Ilustracija: Lili Blejkli
Džim - koji je u svojim četrdesetim i živi u Ujedinjenom Kraljlevstvu - dostavlja visoko potentno ulje kanabisa i druge preparate od ove biljke pacijentima kojima je to potrebno.VICE: Hej, jesi li u kraju?
Džim: Aha, ali tu sam sa decom.Šta prodaješ?
U proteklih desetak godina sa malom mrežom saradnika pravim i distribuiram ilegalno ulje kanabisa kako bih pomogao onima kojima je to najpotrebnije. Ali, ne prodajem ga, već ga delim besplatno.U jednom trenutku imali smo između 150 i 200 pacijenata. Najuži krug čini možda njih 75, koji su sa nama već godinama - ipak, često pomažemo ljudima koji su na samom kraju svog života. Njihove porodice nam se obraćaju za pomoć, kako bismo im olakšali muke. Takvi pacijenti obično su sa nama po nekoliko meseci, ili čak nedelja, pre nego što preminu.Imamo pacijente svih životnih doba, od dece do starih, od sudija do nezaposlenih - i njihove dece. Mi ne diskriminišemo, zato što svi zaslužuju pravi lek za svoje stanje. Ljudi nas pronađu, reč ide od usta do usta. Jedna osoba kojoj smo pomogli daće naš broj nekome drugom - nekada se bukvalno nalaze u bolnici krevet do kreveta.Samo da razjasnimo, ti ne naplaćuješ ništa?To ne zvuči kao potez dilera.
[Smeje se] Da, ja sam potpuna suprotnost od običnog dilera. Ovde se ne radi o pravljenju para, već o pomaganju ljudima. Pored toga bavim se legalnim poslom, od koga živim i finansiram ovu drugu operaciju.Puno sam istraživao, čitao sam radove iz Izraela i Kalifornije, tako da svaki pacijent dobija lek po svojoj meri. Puno sam uložio u opremu kako bi ljudi dobili najbolji mogući proizvod, u odgovarajućoj dozi i od odgovarajućih vrsta. Pratimo stroge smernice u proizvodnji, ulje je zaista vrhunskog kvaliteta, uzevši u obzir čitav svet.Kako si počeo sa ovim poslom?
Radio sam u staračkom domu, pomagao ljudima koji su na kraju svog života - takođe išao sam i do onih koji žive u teškim uslovima. Primetio sam da puno ljudi kojima sam pomagao koristi ulje kanabisa kako bi lečili svoje simptome - ali su kupovali proizvod lošeg kvaliteta od klinaca na biciklima.Voleo sam da pušim kanabis - kada si klinac koji odrasta na selu, nemaš previše stvari da radiš. Tako da sam pomislio, “Ja to mogu bolje!“ i započeo da uzgajam malu količinu, možda desetak biljaka, i od tada je sve raslo. Sada ih imam preko stotinu, pretežno u malim grupacijama. Ne držimo ih sve na jednom mestu jer bi to potencijalno bilo opasno, mogle bi nas opljačkati bande, na primer. Takođe, pomažemo ljudima da sami počnu da gaje svoje biljke.Kako si to pretvorio u neprofitan biznis?
Brzo sam učio, i kroz posao sa kanabisom sam počeo da izučavam biljnu medicinu, tako da sada sam pravim mešavine kanabisa sa ostalim biljkama. Živim na selu, a ovo raste iz zemlje. Priroda nam daje sve što nam je potrebno.Pre nekoliko godina bio je tu jedan klinac sa kojim sam radio - rekli su mu da će živeti još dve nedelje, a njegov otac došao je do nas u pokušajima da mu umanji bolove. Radili smo sa njim i živeo je još tri godine, ali je na kraju preminuo - bio sam na njegovoj sahrani, video maleni sanduk sa motivima iz Minecraft-a i to me je jako potreslo. Mislim da sam tada postao jako ozbiljan u ovome. To je postala misija da bidem siguran da svi imaju pristup ovom leku. Uz njega, ljudi žive duže i kvalitet života im je mnogo bolji - pritom, onda je manja potreba za lekovima opijatima, tako da oni onda mogu da provedu kvalitetnije vreme sa svojim porodicama. Ovo je prava stvar.Ipak, sa druge strane, ponekad me jako iznerviraju neki ljudi u svetu kanabisa. Moram da im objašnjavam da kanabis nije univerzalan lek. Ne možete spasiti svakoga - i ponekad i to može pasti jako teško čoveku.Uprkos dobrim namerama, u očima zakona ti i dalje obezbeđuješ drugima nelegalnu supstancu. Da li brineš zbog policije?
Vidi, stvarno ne brinem zbog pandura. Ne zarađujem i miran sam. Ne bacam pakete na ćošku, nego pomažem ljudima i mislim da je to jasno. Zapravo sam radio sa nekoliko policajaca i sa njihovom decom, nabavljao sam im lekove. Sarađivao sam sa ljudima iz svih slojeva društva.Skoro nam se desilo da je jedan od bivših kolega pokušao da nas prijavi, zapravo, ucenjivao nas je. Zbog toga smo seli sa advokatom i razradili odbranu, za svaki slučaj. Mislim da smo dobro to osmislili, imamo i svedoke. Bio bih spreman da idem na sud ili da predstavim slučaj policiji ili bilo kome drugom - i oni su ljudi, tako da ne mislim da će me proglasiti krivim.Da li diluješ bilo koju drugu drogu?
Ne. Interesuje me psilocibin i pokušao sam sa mikrodoziranjem kako bih se rešio anksioznosti, ali nikakve praškove ili tablete ne konzumiram, nije to za mene. Kada sam bio mlad prodavao sam kanabis i video da ne može samo od toga da se živi. Mnogi dileri na selu ne izdrže pritisak, previše im je.Biti u poslu znači biti svestan da se konstantno krećeš na ivici kriminalnog podzemlja. I dalje postoji nekoliko old-skul zlikovaca, pravih vođa bandi sa severa, koji dođu i doniraju nam kutiju trave i kažu, “Evo ti ovo, da pomažeš deci.“ Mi im nismo konkurencija, tako da čak i oni znaju da radimo dobru stvar.Do kad misliš da ćeš moći to da radiš?
Ne mogu da zamislim sebe da radim bilo šta drugo. Najvećim delom zbog toga što se moja mama toliko promenila. Nekada mi je davala da čitam članke iz novina o tome koliko je loš kanabis, a sada čita članke o tome kako on pomaže ljudima!Već nam se obratilo mnogo ljudi iz bolnica i velikih kompanija koje proizvode medicinski kanabis, zato što mi zapravo već decenijama radimo istraživanje neke vrste, prikupljamo sve te podatke. Jedino žalim što ti podaci nisu prikupljani tako strogo da ih zaista možemo ponuditi široj naučnoj zajednici. Da smo tada razumeli ono što sada znamo, mogli smo da odradimo neka vrlo konkretna istraživanja. Neki doktori su mi od tada dali ankete koje treba da popunjavam i pokušao sam da ih primenim kako bih pomogao ljudima da nauče kako da se nose sa svojim bolovima.Ima tu još puno posla. Nekada samo ugasim vesti - ne mogu da gledam svu tu bolesnu decu i da znam da im ima pomoći, ali da mi sistem ne omogućava da im pomognem. Ipak, imam velike planove, da se proširimo i da saznamo još više o tome kako da odredimo specifičnu terapiju za svakoga ponaosob, a da i dalje ni od koga ne tražimo novac zauzvrat. Bilo bi idealno kada bi se zakoni promenili, ali ćemo mi nastaviti da pomažemo ljudima u svakom slučaju. Sve je više ljudi otvorenog uma, i ovaj svet postaje sve širi!Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.
Džim: Aha, ali tu sam sa decom.Šta prodaješ?
U proteklih desetak godina sa malom mrežom saradnika pravim i distribuiram ilegalno ulje kanabisa kako bih pomogao onima kojima je to najpotrebnije. Ali, ne prodajem ga, već ga delim besplatno.
Reklame
[Smeje se] Da, ja sam potpuna suprotnost od običnog dilera. Ovde se ne radi o pravljenju para, već o pomaganju ljudima. Pored toga bavim se legalnim poslom, od koga živim i finansiram ovu drugu operaciju.Puno sam istraživao, čitao sam radove iz Izraela i Kalifornije, tako da svaki pacijent dobija lek po svojoj meri. Puno sam uložio u opremu kako bi ljudi dobili najbolji mogući proizvod, u odgovarajućoj dozi i od odgovarajućih vrsta. Pratimo stroge smernice u proizvodnji, ulje je zaista vrhunskog kvaliteta, uzevši u obzir čitav svet.Kako si počeo sa ovim poslom?
Radio sam u staračkom domu, pomagao ljudima koji su na kraju svog života - takođe išao sam i do onih koji žive u teškim uslovima. Primetio sam da puno ljudi kojima sam pomagao koristi ulje kanabisa kako bi lečili svoje simptome - ali su kupovali proizvod lošeg kvaliteta od klinaca na biciklima.
Reklame
Brzo sam učio, i kroz posao sa kanabisom sam počeo da izučavam biljnu medicinu, tako da sada sam pravim mešavine kanabisa sa ostalim biljkama. Živim na selu, a ovo raste iz zemlje. Priroda nam daje sve što nam je potrebno.Pre nekoliko godina bio je tu jedan klinac sa kojim sam radio - rekli su mu da će živeti još dve nedelje, a njegov otac došao je do nas u pokušajima da mu umanji bolove. Radili smo sa njim i živeo je još tri godine, ali je na kraju preminuo - bio sam na njegovoj sahrani, video maleni sanduk sa motivima iz Minecraft-a i to me je jako potreslo. Mislim da sam tada postao jako ozbiljan u ovome. To je postala misija da bidem siguran da svi imaju pristup ovom leku. Uz njega, ljudi žive duže i kvalitet života im je mnogo bolji - pritom, onda je manja potreba za lekovima opijatima, tako da oni onda mogu da provedu kvalitetnije vreme sa svojim porodicama. Ovo je prava stvar.Ipak, sa druge strane, ponekad me jako iznerviraju neki ljudi u svetu kanabisa. Moram da im objašnjavam da kanabis nije univerzalan lek. Ne možete spasiti svakoga - i ponekad i to može pasti jako teško čoveku.
Reklame
Vidi, stvarno ne brinem zbog pandura. Ne zarađujem i miran sam. Ne bacam pakete na ćošku, nego pomažem ljudima i mislim da je to jasno. Zapravo sam radio sa nekoliko policajaca i sa njihovom decom, nabavljao sam im lekove. Sarađivao sam sa ljudima iz svih slojeva društva.Skoro nam se desilo da je jedan od bivših kolega pokušao da nas prijavi, zapravo, ucenjivao nas je. Zbog toga smo seli sa advokatom i razradili odbranu, za svaki slučaj. Mislim da smo dobro to osmislili, imamo i svedoke. Bio bih spreman da idem na sud ili da predstavim slučaj policiji ili bilo kome drugom - i oni su ljudi, tako da ne mislim da će me proglasiti krivim.Da li diluješ bilo koju drugu drogu?
Ne. Interesuje me psilocibin i pokušao sam sa mikrodoziranjem kako bih se rešio anksioznosti, ali nikakve praškove ili tablete ne konzumiram, nije to za mene. Kada sam bio mlad prodavao sam kanabis i video da ne može samo od toga da se živi. Mnogi dileri na selu ne izdrže pritisak, previše im je.Biti u poslu znači biti svestan da se konstantno krećeš na ivici kriminalnog podzemlja. I dalje postoji nekoliko old-skul zlikovaca, pravih vođa bandi sa severa, koji dođu i doniraju nam kutiju trave i kažu, “Evo ti ovo, da pomažeš deci.“ Mi im nismo konkurencija, tako da čak i oni znaju da radimo dobru stvar.
Reklame
Ne mogu da zamislim sebe da radim bilo šta drugo. Najvećim delom zbog toga što se moja mama toliko promenila. Nekada mi je davala da čitam članke iz novina o tome koliko je loš kanabis, a sada čita članke o tome kako on pomaže ljudima!Već nam se obratilo mnogo ljudi iz bolnica i velikih kompanija koje proizvode medicinski kanabis, zato što mi zapravo već decenijama radimo istraživanje neke vrste, prikupljamo sve te podatke. Jedino žalim što ti podaci nisu prikupljani tako strogo da ih zaista možemo ponuditi široj naučnoj zajednici. Da smo tada razumeli ono što sada znamo, mogli smo da odradimo neka vrlo konkretna istraživanja. Neki doktori su mi od tada dali ankete koje treba da popunjavam i pokušao sam da ih primenim kako bih pomogao ljudima da nauče kako da se nose sa svojim bolovima.Ima tu još puno posla. Nekada samo ugasim vesti - ne mogu da gledam svu tu bolesnu decu i da znam da im ima pomoći, ali da mi sistem ne omogućava da im pomognem. Ipak, imam velike planove, da se proširimo i da saznamo još više o tome kako da odredimo specifičnu terapiju za svakoga ponaosob, a da i dalje ni od koga ne tražimo novac zauzvrat. Bilo bi idealno kada bi se zakoni promenili, ali ćemo mi nastaviti da pomažemo ljudima u svakom slučaju. Sve je više ljudi otvorenog uma, i ovaj svet postaje sve širi!Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.