Okej, saznali smo da je šezdesetih godina industrija šećera platila naučnicima da smanje vezu između šećera i srčanih bolesti i da krivicu prebace na zasićene masti. Prema dokumentima objavljenim na sajtu JAMA Internal Medicine, grupa Sugar Research Foundation – danas poznata kao Sugar Association – platila je trojici naučnika sa Harvarda da objave istraživanje o šećeru, mastima i srčanim bolestima. Svaki od njih je dobio po 50 hiljada dolara – po današenjem kursu – kako bi napisali da to što jedete 200 grama čokolade dnevno uz litar gaziranog soka, ne utiče nikako na vaše zdravlje. Jok, za to su krive zasićene masti.
Reklame
Iako je istraživanje staro skoro pedeset godina, postoje dokazi da je šećer svih ovih godina radio na svom pozitivnom imidžu među nutricionisitma. Kako piše New York Times, Koka Kola je potrošila milijarde dolara na istraživanja o uticaju gaziranih pića na gojaznost. Zaista, Koka Kola? Ne znam zašto se uopšte toliko trude. Pa da ubace strihnin kao glavni sastojak, opet bih je pio.Dobro, mogu da razumem da hoće da umanje štetnost, ali neke kompanije su otišle u drugu krajnost. Associated Press je objavio članak o proizvođačima slatkiša koji su finansirali istraživanja u kojima se tvrdi da klinci koji jedu slatkiše manje debeli od onih koji ne jedu. Dakle, ako se nagutaš karamela, bićeš vitkiji i verovatno zdraviji od komšije na prokelju i oradi koju sam lovi. A kamoli od onog što u već u devet ujutru čeka red za jagnjetinju kod Jokića. Pa to je maršmelou, nije džoint!I šta sad da mislim o tome? Ne mogu da budem ljut na šećer zbog ove malverzacije, kao što ne bih mogao da se naljutim na dete. Da moje dete napravi sranje, objasnio bih mu zbog čega je to loše, a onda bih gledao kako da se iščupamo iz toga. Isto je i sa šećerom.
Fotografija: Flickr userSa druge strane, zašto su to krivicu svalili na masti? Pa masti su sjajne, njih podjednako volim. Ako je šećer moje sebično, razmaženo, starije dete, onda su masti ono mlađe, nesigurno i pošteno. A mlađa deca ga uvek najebu, verujte mi znam, bio sam mlađe dete 20 godina, dok nisam postao srednji rasplaz.
Reklame
Da vidimo šta možemo da uradimo po ovom pitanju. Možemo samo da kažemo: "Da, to je neki posrani tekst koji možete da uvalite Maji Volk da vitla njime u jutarnjem programu i upozorava na smak sveta, nas zabole uvo. Dečko, daj baklave za celu kafanu". Možemo da mislimo da je takav potez bio okej za šezdesete godine prošlog veka, možda su to istraživanje hteli da poture SSSR-u, pa je greškom zalutalo do šire javnosti. Takođe možemo da nabrajamo šta je sve štetnije od šećera: autobusi, nespavanje, srpska stend-ap komedija, PDV, i tako dalje.Ali jedno ne smemo da uradimo. Ne smemo da odustanemo od šećera!Možda vi sada mislite da je meni upravo leglo 50 hiljada dolara na račun kako bih zauzvrat branio šećer. Ne, nažalost nema toliko love u pisanju. Da ima, samo bih zakupio bilbord sa natpisom JEDITE ŠEĆER I ULOŽITE SVU DEVIZNU ŠTEDNJU U HISAR, JER TU JE BUDUĆNOST i zapalio na Maltu. Ne, jednostavno sam oduvek znao da je šećer sranje, ali to me nije sprečavalo da se kljukam. Kao i što znam da će mi burgeri poslati krvni ugrušak u mozak dok budem čekao red za pohovanu palačinku. Samo, u takvom svetu živimo. Izazovnom. Gde se ljudi dižu u vazduh na železničkim stanicama, a imamo veće šanse da nas usmrti pralina.Jedino što sada zaista možemo da radimo je da istražimo zakulisne nutricionističke centre. Ako je proizvođač karamela mogao da podmiti naučnike sa po pedeset hiljada, šta tek može da uradi rasadnik brokolija? Šta ako u aparatima sutra ugledamo vakumirane šargarepe ili ceđenu cveklu umesto limenki koka-kole i čipsa? Ako kevu zamolim da mi na putu ka gajbi kupi gricke i dočeka me fensi kesa sušenog graška sa sve nagradnom igrom, znaću da je transfer obavljen i da se neki baja prodao na seminaru na Zlatiboru.To treba sprečiti. Dosta su nam industrije određivale životne navike.A sad me izvinite, kolega je upravo doneo prasetinu.
