Saveti za autovanje od ljudi koji su to u Srbiji već uradili

U ponedeljak 10. septembra počela je Nedelja ponosa. Parada ponosa zakazana je za nedelju, 16. septembar. Program je dostupan na parada.rs.

Ako ste pripadnik LGBT+ populacije, autovanje je nešto o čemu ste definitivno razmišljali, barem hipotetički. U vreme Prajda ćemo često čuti parole da se treba autovati, ali mnogo ređe će nam reći kako to zapravo da uradimo. Parole su jedno, a stvarnost je nešto sasvim drugo. Zato sam razgovarala sa ljudima iz Srbije koji su već prošli kroz to iskustvo i koji iz prve ruke mogu da vam kažu o poztivnim i negativnim stranama autovanja u Srbiji.

Oni su podelili svoje priče i dali savete za klince i starije LGBT+ ljude koji žele da se autuju, ali ne znaju kako to da urade. Ako želite uživo da potražite savet ili informacije posetite Prajd info centar u Beogradu.

Nisam imala predstavu šta to znači dok se nije desilo. Nisam imala nikakvu nameru da kažem išta mojima. Prvo, da ne rizikujem iako nisu tip roditelja koji bi me izbacili na ulicu. A i valjda je bitnije da dajem ispite nego da se selim. Drugo, šta njih boli dupe sa kim ja spavam? Šta tačno da autujem? Zaljubila sam se u drugo ljudsko biće koje je ženskog pola pa da priupitam jel to ok?

Elem, tako bi i ostalo da moj brat nije bio zatečen utihnućem svog emotivnog života i pomislio -što malo ne bi pričali o mom pred roditeljima. Pošto ja to sigurno želim, ali se nisam setila. Tako da sam prošla kroz sve, počevši od toga da će napraviti Kosovo od nje - šta god to značilo - preko reakcije mog ćaleta da je bratova reakcija potpuno logična i minimalna, do toga da sam se na nekoliko meseci iselila od mojih i provela ih kod drage i njenih, kao drugarica naravno. Za to vreme ne znam jesu li me moji pozvali jednocifren broj puta. Nisam brojala, al' moguće.

Pošto je to autovanje mene pronašlo, nije da sam imala izbora. Lažem, trebalo je da imam bolje replike od neverice koju sam neuspešno iskazala. Da mogu da se vratim, smirila bih svoj vulkanski temperament i pravila se luda. Zašto bacati bisere pred svinje? Zvuči oštro možda, ali realno. Nisu svinje ništa krive. Biseri prosto nisu nešto na šta nailaze da bi znale išta sem da gurnu papkom i nastave dalje putem.

Savet za mlade koji razmišljaju o autovanju? Preselite se u Dansku, Holandiju, Norvešku, Švedsku, i pozovite na venčanje. To je interesantan način. Ima ih puno, ali kao osnovu bih svima savetovala da se zaposle, da žive od svog dinara koliki god da je pa tek onda da se poigravaju sa raznim kreativnim idejama za saopštavanje. Što reče jedna moja dobra drugarica, i strejt ljudi treba da se autuju. Realno. Ko zna koje bi to priče bile… Ne smem ni da zamislim.

Ja se nisam sama autovala, moji su me pitali da li sam gej i ja sam rekla da, i onda smo razmenili dve tri rečenice o tome i nastavili da jedemo pohovane paprike, ili u slučaju sa mamom, da pijemo kafu. Da mogu da se vratim u taj period autovala bih se iste sekunde kad sam sama sebi rekla da ne volim dečake. I nikad, ali nikad ne bih pokušavala da glumim da sam strejt ili bi, iz straha da ću izgubiti prijatelje. Ako iz takvog razloga neko ode od tebe, to znači da ti ni nije bio prijatelj.

Moj savet za ljude koji žele da se autuju ali ne znaju kako je sledeći: budite svoji, i budite iskreni prema sebi pre svega. Bezbednost jeste na prvom mestu i životne okolnosti ne dopuštaju svima da se autuju kad to požele. Potrebna je velika doza hrabrosti prelomiti i živeti autovan, ali i živeti krijući ko si. Svako ima svoj tempo, i svoj trenutak. Ali jedan od najlepših trenutaka na svetu je nakon što kažeš svoju istinu, kada počneš da živiš otvoreno i slobodno. To je neprocenljivo i sve muke i sav bol i strah, pa čak i posledice ako ih bude, se isplate na kraju.

Mislim da mi je najveći izazov bio da sam prihvatim sebe, sve ostalo je relativno išlo glatko. Nasilnici su generalno uplašene duše koje nisu dovoljno hrabre da se izbore za sebe, te svoju nesreću i frustraciju projektuju na nekoga koga smatraju manjinom ili jednostavno slabim.

Mislim da bi svi trebalo da volimo sebe onakve kakvi smo jer nam tada niko ne može slomiti duh ili učiniti da se osećamo manje vrednim što je u većini slučajeva autovanja veoma korisno, ali je korisno i za dalji život. Razume se da na sve što sam naveo neko može da doda "a šta ako", ali mislim da su ljubav prema sebi i rad na sebi nešto što moramo da jačamo do kraja svog postojanja, a ako se neko oseća samim, trebalo bi da zna da ga negde čekaju raširene ruke pune ljubavi i razumevanja.

Smatram da ne postoji pattern na osnovu kojeg se neko može autovati, svako ima drugačiju životnu situaciju i svako živi u drugačijim okolnostima. Neki jednostavno ne žele da se autuju i dosta puta sam se sreo sa homofobičnim stavovima gej ljudi sa društvenih mreža, ali oni koji žele mislim da bi to kad-tad trebalo da urade jer oni koji ih neće prihvatiti takve kakve jesu ne bi ni trebalo da budu deo njihovih života, simple as that.

Svestan sam toga da sam imao dosta sreće što se ove teme tiče i ne bih želeo ponovo da prolazim kroz period u kojem sam razmišljao da li da se autujem svima ili ne i siguran sam da ništa ne bih menjao jer sam srećan ovde gde sam sada. Najgore je prošlo, sve ostalo su konfete i leptirići.

Želja za autovanjem je kod svakog drugačija i dođe u različito vreme. Kod mene je došla u šestom za društvo, a u drugoj godini srednje za roditelje. Imam druga koji je počeo da se autuje ljudima tek ove godine iako ima 20 godina i kaže da je znao da je gej i pre toga ali mu nije smetalo što nikome nije autovan.

Ne postoji savršeni trenutak za autovanje ili određene godine, naravno ljudi oko vas će shvatiti ozbiljnije ako ste stariji ali ako vas muči taj osećaj tereta u petom, šestom razredu ili kad god, uvek sam za to da treba da se kaže nekom i znam da uvek postoji bar jedna osoba koja će vas skroz prihvatiti a vama će biti mnogo lakše. Što se tiče klinaca koji su autovani protiv svoje volje mislim da trebaju da pokušaju da naprave najbolju situaciju iz toga. Kada budete spremni da još nekom kažete možda dobijete onu situaciju "e pa znao/la sam ja to već rekli su mi ljudi" i videćete ko su vam pravi prijatelji koji ostanu uz vas i oni koji nikada nisu bili ako se zbog toga odalje.

Moj savet je nemojte biti pod pritiskom. Razmislite o svim potencijalnim situacijama koje se mogu desiti nakon autovanja, ali se oslanjajte više na one pozitivne. Raspitajte se kod drugih ljudi iz zajednice za njihova iskustva sa autovanjem, ali znajte da je svako iskustvo individualno i drugačije. Uvek postoje ljudi koji će vas prihvatiti. Za početak recite bar jednoj osobi kojoj najviše verujete i za koju znate da prihvata ljude iz LGBT+ zajednice.

Ako nameravate da kažete porodici onda im dajte vremena. Većina prihvati ili se završi na onom ignorisanju činjenice da ste LGBT+ ali sve je manji broj roditelja koji potpuno odbacuju decu zbog toga. Ja da mogu da se vratim nazad u period mog autovanja ne bih apsolutno ništa promenila. Ponosna sam na sebe jer sam se autovala svim ljudima koji mi znače i jer je to autovanje doprinelo našim još boljim i jačim odnosima.

Ne treba se stideti onoga što jeste šta god to bilo, uvek će tu biti i osobe koje će te podržati. Moj savet za ljude koji žele da se autuju ali ne znaju kako je stisnuti zube i reći, pa šta bude biće. Mislim da što više mozgate o tome to će biti teže. Doći će i uvrede i sve i morate i toga biti svesni ali niko pametan ti se neće zameriti zbog toga ili ti reći nešto ružno, tako da odmah sklanjaš od sebe sve bespotrebne glupe i bezobrazne ljude što smatram da je plus jedan veliki u životu. Glupost je najgora bolest.

Ja apsolutno ništa ne bih promenila da mogu da se vratim u period mog autovanja, što se mene tiče ja sam prošla skroz u redu ali shvatam da sam u mnogo boljoj poziciji od tipa nekih drugih ljudi, autovala sam se dok još niko ništa nije znao o tome tako da sam nekako odrasla uz tu činjenicu o sebi, navikli su se svi.

Smatram da je najvažnija prepreka autovati se samom sebi. Kao i kod većine, i moj process samospoznaje i samoprihvatanja je imao faze, od toga da nisam gej, preko toga da sam bi – do toga da sam definitivno gej. Iako mi je u srednjoj školi bilo više nego opušteno da budem šta god želim – u osnovnoj su me stariji momci dosta prozivali i to je dosta uticalo na moje samopouzdanje. Mislim da je ljudima iz moje i ranijih generacija autovanje i samoprihvatanje bilo mnogo teže – mi nismo imali internet, bar ne ovakav kakav je sada, dok smo bili mali a u medijima nije bila nikakva referenca na LGBT+ kulturu – jedino što smo mi mogli da čujemo je da je biti LGBT+ bolesno kao i ekstremne oblike govora mržnje.

Svakome ko želi da se autuje ili je autovan protiv svoje volje hoću da kažem sledeće: budite ponosni na to što jeste i trudite se da bude dobra osoba a ne da krijete svoju istinu! Čim prestanete da imate problem sa sobom – većina drugih će prestati da ima problem sa vama. Duboko verujem da niko ne može da vas povredi (psihički) ukoliko mu to ne dozvolite – a autovanje je jedan od načina da blokirate svaku prozivku.

Sa druge strane, ukoliko trpite nasilje i nikome od ljudi koje poznajete ne možete da se obratite – postoje mnoge organizacije (npr. Da se zna!) koje će vam sigurno pomoći. Smatram da osoba ne može da živi slobodno sve dok krije jedan važan deo sebe. Prikrivanjem svoje seksualne orijentacije dodatno gradimo stigmu i osnažujemo argument da je to nešto pogrešno i nešto čega se treba stideti. Jasno mi je da nisu svi u situaciji da imaju roditelje pune razumevanja – ali koliko god brutalno bilo – ovaj život živimo jednom, sakrivanjem i stidom samo gubimo na slobodi - autovanjem je osvajamo!