Uspon samosvesnih selebritija

Ovaj članak je prvobitno izašao na VICE Australia

Verovatno znate ko je Džejms Van Der Bik, makar i otprilike. Kao glumca koji je krajem devedesetih glumio Dosona u seriji Dosonov svet, i koga su, nesrećom, prepoznavali kao onog manje zgodnog momka u seriji, iako je bio glavni lik. Ili, čak iako nikada niste gledali tu seriju, kao lika sa duboko nesrećnog mema koji je nastao iz jedne od najčuvenijih scena serije.

Možda takođe znate Van Der Bika kao takvog, ili barem njegovu samoprekornu verziju koju je igrao u seriji Ne veruj Biju iz stana broj 23. Tragikomedija Van Der Bikovog propadanja posle Dosona, njegov prenaduvani ego, toliko van tokova stvarnosti njegovog statusa bivšeg tinejdžerskog idola, bila je centralna tema sada ukinute serije. I pokazala se ekstremno šarmantnom za one gledaoce koji su nekada kačili Dosonove postere. Zaista ne može da se potceni to koliko je Van Der Bik bio slavan devedesetih godina.

Ili kako je brzo ta slava iščezla, kada Dosonov svet više nije bio vodeća tinejdžerska serija. To je obrazac koji ponavljaju mnoge nekada sveprisutne tinejdžerske zvezde, tokom čitave istorije pop kulture. Jeste li skoro čuli nešto o Džejsonu Pirstliju? Iako je Van Der Bik redovno radio otkako se Dosonov svet završio – gostovao je u Kriminalnim umovima, Tri hilu i Kako sam upoznao tvoju majku – nikada nije napravio tranziciju u stilu Leonarda Dikaprija, od neozbiljnog srcelomca do ozbiljnog holivudskog autora. Van Der Bik je zapravo preokrenuo tu paradigmu: postao je još neozbiljniji. Postao je blesav. Aktivno je sam sebe ismevao.

Dok je pravio satiru na temu kakve besmislice bivše tinejdžerske zvezde moraju da rade da bi zarađivale novac – da pokreću svoje modne linije, promovišu japanske energetske napitke – Van Der Bikova serija Ne veruj onom Biju je igrala na kartu svesti o njegovoj sopstvenoj prošlosti, da bi se održala nekakva perverzna vrsta relevantnosti. Ovaj glumac je uradio nešto što većina nekada voljenih zvezda sapunskih opera i tinejdžerskih zvezda, proteranih u prašnjave ćoškove IMDb-a rezervisanih samo za programe koji idu pravo na televiziju, nije uradila – priznao je sopstvenu ljigavost. Iskoristio je to što je označen kao gubitnik. A zbog toga što Van Der Bik ima sreće da je urođeno duhovit, to je uspelo. Kada bi Adam Brodi napravio svoj veb serijal pun referenci na samog sebe, možda ne bi.

Pogledajte VICE film: Ja repujem - Smoke Mardeljano

Za glumca kome se lako može nalepiti etiketa „islužen", projektovanje imidža samosvesti – iskreno ili ne – može da bude spas. Kada sočne uloge presuše, i kada agent počne sve ređe da te zove, moraš da uzmeš odnose s javnošću u svoje ruke. Što se Van Der Bika tiče, kratak video na Jutjubu u kome ismeva momka odgovornog za Major Lazer mu je doneo kredibilitet kao satiričnog komičara koji je u toku sa duhom vremena. Ovaj video je postao šou SBS VICELAND-a pod nazivom Šta bi Diplo uradio?, u kome Van Der Bik igra Dipla, bez pokušaja da u potpunosti rasprši nevericu gledaoca. Van Der Bik ne glumi Dipla zaista; on glumi sebe koji glumi Dipla. Zbog toga što igra na dve fore – Van Der Bikovu memičnu slavu iz devedesetih, i Diplovu memičnu tupost batice iz kraja – ova serija je toliko zabavna.

Diplo, koji i u stvarnom životu i u fikciji deluje veoma glupo i – Rijana je to najbolje formulisala – nekako vulgarno, zapravo je producent Šta bi Diplo uradio. Činjenica da ovaj didžej razume da je serija u kojoj ga aktivno ismevaju dobra, a ne loša po njegovu karijeru, ukazuje na skrivenu inteligenciju. Kao i Van Der Bik, i Diplo zna da moraš da budeš samosvestan, ako želiš da ostaneš insajder.

Iako ovde postoji nešto veoma svojstveno internetu, samosvesni selebritiji definitivno prethode onlajn ispovednosti Instagrama, Tvitera i Jutjuba. Serije iz ranih dvehiljaditih, sa slavnima sa B liste koji se trude da ožive svoje karijere, pružile su neke od prvih uvida u to koliko nekada bogata i lepa osoba još uvek može da se prodaje. U serijalima kao što su En Nikol šou, Tako ozloglašena i Mladenci, En Nikol Smit, Tori Speling i Džesika Simpson su dozvolile da najnperijatniji i najgori segmenti njihovih života posle slave budu ismevani na ekranu. Ali znale su šta rade: ostale su na naslovnim stranama.

Iako su Simpson i njeni savremenici postali topovsko meso za tabloide, nema ničeg bednog ili glupog u tome da budeš samosvesna slavna ličnost. To je možda najpametniji način za nošenje sa slavom, naročito u doba kada Gvinet Paltrou pokušava da se poveže sa svojim obožavateljima tako što im predlaže da plaćaju 2000 dolara za negu kože. Zvezde se otimaju da gostuju u Subotom uveče uživo, da bi dokazale da kapiraju – pogledaje Krisa Pajna kako uživo na televiziji peva o tome kako je Holivud puni belaca koji se zovu Kris. Ili Majkla Seru, koji je tačno onakav kakav mislite da Majkl Sera jeste, u Ovo je kraj, i kada ga šamara Rijana – koja verovatno poseduje više samosvesti i uravnoteženosti nego bilo ko na planeti, bio slavan ili ne. Ili Kris Martin (ili Maraja Keri, Ili Hari Stajls, Ili Keti Peri, ili Ed Širan) koji se muči da bude normalan u kojoj god epizodi Karaoka u kolima od koje ste se naježili.

U mnogim slučajevima, igranje na kartu iskrenosti može biti najveštačkija stvar koju glumac ili komičar može da uradi. Naročito ako su blago problematični: nadrndani beli tipovi. Dve serije su gotovo usavršile formulu: i Lui Luisa Si-Keja, i Obuzdaj svoj entuzijazam Lerija Dejvida publici nude nesimpatične ličnosti svojih glavnih likova. Što su grozniji – prema ženama i devojkama, prema prijateljima, konobarima koji ih služe u restoranima – sve su više opčinjavajuće.

Biti samosvestan znači da ti je oprošteno, samoosuđivanje izaziva divljenje, a priznanje da imaš manu ispravlja tu manu. Lekcija za sve bivše tinejdžerske idole koji žele da ožive svoje karijere: ismevajte sebe na internetu, a ostalo će doći samo.

Još na VICE:

Šinejd O'Konor je uvek bila neustrašiva

Slobodan Veljković - Coby o repu, narodnjacima, parama i rijaliti emisijama

Jela sam ceo dan kao lik iz "Igre prestola"