Da, postoje trans životinje

U čast svetskog Dana životinja, za koji me inače nije briga, Broadly deli saznanja o nekim životinjama koje mogu da promene pol, ili da u isto vreme budu i mužjaci i ženke. Možda deluje malo nategnutno dovoditi u vezu faunu i ljudsku politiku, ali da citiram neke desničarske trolove koji su vikali na mene na Tviteru, „Biologija je biologija".

Ti ljudi često tvrde da postoji apsolutna biološka distinkcija između muškog i ženskog pola, a to jednostavno nije istina. Kod ljudskih bića postoje brojni aspekti u kojima se biološki pol i karakteristike preklapaju, a u životinjskom carstvu su te granice još mutnije. Ljudima je često lakše da budu empatični prema psima, i sličnim stvorenjima, nego prema drugim ljudima, pa neka vam ove životinje budu vodiči u razumevanju ovog koncepta.

Što se tiče životinja koje menjaju pol, tehnički izraz za ovaj fenomen je sekvencijalni hermafroditizam. Generalno se manifestuje na jedan od ova tri načina: mužjaci mogu da postanu ženke (protandrija), ženke mogu da postanu mužjaci (protoginija), a tu je i simultana promena pola, kada je životinja istovremeno i mužjak i ženka, i polovi se smenjuju u različitim trenucima života. Takve aktivnosti su posebno česte kod riba.

Dr Skot Hepel sa Univerziteta države Oregon kaže da fenomen promene pola kod nekih životinja može da bude prednost za neke vrste. Govoreći posebno o ribama, Hepel kaže za Broadly da „Postoji nekoliko porodica riba koje sadrže vrste koje menjaju pol, tako da je to daleko od neuobičajenog".

„Ponekad do promena dolazi zato što je teško naći partnera za paranje, pa životinja to izvodi sama, ili je u problem veličina. Ako kao mužjak nisi u stanju uspešno da se razmnožavaš zato što si mali, onda možeš da maksimizuješ svoj reproduktivni učinak tokom svog životnog veka, tako što ćeš sam izleći mladunce kao ženka", kaže Hepel.

Kada je u pitanju promena pola, najčešće se govori o ribama – Njujork tajms je još osamdesetih godina izveštavao o tome da promena pola kod riba postoji, ali da je moguća i u drugim grupama životinja. A kao dodatak životinjama koje mogu da promene pol, tu su i životinje koje su u isti mah i mužjaci i ženke, ili se aspekti suprotnog pola kod njih javljaju prirodno. Evo nekih od ovih životinja atipičnog pola.

(Slobodno o njima razgovarajte sa svojim dečkom, za koga vam garantujem da je komentarisao neki od članaka koje je objavio Broadly rečima „Nema riba sa kitama, samo tipova sa sisama".)

Ovaj mehurić jarkih boja je jedna od najpopularnijih transeksualnih životinja. Prema Marinebio.org, sajtu posvećenom deljenju čudesa morskih stvorenja sa svetom, riba klovn živi u zajednici koja ima hijerarhiju, u kojoj dominira ženka koja se pari sa glavnim mužjakom. „Ako ženka umre, onda dominantni mužjak promeni pol u ženski, a nedominantni mužjak postaje dominantan", objašnjava autor. Ovo je vrsta „sekvencijalnog hermafroditizma", što znači da se jedinke sve rađaju kao mužjaci, a kasnije postaju ženke.

Crepidula cf. marginalis, iliti morski puž prilepak je jedinstven po svojoj sposobnosti da promeni pol. Prema istraživačima, promena se javlja kao posledica dodira drugog mužjaka puža prilepka. Sprovedena je studija da bi se shvatilo kako ovi pužići menjaju pol. I, kao što izveštava IFLSience, otkriveno je da „fizički kontakt među puževima igra vitalnu ulogu u aktiviranju promene iz mužjaka u ženku". E sada, ovo je jedna od najdivnijih i najprirodnijih stvari koje mogu da zamislim.

Crveni kardinali i kokoške ne mogu da menjaju polove kao neke ribe, puževi i korali. Ali ima slučajeva u kojima su ove životinje bila napola mužajci, a napola ženke. Tehnički, to je poznato kao bilateralni ginandromorfizam, i vruća je tema u naučničkoj zajednici još od 1923, kada je jedan lekar isekao svoju dvopolnu kokošku da bi je pojeo, i ugledao i testise i jajnike. Bilateralni ginandromorfizam je viđen i kod crvenih kardinala: jedan orintolog je kroz svoj prozor ugledao crvenog kardinala – koji je bio napola siv, napola crven, podeljen po sredini.

U jednom BBC filmu iz 2015. se ističe da se to dešava i leptirima, papagajima, zmijama, jastozima i drugim vrstama. One se razlikuju od životinja koje su hermafroditi: umesto da jednostavno imaju reproduktivne organe oba pola, ovi „polutani" su bukvalno napola mužjaci, a napola ženke, po čitavom telu.

Oni su stvarno kul. Jednom studijom je otkriveno da bradati zmajevi mogu da menjaju pol i pre nego što se izlegu iz jaja. Jednom studijom iz 2016. je otkriveno da muška jaja bradatog zmaja menjaju pol tokom razvoja ako su izložena višim temeperaturama i postaju ženska, uprkos tome što su genetski muška. Istraživači su otkrili da ove promene nisu samo društvene – liče na suprotni pol na razne načine i zapravo mogu da se razmnožavaju i poležu plodna jaja.

Hijene su najbolje, zato što ženske hijene imaju penise, što ih čini zvaničnim trans devojkama životinjskog carstva. „Pseudopenis" ženki hijena je zapravo samo ogroman klitoris, sa kožnom kesom nalik mudima koja je deo labije. Kao što PBS izveštava, one su „jedine ženke među sisarima koje opšte, urniriraju, i rađaju kroz kanal nalik penisu. Moguća je čak i erekcija kod ženki". Hijene moraju da „uvuku" ove priveske u telo da bi mužjak mogao da se pari s njima.

Stoga, sledeći put kada vam neko kaže da vaš pol definiše vašu biologiju, podsetite ga da pol zavisi od više bioloških faktora, koji nisu toliko binarni kao što neki izgleda misle.

Još na VICE.com

Portreti glamuroznih trans Parižanki osamdesetih

Gde je granica između trans zastupljenosti i medijskog senzacionalizma

Došao sam u Srbiju da se podvrgnem rekonstruktivnoj operaciji genitalija