Reklame
Film

Najgori filmovi koje sam gledao 2017. godine

Ne hvala. Sad i nikad više.

pisao Larry Fitzmaurice
26 Decembar 2017, 1:14pm

Filmovi! Mnoge sam odgledao ove godine. Neki su mi se svideli – više o tome sledeće nedelje – a neki su mi bili apsolutno onako. Ipak, bilo je i onih koji su mi se baš gadili. Evo jednog nepotpunog i sasvim subjektivnog pregleda filmova koje sam pogledao ove godine koji nisu bili vredni mog vremena. Ni bilo čega drugog.

Samo kratka napomena: Nisam stigao da pogledam one najgore od najgorih – The Emoji Movie, The Greatest Showman, Geostorm, Cook Off!, Justice League, Daddy’s Home 2, A Dog’s Purpose i mnoge druge. Voleo bih da mogu da kažem da sam pogledao sve loše filmove koji su izašli ove godine – stvarno bih! – ali to bi ovu listu produžilo preko svake mere pa bih morao samo da ostavljam linkove do vikipedije. Ipak, čak i da jesam video svaki ovogodišnji loš film, evo koji bi se po nečemu izdvajali.

Lek protiv zdravlja (A Cure for Wellness)

Bljak. Jedva sam izdržao do kraja. Nisu uspeli da ga izvuku iz blata čak ni Dejn Dehan (koji se ove godine pojavio u daleko boljem filmu, Valerian and the City of a Thousand Planets, ali se taj nekima od vas nije svideo, ali ko šiša neke od vas) i Gor Verbinski. Boje su me posebno izluđivale!

Lepotica i zver (Beauty and the Beast)

Najbolja stvar u vezi sa užasnom i sasvim suvišnom mamiparom od rimejka Diznijevog klasika bila je to što sam posle filma sa društvom seo i uz par flaša vina pogledao originalni crtać. I dalje valja! Svidela mi se još i ona psihodelična scena kad svi pevaju „Be Our Guest“, ali sve ostalo je čisto sranje.

Od pesme do pesme (Song to Song)

Užasno mi se piškilo tokom ovog filma! A on je trajao i trajao i trajao, kao kad neko živi – što bi se reklo – od pesme do pesme. Samozadovoljni lament Terensa Malika nad muzičkom industrijom bio je prepun besmislenih sitničavih gluposti. Bila je i ona jedna dobra scena (ali samo jedna) sa Valom Kilmerom i kofom punom uranijuma. Trajala je 90 sekundi, a ceo film je bio jedno pet sati dug. Neki kažu da je fatalna greška potceniti Malika u ovom stadijumu karijere koja ukazuje na to da ne cenite zaista filmsku umetnost. Ja nekima na to kažem: jebite se.

ChiPs

Dvojka za originalnost. Znam da ludo zvuči jer se radi o rimejku ekstremno bajate televizijske policijske akcione drame, ali Deks Šepard je ovim promašajem uspeo da ostvari nešto tematski zaista posebno, mada nepodnošljivo negledljivo. Kad gledaš ChiPs, to je kao kad gledaš nekog ko ušine leđa na WC šolji: ceniš uloženi trud, žao ti je svih koji su učestvovali, radije bi da to nisi video.

Otkriće (The Discovery)

Ovo me je malo zabolelo, jer je prethodni film Čarlija Mekdauela ( The One I Love) bio iznenađujuće inteligentan i uzbudljiv SF uradak maskiran u mamblkor žanr. Jedva sam čekao da vidim šta će sledeće uraditi, posebno sa ovako zanimljivom premisom (Ukratko, šta bi bilo kad bi nauka dokazala postojanje zagrobnog života) Nažalost, Discovery sporo teče, scenario je tanak, a nema ni hemije između dvoje protagonista, Džejsona Sigela i Runi Mare. Ali šta da se radi.

Osmi putnik: Kovenant (Alien: Covenant)

Ove godine je izašao jedan kvalitetan, uzbudljiv, kemp horor u SF oblandi, inspirisan jednom od najpoznatijih vanzemaljskih franšiza u istoriji filma. Taj film se zvao Life, a odgledao sam ga sasvim slučajno jer nije bilo više karata za Power Rangers. Moćne rendžere posle nisam ni pogledao, ali jesam Kovenanta. Ništa im to ne valja.

Čuvari plaže (Baywatch)

Mislim da sam jeo dobar čips uz ovaj film. Bar je to valjalo. Jedina zabavna stvar u vezi sa Bejvoč filmom bio je ovaj tekst o Bejvoču. Pre bih njega pročitao hiljadu puta za redom nego ponovo gledao Bejvoč.

Din (Dean)

Još jedan film koji sam jedva izdržao do kraja. Oko premijere sam intervjuisao Demetrija Martina, i bilo nam je super. Fin dečko, interesantne stavove ima, vodio je zanimljiv život. Slobodno pročitajte intervju. Nažalost, film je toliko staromodan u svakom smislu da mi je došlo da zovem roditelje i počnem da im se žalim na rat u Iraku.

Knjiga Henrijeva (The Book of Henry)

Znate šta? Ovaj film je bio toliko glup da mi se u stvari svideo. Skidam ga sa spiska.

Opčinjeni (The Beguiled)

Lepo je osvetljeno. Ima dosta krvi. Inače, najgori film u karijeri Sofije Kopole – a meni se čak dopao The Bling Ring. Nema diskusije.

Telohranitelj plaćenog ubice (The Hitman’s Bodyguard)

Intervjuisao sam Rajana Rejnoldsa i Sema Džeksona oko premijere ovog filma, odlični su sagovornici. Rejnolds je otkrio da je scenario bio prerađen u poslednjem trenutku, originalno je trebalo da bude drama a postala je komedija. Što se jasno vidi. Potpuno je nebitno što se meni nije svideo – film je jedno vreme bio najgledaniji u Americi, verovatno ga čeka jedno šest nastavaka. Holivud, narode. Kakav trip.

majka! (mother!)

Možda i najgori film ove decenije. Ne volim da sudim o ljudima na osnovu ukusa, svako ima pravo voli šta voli, ali ako vam je prijao ovaj mučni, trapavi, traljavi hvalospev sumnjivoj ideji da muška kreativnost ne može postoji bez destruktivnosti, vi ste monstrum. (I ja sam monstrum jer sam film pogledao dvaput, ali to je druga priča.)

Blejd Raner 2049 (Blade Runner 2049)

Samo da znate, ovaj će se naći i na našem spisku najboljih filmova godine. Mnogima se svideo! Meni nije. Vizualno je prelep, ko zna, možda ga kupim na blu reju samo zbog toga, ali skoro sve ostalo je bezdušno i naporno. Redak promašaj za Vilneva. Neke je franšize ipak bolje ne oživljavati.

JOŠ NA VICE.COM:

https://www.vice.com/rs/article/mb9bdb/najbolji-filmovi-u-2017-godini

Mila Turajlić: Moj film nije film o "drugoj Srbiji"

Nakon petog dela, treba nam još Šarknada

Tagged:
lista
2017
Filmovi
najgori filmovi