Lako je kritikovati; svakako lakše nego stvarati. „Sve je sranje, zar ne", kažeš, posle pet minuta i 15 potrošenih funti u Tejt Modernu. „Apsolutno besmisleno sranje. Šta bi ovo trebalo da bude? Neki bezveznjak je sve isprskao bojom, i to naziva 'umetnošću'? Budalaština. Moja četvorogodišnja sestričina bi to bolje uradila".Ali da li bi? Da li bi stvarno mogla?Želeli smo da ispitamo tu čuvenu kritiku savremene umetnosti – da bi i dete moglo bolje – pa smo zamolili neku decu da naslikaju kopije nekih čuvenih dela, a onda doveli našu prijateljicu, kritičarku Saru Taker, da oceni njihove verzije.
„Ovo je pomalo slobodna interpretacija Mondrijana, možda 'Kompozicije sa velikom crvenom ravni, žutom, crnom, sivom i plavom' (1921.) kao izvorom materijala, ali neki od detalja su toliko iskrivljeni, da je teško reći. I zaista, u skladu sa principima neoplasticizma, Pit Mondrijan je koristio isključivo osnovne boje (s toga „čiste", nepomešane), regulisane ramovima horizontalnih i vertikalnih linija, iako kompozicije nikada nisu bile simetrične. Ovim jednostavnim jezikom, Mondrijan je želeo da postigne neku vrstu duhovne ravnoteže, uz raspored elemenata na platnu, pod uticajem misticizma teozofije, koji je težio univerzalnom poretku.„Uzimajući to u obzir, tvoja kompozicija – sa svojim iskrivljenim linijama i mešanom paletom (mada, barem si koristio samo plavu i crvenu da bi dobio ljubičastu, a ne zelenu, boju koju je Mondrijan potpuno odbacio) – bila bi svetogrđe za majstora De Stijla. Ali ipak, Aldene, na neki sebi svojstven način, tvoj rad ima razbarušeni šarm, i manje je pretenciozan, i sve zajedno ljudskiji od Pitovog".Paul Kle, trogodišnji KlioIzvor materijala:Senecio, 1922.
„Kle je bio čuven po tome što je 'izvodio linije u šetnju', i ovekovečavao oblike koje je pronalazio u svojim lutanjima. Međutim, kod 'Senecija' (1922.), što na latinskom znači 'starac', oblikovao je lice uz pomoć geometrijskih elemenata; trougao za podignutu obrvu, vrat sastavljen od kvadrata. To radu daje određenu ravnotežu i mir, uprkos asimetričnosti očiju, lica i obrva.
Reklame
Ja sam podigla obrvu gledajući tvoj rad, Klio, jer su tvoji potezi izrazito gestovni, organski. Iako je vertikalna linija nagoveštena, ovo je sve u svemu slobodnija interpretacija rada, impresionistički sirova, iako ne bez karaktera. I zaista, sa tako jarkim bojama, udahnuo si novi život ovom starom momku".Rotko, trogodišnja NoraIzvor materijala:Beli centar (Žuta, ružičasta, boja lavande na ružičastoj) 1950.
„Rotko je čuven po svojim sumornim, vertikalno poređanim pravougaonim 'lebdećim' formama, i ovaj umetnik je saopštio da, 'Ja o svojim slikama razmišljam kao o dramama; oblici na slikama su glumci… oni su organizmi puni snage volje i strasti za samoostvarenjem'. Šta više, 'senzualnost' je smatrao 'osnovom da se bude konkretan u svetu', a 'napetost' za 'suzbijenu požudu'. Kao takav, spoj strogoće (dizajna) i čulnosti (boja) na 'Belom centru' (1950.) stvara dijalektiku dramatičnih emocija.„Ipak, u tvom radu, Nora, požude ima na pretek; tvoj potez, umesto oblika, poseduje isuviše samoostvarenja, a oblici su ovde samo mrlje i bezoblične škrabotine. Bez obzira na to, uhvatila si prizmatičnost Rotkove palete, iako si umesto dubine i intenziteta njegovog slikarskog promišljanja stvorila nešto slično sočnoj, likvidnoj ženstvenosti njegove savremenice Helen Frankentaler".Miro, četvorogodišnja IndijaIzvor materijala:Le sourire des ailes flamboyantes ( Osmeh kitnjastih krila), 1953.
Reklame
„'Osmeh kitnjastih krila' (1953.) tipičan je za veseli Miroov vijugavi nadarealizam. Delikatnost linije je ono što je izgubljeno u tvojoj interpretaciji Krila, gusti potezi četkicom umanjuju elastičnost kompozicije. Međutim, Indija, poprilično tačno si prikazala vizuelne elemente rada, i njihov položaj u prostoru – na primer, kičastu žutu mrlju na ramenu figure. Ipak, ono što nedostaje tvom radu je siva pozadina koja pomaže bojama, naročito crvenoj, da zrače za platna. Kod Miroa ta siva takođe neutrališe plave elemente, dok kod tebe, sa belom pozadinom, plava boja preuzima primat, naročito u figuri uvećane zvezde. I da, od zvezde si napravila figuru – raširenih ruku, kao da uz osmeh dočekuje nekog starog prijatelja".Polok, šestogodišnji BronwenIzvor materijala:Približavanje, 1952.
„Monumentalna po svojoj veličini (237,49 x 393,7 cm), slika 'Približavanje' je arhetipski Polokov rad, koju je slikao tako što je odozgo prosipao i nanosio boje (štapovima i špricevima) kružeći oko platna, što je u šali nazvao 'arenom'. Bronvene, izgleda mi da si ostao veran Polokovim metodama rada, tako što si prvo naneo crni sloj apstrakcija, mada, za razliku od Poloka, pribegao si korišćenju četkice, čime si podsetio posmatrača na pokrete svoje ruke, i tako uspostavio autorstvo, za razliku od Polokovog pristupa u kome ima više odmaka, što posmatraču daje veći osećaj mogućnosti i kontrole.Takođe, zbog toga što si koristio papir umesto neuramljenog bež platna, tvoj rad pruža sasvim drugačiji osećaj; tvoje boje su razmazane i raštrkane po jarko beloj površini, i poništavaju zasićene, plišane elemente Polokove kompozicije. U nedostatku ostataka svakodnevnog života (Poznata je činjenica da se negde u slojevima „Približavanja" nalazi jedna šibica), tvoj rad deluje nekako urednije od Polokovog, mada kod intimnosti manjeg formata ima nečeg posebnog".
„Poslednjih godina ima nekih inicijativa da se Mar rehabilituje od statusa obične muze Pikasa i grupe nadrealista. Mar je bila školovana likovna umetnica, ali je zbog sumnji u svoje sposobnosti (koje su se svakako uvećale dok je bila ljubavnica silovitog majstora) skoro prestala da slika dok je bila u toj grupi, i umesto toga je pravila male serije divno uznemirujućih halucinacijskih fotografija.U svojoj interpretaciji 'Portreta Pabla Pikasa', jedne od retkih njenih slika iz tog perioda, brilijantno si postavila nešto od psihološke drame Pikasovog kubističkog izraza koji je Mar primenila, a koji joj je, prema nekim izvorima, bio nametnut. U tvojim linijama postoji nekakva žalosna nervoza, očigledno posledica kratkih, bojažljivih poteza četkicom, koji podrivaju čuvene sigurne poteze u stilu Pikasa. I zaista, to što si ispravila neke od oblina na figuri – na primer, jagodičnu kost – kao da evocira nesrećnu sudbinu Marove, koja je završila u ludačkoj košulji dok je bila u psihijatrijskog bolnici, nakon što se ovaj par rastao. U tom smislu, AEeri, ovo je predivan i pronicljiv omaž Marovoj, prigušene, elegične palete".Još na VICE.com:Prva izložba slikarskog čuda od deteta iz Avganistana u SrbijiVeštačka inteligencija sada ume da slika kao najveći svetski umetniciČas likovnog u zatvoru sa serijskim ubicom
