Posle nedavnog samita G20 u Hamburgu, umesto utešnih izjava, internet svetom je zavladala fotografija ruskog predsednika Vladimira Putina u živom razgovoru sa ostalim svetskim liderima.
Foto: Skrinšot/TviterPutinove pristalice su bile presrećne što na fotki njihov politički idol izgleda kao da je u centru pažnje. Ali, jebiga, fotka je lažna, i to su brzinom svetlosti utvrdili novinari orlovskog pogleda uporedivši sliku sa ostalim fotografijama snimljenim iz drugih uglova. Da to nisu uradili, možemo da budemo skoro sto posto sigurni, a to kaže i novo istraživanje objavljeno ove nedelje, ljudi najverovatnije ne bi ni provalili da se radi o prevari. I pored eksplozije lažnih vesti, i sve češćih upozorenja da proverimo sve što vidimo, uznemirava pomisao da nas je tako lako zeznuti.
Reklame
"Ništa nije bolje ni da samo zatvorimo oči pred tim i tvrdimo da je slika lažna" kaže mi Sofi Najtingejl, doktorand na Univerzitetu Vorvik i glavna autorka studije.Da bi testirali koliko su nam oštri detektori za prevaru, Najtingejl i njene kolege su osmislile eksperiment u kome su namerno menjali nasumične fotografije na najrazličitije načine, od brisanja bora, do zamrljanja vrhova drveća i prebacivanja senke čoveka na mesto na kome nikako ne može da bude. Možete i sami da se oprobate na testu na ovoj stranici.Potom su obavili dva test programa sa više od 1,300 onlajn učesnika. Svakom je pokazano deset fotografija, nasumične mešavine izmenjenih i nepromenjenih slika, i od učesnika je traženo da kažu da li je snimak sređivan ili nije. Zaključak je da su ljudi u proseku bili u stanju da provale lažnjak u 66 odsto slučajeva - što je malo bolje od 50 odsto, što je brojka koja je dobijena u slučaju trenutne reakcije."Zaključili smo da ljudi ne poseduju baš dobru sposobnost prepoznavanja", kaže mi Najtingejl.Naučnici su takođe tražili od učesnika da ukažu na izmene na fotografijama i saznali da, čak i kad možemo da prepoznamo da nešto nije u redu, nismo baš sposobni da utvrdimo tačno gde je i šta je to. U proseku su ispitanici mogli da utvrde manipulaciju u 45 odsto slučajeva.Uradila sam ponovo test onlajn i došla do cifre od 80 odsto - bravo za mene - ali mi se čini da je lakše utvrditi neke manipulacije. I upozorenje: ako želite da uradite test, uradite ga odmah sad, pre nego što pročitate i kraj teksta.
Reklame
Foto: Nightingale et al/Cognitive Research
Foto: Nightingale et al/Cognitive Research
Prva fotografija je izmenjena tako što je vrh drvoreda namešten na fizički nemoguć način - Najtingejl kaže da se tako nešto ponekad i desi sasvim slučajno, ukoliko onaj ko menja fotku baš žuri - dok je drugoj dodato malo laganog ulepšavanja erbrašom, što je manipulacija koju svi uzimamo zdravo za gotovo u današnje vreme.Najtingejl ima nekoliko teorija zašto nismo baš sjajni u ovom izazovu. Kaže da su ljudi toliko zagušeni fotografijama da obično ne troše puno vremena na proučavanje nekog snimka. Takođe, u prošlosti nije bilo baš tako lako izmanipulisati fotografiju, te smo se nekako uljuljkali u verovanje da je fotografija dokazuje istinu, i to shvatanje je teško iskoreniti, čak i danas, kada svi znamo da se može lako igrati svim mogućim prizorima.Nove tehnologije omogućavaju ljudima da naprave jezivo realistične fotografije i video snimke, pa čak i da bukvalno stave reči u nečija usta. Ako bismo u stanju da prepoznamo skoro pa očigledne fotošop igrarije, zastrašujuće je pomisliti kako se snalazimo u doba lažnih vesti.A, da. Ova slika na početku teksta? Montirana je. Jeste li i sami to provalili?Još na VICE.comLažne vesti imaju zastrašujuću moć nad stvarnim svetomMogu li bibliotekari da nas sačuvaju od lažnih vestiSvi vaši omiljeni citati slavnih su lažni
Foto: Skrinšot/TviterPutinove pristalice su bile presrećne što na fotki njihov politički idol izgleda kao da je u centru pažnje. Ali, jebiga, fotka je lažna, i to su brzinom svetlosti utvrdili novinari orlovskog pogleda uporedivši sliku sa ostalim fotografijama snimljenim iz drugih uglova. Da to nisu uradili, možemo da budemo skoro sto posto sigurni, a to kaže i novo istraživanje objavljeno ove nedelje, ljudi najverovatnije ne bi ni provalili da se radi o prevari. I pored eksplozije lažnih vesti, i sve češćih upozorenja da proverimo sve što vidimo, uznemirava pomisao da nas je tako lako zeznuti."Ništa nije bolje ni da samo zatvorimo oči pred tim i tvrdimo da je slika lažna" kaže mi Sofi Najtingejl, doktorand na Univerzitetu Vorvik i glavna autorka studije.Da bi testirali koliko su nam oštri detektori za prevaru, Najtingejl i njene kolege su osmislile eksperiment u kome su namerno menjali nasumične fotografije na najrazličitije načine, od brisanja bora, do zamrljanja vrhova drveća i prebacivanja senke čoveka na mesto na kome nikako ne može da bude. Možete i sami da se oprobate na testu na ovoj stranici.Potom su obavili dva test programa sa više od 1,300 onlajn učesnika. Svakom je pokazano deset fotografija, nasumične mešavine izmenjenih i nepromenjenih slika, i od učesnika je traženo da kažu da li je snimak sređivan ili nije. Zaključak je da su ljudi u proseku bili u stanju da provale lažnjak u 66 odsto slučajeva - što je malo bolje od 50 odsto, što je brojka koja je dobijena u slučaju trenutne reakcije."Zaključili smo da ljudi ne poseduju baš dobru sposobnost prepoznavanja", kaže mi Najtingejl.Naučnici su takođe tražili od učesnika da ukažu na izmene na fotografijama i saznali da, čak i kad možemo da prepoznamo da nešto nije u redu, nismo baš sposobni da utvrdimo tačno gde je i šta je to. U proseku su ispitanici mogli da utvrde manipulaciju u 45 odsto slučajeva.Uradila sam ponovo test onlajn i došla do cifre od 80 odsto - bravo za mene - ali mi se čini da je lakše utvrditi neke manipulacije. I upozorenje: ako želite da uradite test, uradite ga odmah sad, pre nego što pročitate i kraj teksta.
