Ne morate biti "napaćeni" da biste bili umetnik

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Devedesetih godina prošlog veka psiholog Mihalj Čiksentmihalji, slavan po svojoj teoriji "toka", intervjuisao je stotinu izuzetno uspešnih, kreativnih ljudi. Mnogi od njegovih subjekata doživeli su tokom svojih žaivota razna razočaranja i tragedije — neuspehe, finansijske probleme, gubitke članova porodice. Ali Čiksentimihalji je primetio da se njihov bol "nije pretvorio u emotivnu močvaru u koju su se zaglibili; umesto toga, on je pomogao da ojačaju svoju volju."

Ali da li je njihova patnja poslužila kao pogonsko gorivo za njihovu kreativnost? Istraživanje do danas nije donelo konačne zaključke. Ponekad se čini da pozitivne emocije podstiču kreativnost; ponekad to čine negativne. Jedna studija je pokazala da su, iako i pozitivne i negativne emocije podstiču kreativnost, pozitivne češća muza. Drugo istraživanje pokazalo je da negativne emocije mogu da imaju direktno štetan efekat na kreativnost.

Skorije, studija objavljena u žurnalu Manidžment sajens pokazala je da su umetnici manje kreativni — i prodaju svoje radove za manje novca — u godini posle smrti prijatelja ili rođaka nego u drugim periodima života. Zašto?

Tuga bi mogla da ometa kreativnost zato što vam odvraća pažnju. Kao što je istoričar Vilijam Maknil rekao Čiksentmihaljiju, "razlog zašto je bol toliko užasan jeste zato što nas tera da obratimo pažnju na njega i tako sprečava da se koncentrišemo na bilo šta drugo." Podeljena pažnja, slaže se kompjuterska naučnica i matematičarka Margaret Rajt, "nekompatibilna je sa kreativnošću".

I zato je najbolja moguća emocija za kreativnost ona koja ljude tera da obrate pažnju na svoje umetničko delo. Ali ta emocija nije uvek jedinstvena. Neka istraživanja pokazuju da kreativnost ne potiče samo od sreće ili tuge već od mnoštva oprečnih emocija. Na primer, jedna studija pokazala je da pozitivno raspoloženje pojačava kreativnost, ali da efekat zavisi od "komparativnog ili referentnog stanja raspoloženja". Što je veći kontrast među tim raspoloženjima, veća je kreativnost.

Ove kolebanja u raspoloženju ljude primoravaju da obrate pažnju. Jedna studija objavljena u Akademi ov menidžment pokazala je da emotivna ambivalencija signalizira ljudima da se nalaze u nekakvom neobičnom okruženju. Stoga se povećava njihova senzibilnost na nove asocijacije i time, često, i njihova kreativnost.

Ovu hipotezu "kontrasta" potkrepljuje istraživanje koje sugeriše da, iako negativne emocije možda ponekad stimulišu kreativnost, generalno negativan stav prema svetu to ne čini. Ekstrovertnost, zadovoljstvo i otvorenost prema iskustvu pozitivni su predskazatelji kreativnosti, ali je zato neurotičnost negativan predskazatelj. Nadalje, jedna stara ali zanimljiva studija iz 1995. godine pokazala je da su ushićeni i depresivni subjekti bili kreativniji od subjekata sa neutralnijim efektima.
Ukratko, kolebanja u raspoloženjima mogu da pomognu da se rad nekog subjekta iznese u viši plan. Kontrast — za razliku od jedne specifične emocije — služi kao pogonsko gorivo kreativnosti.

Uprkos svemu, priroda odnosa između patnje i kreativnosti verovatno zavisi od same osobe. Umetnica Eva Zajsel rekla je Čiksentmihaljiju da "nijedna kreativna misao ili stvorena stvar ne nastaje iz negativnog impulsa … nijedan negativni impuls ne može da funkcioniše, ne može da proizvede nijednu srećnu kreaciju. Samo pozitivan."

Autorka Elizabet Gilbert, najslavnija po svojim putopisnim memoarima Jedi moli voli, čini se da se slaže s tim. U TED Talk-u o "vašem neuhvatljivom kreativnom geniju", ona citira slavne umetnike koji su glorifikovali ideju da kreativnost mora da proistekne iz bola. Na primer, Marvin Gej je izjavio da "veliki umetnici pate za druge ljude", a Norma Mejlor je napisala: "Svaka moja knjiga ubila me je još malo više." Ali Gilbert kaže da ne prihvata romantičnu ideju da morate da se ubijete, ili makar to da želite, da biste stvarali veliku umetnost.

Isto tako, pesnik Mark Strand je rekao Čiksentimihaljiju da ne misli da melanholija, depresija, bipolarnost i alkoholizam "spadaju u opis radnog mesta" umetnika. Arhetip o kreativnom geniju koji pati je "u ogromnoj meri mit". Postoji ideja da je umetnik koji pati "toliko svestan sveta oko sebe, toliko osetljiv, toliko primoran da reaguje na njega, da je to gotovo nepodnošljivo." Ali Strand veruje da je "teret svesnosti takođe sjajan za ljude koji ne žele — znate – da se ubiju."

S druge strane, veliki broj umetnika koji uspeva da prigrli bol kao kreativnu inspiraciju to nije izmislio. Jedan matematičar koji piše za Gardijan priznao je da se oseća "najkreativnijim tokom trenutaka duboke melanholije". I da ironija bude veća, sama knjiga Jedi moli voli Gilbertove, napisana tokom njene potrage za samom sobom posle razvoda, testament je kreativnog uspeha koji je proistekao direktno iz tuge.

Na sreću, vrlo malo ljudi živi bez i radosti i bez bola. Kad se sve sabere i oduzme, ovo istraživanje kao da potvrđuje ono što smo već ionako znali: najveća kreativna inspiracija jeste sam život.

JOŠ NA VICE.COM:

Umetnička dela koja istražuju lepotu i banalnost menstruacije

PC slikarstvo: Kako stvoriti umetnost na starom, beskorisnom računaru

Tatu majstor Jakuza objašnjava zašto tetovaže ne treba da se vide