The Books of Knjige za VICE: Najteži dio posla je naći novac za kreativni rad

Dolaze sa Cetinja, snimaju reklame, radijske emisije, skečeve i muziku. Nekada ih ništa ne razumete, a nekada umirete od smeha. Šta se od ta dva češće dešava, ne znam, zavisi od niza okolnosti, senzibiliteta, koeficijenta inteligencije, opšteg obrazovanja i činjenice da li vas je neko propisno izpizdeo tog dana. Oni su Crnogorci, a ne žive u Beogradu. Poznati su, a nisu uključeni u šverc cigareta (barem ne da ja to znam). Jednostavno – The Books of Knjige. Znate za njih odavno, zar ne?

Prema nekim podacima, na sceni su već dvadeset godina, a sada su rešili da se oprobaju na velikom platnu, crvenom tepihu, keteringu i ostalim stvarima koje prate jedan dugometražni film. Krimi komedija "The Books of Knjige: Slučajevi pravde" imaće premijeru u sredu 8. novembra u bioskopu Cineplexx Ušće, a od 9. novembra će moći da se pogleda i u ostalim gradovima u Srbiji.

To je sve odličan povod za slavlje, ali i za razgovor sa Zoranom Markovićem Zonjom, režiserom i jednim od protagonista filma.

VICE: Kakav je osećaj kada ste, ne samo najpopularniji, već i najuticajniji Crnogorci? Da li osećate nekakvu odgovornost?

Zonjo: Ako popularnost leži u tome da se može obljubiti mlada djeva Ili da policajac može progledati kroz prste za lakši saobraćajni prekršaj, onda neke popularnosti ima. No, odgovorno tvrdim da uticaja nema nikakvog. Na naše živote utiču oni koji imaju pare i moć da se naprave te pare, a to nismo mi.

Šta vam se toliko ne sviđa kod Beograda? S obzirom na to da ste Crnogorci, a ne živite ovde.

Kod Beograda mi se ne sviđaju gužve, površnost velikog grada, šale koje nemaju poentu, mistifikacije običnih stvari. Kod Beograda mi se sviđaju lijepe žene, duh osamdesetih, rok energija i neki pametni ljudi.

Imate radijsku emisiju, snimate reklame, skečeve, spotove, radite muziku… Šta vam najteže pada od toga?

Najteži dio posla je naći novac za bilo kakav kreativni rad. Kad smo bili mlađi i tripovali se da ćemo jednog dana biti u umjetničkim vodama, niko nam nije rekao da ćemo morati prositi. Prositi znači ponižavati se, a sa druge strane, bavljenje umjetnošću je prkos poniženju. Te dvije stvari nisu nikako kompatibilne, ali su u našim društvima šizofreno spojene.

U doba kada na radiju postoje samo jedan čovek i kompjuter sa plejlisotm, vi imate slušanu emisiju i postojite više od 20 godina. Kako vam to uspeva? To nikome nije uspelo.

Uspjelo je nekim fizičkim radnicima koji su pravili Keopsovu piramidu. Oni su zajedno bili duže nego mi. Slagali su i morali su da se slažu.

Mnogi su mislili (a neki verujem i dalje misle) da je Purašević stvaran lik. Ako ste u tako nešto uspeli da ih ubedite, da li shvatate koliko su vaši dometi i šta možete da uradite sa ovim svetom?

Purašević jeste stvaran lik i on već nekoliko godina nije na šoubiznis sceni, jer je uhapšen. Razlog njegovog hapšenja ne znam, ali sam načuo da ima političke ambicije. Političare obično hapse poslije vladavine, a on bi mogao da vlada poslije hapšenja. On je majstor da interpsihičke odnose pretoči u intrapsihičke procese, pa mu prognoziram velike domete u bilo kojoj oblasti društvenog bitisanja.

Da li je humor jedan od glavnih alata za nekakvu promenu? Jedan deo ljudi nasmejete, ali jedan deo i ispizdite, pa se možda nešto i desi.

Nažalost, humor može biti i dobar alibi za sve vrste diktatura. Humor ne donosi promjenu, već nužda. Velika nužda povlači veliku nategu koja donese veliku stvar. Najčešće ta velika stvar bude samo obično govno.

Da li je film "Slučajevi pravde" direktni nastavak serije, spinof, prikvel ili nešto četvrto?

Dugometražni igrani film "The Books of Knjige: Slučajevi pravde" je cjelina za sebe iako su likovi proizašli iz pilot epizode istog imena koju smo prije pet godina snimili za TV Prva. Nažalost, zbog nedostatka novca, serija nikad nije realizovana, a to je bio i motiv da se latimo svog prvog igranog filma i razvijemo likove o njihove sudbine koje smo postavili u pilotu.

Do sada ste u skečevima često bili na ivici onoga što je nekom delu publike "okej i prihvatljivo", čak ste tu ivicu i prelazili. Kakav je film po tom pitanju? Očekujete oštrije reakcije?

Ako smatramo da je ovo najbolji proizvod koji je izašao iz naše fabrike ikad, onda mirno spavamo i nismo opterećeni reakcijama publike. Autori filmova često prave kompromise zbog svojih finansijera, što mi nismo uradili ni u jednom sekundu ovog ostvarenja.

Koji pravi ili fiktivni likovi iz sveta kriminalistike su poslužili kao inspiracija za dinamični duo Duško Maček - Rajko?

Nije bilo uzora za stvaranje ove dvije jake filmske individue. Nema mnogo filmskih likova koji su ovolike budale kao što su to Maček i Rajko. Možda recimo jedino inspektor Kluzo, ali on je drugi tip budale.

Uvek za vaše skečeve nakon emitovanja kažete da su mogli biti bolji. Šta fali ovom filmu? Šta je moglo biti bolje?

Svaka kreativna stvar koja se radi može biti bolja zbog spleta okolnosti koje je okružuju, ali može biti i gora. Da je bilo više para i vremena za snimanje, film je mogao biti bolji, ali bi nas to možda i uljuljkalo, pa je mogao ispasti i gori. Sad je tako kako je. Film je dinamičan i zabavan.

Svi danas traže veće vrednosti i dublje značenje. Šta ljudi mogu da nauče iz ovog filma?

Skoro ništa, jer misle da to govori o drugima, a ne o njima.

Šta spremate nakon filma?

Dokumentarnu porno dramu.

Zonjo, hvala na razgovoru i srećno!

Hajd, čujamo se

*****

Pored standardne ekipe Buksovaca, u filmu igraju i Nikola Kolja Pejaković, Izudin Bajrović, Nebojša Glogovac, Zoran Kesić i mnogi drugi koji bi ovu rečenicu učinili predugačkom. Scenario potpisuje Aleksandar Radunović Popaj, direktor fotografije je Dalibor Tonković, dok je muziku radio Nemanja Nedeljković Nemus iz benda Stereo Banana. Ovo su sve informacije koje ćete videti na odjavnoj špici, pa sam vam uštedeo vreme, ukoliko vas mrzi da to čekate.

Još na VICE.com:

Scene iz domaćih filmova koje su nas traumirale u detinjstvu

Apsolutno mi ništa nije jasno iz trejlera za film "Princ Rastko srpski"

Droga u domaćim filmovima