Fotografisali smo jutarnje rutine studenata

Kada sam krenuo da fotografišem studente kako ustaju iz kreveta ujutru, hteo sam da zabeležim ljude pre nego što im se bilo šta drugo desilo tog dana. Dozvolili su mi da uđem u prostor gde ih malo ko viđa- kako pritiskaju „snooze", prave kafu, koriste bong, skroluju mreže i gledaju kroz prozor.
Nisam naučio koja je najbolja rutina buđenja, ali sam video ljude u različitim raspoloženjima, sa različitim očekivanjima od dana. Shvatio sam da prvi trenuci ujutru mogu svašta da vam otkriju o osobi. Ili su možda samo hteli da ih ostavim na miru da bi napravili kafu.

Imam mnogo energije što me sprečava da legnem na vreme. Uglavnom čekam da se onesvestim kasno noću ali opet se probudim sa mnogo energije. Jutra provodim mirno. Ignorišem telefon i spremam kafu i doručak – dve moje omiljene stvari. Idelano, možda se malo i osunčam.

Idem po kaučima prijatelja već dva meseca što me sprečava da razvijem bilo kakvu rutinu- srećna sam što uopšte imam krov nad glavom. Jutarnje rutine mi ne znače ništa. Samo se probudim i spreman sam.

Uvek se budim ranije nego što treba. Ako nemam prostora i vremena za sebe ujutru, ceo dan mi bude upropašćen.

Uglavnom pritiskam „snooze" na svakih pet minuta jedno sat vremena pre nego što konačno ustanem. Svake večeri kažem sebi da ću leći i ustati na vreme, spremiti doručak, vežbati, srediti krevet, ali uvek izaberem san. Kada si me fotografisao, pritiskala sam „snooze" dok mi nisi zakucao na vrata.

Otkad znam za sebe, ja sam jutarnja osoba. Čak I kada očajnički hoću da spavam, uvek ustanem pre deset ujutru. Ima nešto mnogo spokojno u tome da ustaneš pre svih. Alarm me budi nekoliko sati pre nego što treba da odem bilo gde da bih mogla da uživam u tom spokojstvu. Tako da iako jutarnju rutinu koristim da se spremim za ostatak dana, postoji neka određenja ranjivost koja nastaje sa tim ranim ustajanjem. Jutra su za sirovu lepotu i razmišljanje o danu koji dolazi.

Trenuci pre nego što se potpuno probudim su mi najlepši. Tokom dana, imam dva posla. Studend sam ali se i uključim u projekte u kojima radim svašta za razne ljude. Ponekad sam toliko iscrpljena na svaki način da ne mogu ni da dišem. Ali pre nego što se probudim mogu da zamišljam da sam neko drugi. Niko ne može ništa od mene da očekuje, ničeg da se setim, nema tereta. Moji strahovi ne postoji. Život je jednostavan. Jutra su za otrežnjenje. Sve što je postojalo postoji još uvek. Još uvek sam tu i mogu da se spremim da ponovo krenem sve od početka.

Jutra i buđenja baziram na tome kad treba da izađem iz kuće. Koliko mi treba da se istuširam, osušim kosu, našminkam se i izaberem odeću. Lista je duga a vremena je malo. Je l' stresno? Ako isplaniraš- nije.

Naučila sam i još uvek učim da postoji snaga u ranjivosti. Mislim da jutra provodim „spremajući se" više nego što sam spremna da priznam, i što mi je udobnije sa samom sobom, to će mi biti bolji dan.

Budiš se nekad malo ovako, malo onako, ali se navikneš na sve.

Moja misao kada se budim je želja da je se moj dečko i dalje budi sa mnom. Kada si me slikao, mi smo još uvek bili zajedno. Ali ako ne to, onda je razlog za ustajanje prazan stomak i razmišljanje o tome šta imam u frižideru. Onda provedem previše vremena na telefonu pa tek onda krenem u kuhinju.

Kada me probudi alarm, prvo skrolujem kroz društvene mreže. Nije dobro da gledam savršeno montirane fotke čim se probudim, ali to je navika i pokušavam da je se rešim. Kada se izvučem iz kreveta, sredim ga. Pročitala sam citat „Sređivanje kreveta te priprema za ostatak dana. Može da učini da budeš produktivna i pozitivna. A ako dan prođe loše, nema ništa lepše nego ući u namešten krevet." Zapamtila sam to i zato sređujem krevet svakog jutra. Onda nastavim da se spremam. Kada se pogledam u ogledalo, pre nego što stavim šminku i sve drugo, gledam da kažem sebi nešto ohrabrujuće. Da, maskara i karmin utiču na izgled, ali ja volim sebe bez obzira na njih. Mislim da je bitno podsetiti sebe na to. Posle, spremim doručak ili samo uzmem granolu, i izlazim napolje.

Živimo u brzom svetu. I ja tražim trenutke kada mogu da kliknem „pauzu". Jutra su super za to. Čak i ako putuješ mnogo svakog jutra, to je baš odlična prilika za to.

Ujutru se najčešće osećam umorno, i to prestane čim se izvučem iz kreveta. Kako mi stopala dodirnu pod ja krenem u svoj dan. Bilo da se radi o ispitu, prvom danu na poslu ili druženju sa voljenima. I onda doručak.

Ja sam noćna ptica. Iako koristim svaku priliku da dugo spavam, život sa cimerima mi je pomogao da shvatim koliko mirno jutro može biti fino. Dobro društvo i dobra kafa su obavezni pre podneva.

Nekada sam rano ustajala. I dalje ustajem pre osam ali to mi nije toliko rano. Izaći napolje ujutru je predivan način da se probudim. I dobra kafa. Mislim da stav sa kojim se probudiš definiše ostatak dana tako da ustanite, pogledajte sunce i budite zahvalni.

Još na VICE.COM:

Zatvorena satanistička galerija u Njujorku

Fotografije tinejdžera tokom dugih, vrelih leta u Rusiji

[18+] Smeli, šljašteći aktovi i glamur ženske forme