. Znala sam ga odavno, i on je došao i oborio me s nogu. Bila sam ranjiva. Nedostajalo mi je da se muško stara o meni.

Džastin je snimio kakvim ljudima sam okružena, i jednog dana je navalio na mene: "Ako donesem neku koku ovde, hoćeš li moći da je uvaljaš?“, pitao me je.

Ja sam odgovorila, "Verovatno da".

Tako sam se očas posla umešala u prodaju droge.

Neko mi je doterao oko 30 kila kokaina, i ja sam ga uvaljala za par dana. Posle toga je to postala rutinska stvar. Valjali smo nekih 60 kila nedeljno. Ubacila sam tatu i polubrata u posao, i posao je krenuo. Moj tata je zapravo pokušavao da me odvrati od takvog života. Nije želeo da krenem tim putem, ali ja nisam htela ni da čujem.

Nisam se osećala kao da radim bilo šta pogrešno. Prikupljala sam novac i povezivala ljude s drugim ljudima. Nisam bila na ćošku i prodavala krek. Ubedila sam sebe da ću biti okej. Čak i da nas uhvate, mislila sam, muškarac će preuzeti krivicu, žena nikada ne ode u zatvor.

Uhapšeni smo tokom nameštaljke jedne od mojih šoferki. Uhvatili su je sa 27 kila tokom vožnje od Čikaga do Detroita, i ona je pristala na to da nam svima smesti. Ja sam krenula da preuzmem pet kila, ali nisam stigla ni da ubacim ključ u bravu kola, kada me je policija saletela sa svih strana.

Dok sam se branila u svom slučaju, Džastin je upao u neke nevolje i otkucao je federalcima mog tatu i mene. Moji problemi su od državnih postali federalni. Država je odustala od moje tužbe za posedovanje, a federalci su preuzeli stvar i optužili me za zaveru s mojim tatom. Oboje smo priznali krivicu, i ja sam dobila deset godina zatvora.

Jedna od najbolnijih stvari koju je trebalo emocionalno istrpeti je bila kada smo moj tata i ja osuđeni istog dana, na istom sudu. Sudija je prokomentarisao da je to tužan dan za našu porodicu, jer ne samo da moja mama gubi muža koji odlazi u zatvor, već gubi i svoju ćerku. Videti moju mamu kako plače – i kako mora da prolazi kroz to – je bio žestok udarac.

Moj tata je bio osuđen na osam godina. Razboleo se u zatvoru, pa je iz saosećanja pušten pre nego što je umro. Ja sam na kraju odslužila sedam i po godina.

Mnogo se kajem zbog onoga što se dogodilo. Gledam sve moje prijatelje sa kojima sam studirala, i vidim da imaju uspešne karijere, u braku su i imaju decu. Osvrnem se na prošlost i pomislim, i ja sam mogla tako, ali sam umesto toga izabrala ulicu. U zatvoru sam propustila bitan deo svog ranog života – veći deo svojih dvadesetih i početak tridesetih godina. Razmišljam o patnji i bolu koje sam priredila svojoj porodici. Mislim na svog sina i na ono što sam mu napravila. Sve te godine nije imao ni mamu ni tatu. To je nešto što me muči svaki dan.