Igra meseca: Testirali smo novi Far Cry 5

U prvih par sati sa Far Cry 5, pobegao sam od ludačkog kulta, učestvovao u auto jurnjavi koja je uključivala rešetanje automatskim i semi-automatskim oružjem, razneo sam nekoliko stambenih objekata u vazduh, nadrogirali su me i napao me je nekakav glodar. Hoću da kažem, Far Cry 5 me je jako brzo podsetio šta to znači naći se u Far Cry igri. Prvi utisak? Eksplozije. Mnogo eksplozija.

Premisa ovog Far Cry-a je sledeća. U Montani, “Hope County”, pojavio se kult “Edens Gate” na čelu sa ozloglašenim Joseph Seed-om. Ludakom koji veruje da se sprema kraj sveta. Odakle mu ta ideja? Pa, po njemu je dovoljno da pogledaš naslove u novinama, uključiš vesti i postaje očigledno da se “nešto sprema”. Nakon što je dovoljno puta pročitao Bibliju (ustvari, radi se o njegovim traumama, ali o tome ne mogu da ti pričam), Jozef sebe prepoznaje kao novog proroka i mesiju i na sebe preuzima odgovornost za ljude koje treba spasiti od kraja sveta. Kako to radi? Jednostavno, drogira ljude i ispira im mozgove kroz svoje harizmatične govore. Gradi bunkere po ugledu na Nojevu barku i gleda kako da strpa što više ljudi unutra ne bi li ih sklonio od grehova savremenog sveta. Svako ko ne želi da se prirduži kultu i opire se, biva ubijen ili progonjen.

Tipična sekta iz noćnih mora. Ima i ceo taj True Detective vajb. Malo je scenarija jezivijih od cele te priče sa protestantskim selima u Americi i sektama i kultovima koji tamo nastaju.

Naravno, mi smo krivi za pravi pičvajz jer na početku upadamo na jednu od Jozefovih žurki (držao je slovo u crkvi) i hapsimo ga. U stvari, cela stvar je mogla da se završi pre nego što je počela, naravno, da se nismo slupali helikopterom kojim smo rešili da transportujemo Jozefa vlastima. Božija volja, što bi rekao on – “ I told you God would not let you take me”.

Poslednji put kada smo imali ovako zanimljivog i ludog zlikovca u Far Cry igri bio je to Vaas u Far Cry 3. Ali Jozef Sid je skroz druga vrsta ludila. On je “vođa ekstremističkog kulta smrti” ludilo. U poslednjih godinu dana Ubisoft-u je krenulo po pitanju kalibra likova koje nam pružaju. Kao što rekoh, Far Cry je poslednji put bio ovako uzbudljiv 2012. godine.

Na prvi pogled, Far Cry 5 se čini kao i više nego poznato iskustvo. Bačeni smo negde bogu iza nogu gde niko ne može da čuje naše krike dok nas juri nekakav megalomanijak da nas pojede za večeru? Da. Ima dosta oružija i vozila da se tom megalomanijaku suprotstavimo? Ima. Sve je to smešteno u open-world sa kul likovima koji ti pomažu u borbi protiv pomenutog megalomanijaka jer eto, preuzimaš tu odgovornost da ga likvidiraš na sebe tek tako? Da.

Ali Far Cry 5 je malo pretumbao stvari ovoga puta. Onog momenta kada igra zapravo počne (što je čim prođeš uvodnu špicu) smešteni smo u svet pun prilika. Celokupna mapa je ti je dostupna kao igraču bez pardona u samom startu, i redosled kojim radiš stvari potpuno je nebitan. Siguran sam da je ceo taj proces usaglašavanja priče sa misijama i drugim aktivnostima igre morao biti logistički pakao, ali uspelo im je. Cela mapa podeljena je na četiri, sekcije. Jedna majušna u kojoj počinješ i tri glomazne, svaka od koje služi kao teritorija jednog od Jozefovih pukovnika. Njegove “porodice”. Ne bih da ulazim u to previše, ali da bi stigli do njega, najpre moramo da se otarasimo njegove sestre Faith i braće Jakoba i Džona. Svako od njih pojedinačno je barem približno ludikoliko i Jozef. Svako od njih služi kao njegov “pukovnik” odgovoran za po jednu od tri teritorije.

A tu i upada genijalnost Far Cry 5 razvojnog tima, jer je celokupan Hope County okupiran tim njihovim kultom. Svo četvoro uvek znaju gde se nalaziš i šta radiš, a svakom od “pukovnika” ne predstavlja nikakav problem da te nadrogiraju i zgrabe u sred ceste i u sred bela dana. Onda se budiš u njihovim kampovima, negde duboko u podrumu, slušaš njihove tužne životne priče, zbunjujuće moralne stavove koji su ustvari rezultat ispiranja mozgova. Kad su ti rekli to što su imali, puste te napolje u nadi da ćeš ih ili pustiti na miru sada kada vidiš šta ti mogu, i koliku kontrolu imaju, ili da su te uspešno izmanipulisali.

To je to što se priče tiče, ostalo ćeš već otkriti. Priča ti često namiguje i sugeirše razne stvari i na momente je hevi ali ne bih brinuo o tome previše. Svakako je to samo postavka i izgovor za ludilo koje zovemo Far Cry.

Ipak, njima na štetu, mi smo previše opasni za to. Do svakog pojedinačnog člana Seed porodice dolaziš tako što im kršiš kampove, uništavaš imovinu, radiš misije za ljude koji im se suprotstavljaju i formiraju otpor ili jednostavno spašavaš ljude od kulta. Ukoliko istraješ u tome na jednoj od teritorija, onome ko je za nju odgovoran će dokurčkiti i pozvaće te na ferku. I onda lepo to ponoviš za svakog od njih dok ne dođeš do ovog šarlatana Joseph-a.

Dovoljno je reći da open-world tehnologije koje Ubisoft razvija i primenjuje na sve svoje igre tog tipa sazrevaju jako dobro. Sve to odaje taj vajb Westworld parka, pogotovo sada sa sporadičnim redosledom misija. Prostor je harmonično usaglašen, bilo da je u pitanju ciklus dana i noći, rotacije NPC-eva, prirodno okruženje i li ponašanje životnja. Far Cry 5 je zato dobar primer toga kako od starih naslova preuzeti samo ono što je dobro a ne dodati ništa što je sranje. Na idejnom planu uspeo je da očuva tradiciju, a ponudi nešto sasvim novo, dok je na tehnološkom planu samo unapredio staru formulu. To se u gejming razvoju oduvek pokazivala kao najteža stvar za postići. Na tehničkom planu nisam primetio nikakve značajne začkoljice što je, pogotovo imajući u vidu logistiku do sada najvećeg Far Cry sveta, sigurno bilo teško izgurati. Vidi se da se na ovoj igri dugo aktivno radilo i da je dobila poliranje kakvo svaka AAA igra zaslužuje.

Ono što jeste novo i veliko pored očiglednih izmena, jeste Arcade Mode, za koji sam kriv što sam ga samo otvorio. Cela zamisao je da će igrači moći da prave svoje mape koje će deliti za onlajn zajednicom igrača. Na ovim personalizovanim mapama igračima je dat zadatak, pa bi u tome trebali da se takmičimo onlajn. Ubisoft se nada će ovo pružiti dovoljno osveženje sadržaju igre dok čekamo na uvek lude ekspanzije kojih će ovog puta biti barem tri. Ali sve u svoje vreme.

E sada, očigledno je da ti i ovaj, kao i svaki Far Cry pre njega, daje povoda za masovno uništenje, kokanje i nasilje u jednom egzotičnom ambijentu. Pa, koliko Montana može da bude egzotična? Šta se desilo sa palmama, neucrtanim ostrvima i visokim planinama na kojima niko ne može da nas čuje kako urlamo u agoniji? Mislim da je upravo to najveće iznenađenje ove igre. Mislim da zapravo niko od nas nije slutio koliko je ambijent u koji je smešten Far Cry 5 komplementaran celoj premisi i koliko je američko tlo zapravo podobno za Far Cry priču. Onog momenta kada je pobegao iz mojih lisica, Jozef je začepio sve tunele i uklonio sve načine da neko uđe ili napusti Hope County. Što se tiče kulta, niko van ovog mesta ne zna za njih ili jednostavno ne veruje pričama. U sred slobodne zemlje, u sred zapadnog sveta – opet niko neće čuti tvoje krike. Na neki način, ovo je najumobolniji Far Cry do sada.

A kada smo već kod tog divnog, divnog ambijenta… Zemlje slobodnih i domovine hrabrih! Inicijalno sam se pitao zašto nisu odabrali Teksas za ovu igru kada već igraju na tu kantri foru - ali onda ne bi imali predivne doline i kotline, šume, reke i jezera koje Montana može da nam pruži. A kako mi se čini, Montana je prelepa. Tako da ćeš po njima harati, razbacivati metke, rakete, bombe i sve tome slično. Naravno, tu je već odavno ustaljen bogati aranžman oružja - od pušaka, pištolja, preko luka i strele za malo oprezniji pristup, do bacača plamena i bazuke za ne tako oprezan pristup. To, a možeš i da pecaš.

Ne znam da li im je samo bilo krivo da pored tolike vode ne implementiraju i mehaniku pecanja ili je ovo neka vrsta samosvesne šale na račun nasilne prirode igre koju su pravili pa kao ajde, evo, u Far Cry-u 5 imamo i miroljubive aktivnosti. Samo čekam da neko prokomentariše kako se i ta aktivnost zapravo završava smrću. Ups. Već jesam. Nisam pecao ni jednom.

Životinje su raznovrsne, a tu su i teritorije u kojima se lovi. Ima sve i svačega. Planinskih lavova, medveda, vukova, raznovrsnih glodara (pazi se od njih, mali krznati đavoli). Od sve akcije nisam još uvek stigao da lovim ali mi se nekako čini da nema ni mnogo svrhe. Životinje mi već stalno spontano izleću i napadaju me tako da ih već dovoljno ubijam iz nužde, a svi poeni i beneficije toga su mi već dovoljni. Ustvari, priroda je toliko živa i nametljiva, da dobro moraš da paziš dok voziš, jer uvek može da ti se ispreči po neki los.

Što se tiče vozila , na raspolaganju ti je standardna ponuda a utomobila, četvorotočkaša, helikoptera, aviona, brodova, čamaca i oružanih letelica. Sve što treba da uradiš jeste da kupiš na stanici ili osvojiš kroz misije svoje željeno prevozno sredstvo i to je to. Niko ne može da ti kaže kako ćeš u Far Cry-u da stigneš od tačke A do tačke B. A ako te to previše cima, a ti digni kola sa puta, uvek ima po neki kultista što maltertira nedužne civile.

Srž igre je, dakle, masovno uništenje koje je opasno zabavno. Mislim da je do sada krajnje očigledno da u Far Cry-u 5 uvek ima šta da se radi. Vrlo brzo će ti se dnevnik napuniti misijama koje se dele u “Story”, “Side”, “Camp” i “Prepper Stash”. Sve te misije neminovno vode “pukovniku teritorije” i na kraju Jozefu. Njihov sadržaj je raznovrsan i svaka misija je osmišljena baš kao za filmsku akcionu scenu a ti si u glavnoj ulozi. Uvek tako da bude zanimljiva i luda što ne znam kako im je uspelo. Uz put ćeš upoznavati likove oslobađajući deo po deo Hope County-a, koji će se pridružiti tvom otporu. Svako od njih ima svoju priču i razlog zašto im se kult ne dopada. Svako od njih ima neku vrstu skloništa koje može da ti posluži kao baza. Bilo da je u pitanju tvoj šef i šerif sa ili svešteno lice.

Što se tiče armije kultista i svih tih baza koje treba da sravniš sa zemljom u nadi da će prisustvo kulta oslabiti, to nekada, pogotovo na počektu igre, može biti zahtevno. Zato ti na raspolanju stoje “plaćenici”. Ovo su likovi koje možeš da nađeš u svetu, koji se već sami bore protiv kulta i ukoliko im pomogneš, ponudiće ti se kao saradnici. Likovi su šareni, raznovrsni pa ti sabornik može biti svako od psa Bumera, preko pogubljenog sina lokalnog seljaka koji planira da bude senator, lokalnog pilota ili starije žene i njenog helikoptera koji se zove samo “Lala”. Veruj mi, ne želiš da se zajebavaš sa Lalom. Sva ko od njih ima svoju priču, i iako se često ponašaju kao karikature i stereotipni kantri likovi, generalno su dopadljivi i zabavni. Što više ljudi oslobodiš, to brže raste broj boraca na terenu, ili se barem meni tako čini.

Ja se kunem u linearne igre zatvorenog tipa, ali teško je ne biti impresioniran nakon što iz mirne i nonšalantne vožnje od mesta A do mesta B , naglo skrećem na četvorotočkašu sa puta u šumu, probijam se kroz krošnje dok se iza mene puca. Svoj toj buci ne pomaže mlaćenje dva helikoptera iza mene, dok kultisti jurcaju prema meni da mi skinu glavu, ali im se isprečio glomazni crni medved koji kao u Revenantu napada i kida sve udove! Kočim, silazim sa četvorotočkaša, razbijam vrata obližnje brvnare, hvatam se za bazuku koja se u njoj nalazi, skačem kroz prozor razbijajući staklo, ciljam prema prvom helikopteru – BEM. Ciljam prema drugom… BEM. Ova organska i sporadična ludnica moguća je samo u open-world igri kao što je Far Cry. Jer to je Far Cry – jedna opšta ludnica puna haosa i uništenja. A Far Cry 5? Far Cry 5 je najluđa vožnja do sada.

U takvim momentima me igra podseća na ono najgore u nama. Volimo uništenje i volimo haos. Imamo te kapacitete. Gajimo ih. Ponekad o tome pričaju i braća i sestra Seed, često osuđujući igrača – mene – za sve što radim. Ali Far Cry se oduvek kačio sa temama nasilja, uništenja i stanjem u kome se nalazi psiha pod uticajem agresije i borbe. Na momente, Far Cry 5 je hevi u tome, pogotovo u glavnoj priči.

Na druge momente, igra je naprosto smešna, i sve to prevodi u bezazlenu i nabudženu igru. Svet je nekonzistentan na taj način, i možda ćeš jednog momenta slušati kvazi-teološku, kvati-filozofsku kritiku savremenog sveta, a drugog juriti po ranču da nateraš bikove da se pare, da bi onda mogao da im odsečeš testise za godišnji lokalni festival “Testy Festy”. Jednog momenta tu je osuđivanje Amerike, nasilja i kapitalizma, drugog trčiš unaokolo sa tipom koji na ramenu nosi bazuku, a za pantalone ima američku zastavu i priča samo o pivu, video igrama i kurvama.

I da, celokupna igra je Amerika, Amerika, Amerika. Nakon dvadesetak sati igranja jela su mi se samo rebarca, hteo sam da tražim da kupim gajbu Bada, i imam potrebu da se bez razloga pozovem na drugi amandman! Takođe, mislim da američku zastavu nisam video više puta u celom dosadašnjem životu onoliko puta koliko sam je ugledao u igri u proteklih par dana. Konstanta kantri i rok-kantri muzika koja trešti sa svakog radija u igri ne pomaže. Mada bolje to nego ona gospel muzika koju slušaju kultisti. Svaki put kada uđem u jedno od njihovih vozila moram da promenim prokletu stanicu. Skapirao sam! U Americi smo!

Razvojni tim iza Far Cry-a 5 kaže da su se dobro pozabavili istraživanjem kultova da bi što bolje postavili podlogu celog ovo scenarija. I ja verujem Ubisoftu kada kažu da se ne zajebavaju sa svojim izvornim materijalom. Ali svaki Far Cry scenario meni je podjednako nerealan dok sa druge strane i ne želim da bude realan. Neuverljiv je, mada ima uverljive likove. Far Cry 5 je pun nerealne akcije koja je proizvod neverovatnih događaja u svetu koji je toliko filmski fejk da boli. Ali to je zaban svet i zato ga volim. Jer ova igra se ne preserava. Ona je samo odlična zabava i to ti nekad treba. Evo ti puška, evo ti kola, blow shit up! A kada se umoriš možda ti se i posreći pa naletiš na dva ratnika pored vatrice sa gitarom. Sedneš, predahneš od neprestanih eksplozija na momenat … Ako si bez kičme!

To ti kaže Far Cry 5, ne ja, jer eto sedim za vatrom sa dva borca iz otpora, sa gajbama i gitarom, otklonio sam pušku i slušam akustični kantri (ovaj mi ne smeta, ovaj je prijatan i kul), kad brate niotkud avion kultista iz neba pa u rebra. Polupali su nam sve pivske flaše. Ali ok je, slupali smo ga.

Far Cry ostaje nezdravo zabavna i luda igra, a Far Cry 5 mora da je najzabavnija igra ove franšize do sada - definitivno najzabavnija igra u poslednje vreme. Veruj mi, nisu mu za džabe smestili pet zvezdica na logo igre. E sad moraš da me pustiš. Moram da bežim da razrešim ovu situaciju do kraja - jeste ovaj avion eksplodirao ali čini mi se da se onaj ludi pilot diže sa poda, čime li se oni kljukaju da mi je znati… Standardni jebeni dan u jebenom Hope County-u… Hold my beer.