Zašto se više ne ježim kada čujem muziku?

Članak je prvobitno objavljen na VICE Netherlands.

Sada kada imam 29 godina, ova muzika mi još uvek mnogo znači. Kada čujem „Glory Box“, sećam se rasplesanih tela, mirisa znoja, piva i suza u očima. Mnoge od ovih starih pesama su i dalje moje najslušanije pesme na Spotifaju – čak su i bolje rangirane od izvođača kao što su Big Thief ili Phoebe Bridgers. Slušala sam te umetnike na iznova i iznova poslednjih godina, ali jednostavno se ne naježim kao pre deset godina.

Skoro da se čini da nova muzika nije tako dobra kao što je bila. Ali kako je to rekao filmski režiser Džon Voters: „Ne, hitovi vaše generacije nisu bolji od današnjih. Čim prestanš da slušate novu muziku, vaš život je gotov. Postaneš matorac.” Ovo me je navelo na razmišljanje: Kako to da sam manje oduševljena novim izdanjima? Da bih saznala više, pozvala sam telefonom Toma ter Bogta, psihologa i profesora pop muzike na Univerzitetu u Utrehtu, koji sprovodi istraživanja o razvoju muzičkog ukusa i kulture mladih.

VICE: Nedavno sam shvatila da me muzika manje pokreće nego kada sam bila tinejdžer – zašto je to tako?

Tom ter Bogt: Mnogi ljudi ovo doživljavaju. U osnovi postoje dva perioda u životu osobe kada je muzika veoma važna – tokom adolescencije i kada ste veoma stari. Između 14 i 22 godine, muzika je podloga za sve što doživite i mnogo toga doživite tokom ovog perioda: udaljite se od roditelja, provodite više vremena sa prijateljima, a većina ljudi ulazi u romantične veze i otkriva svoju seksualnost. Sve su to veoma važni koraci u odrastanju i muzika se dobro uklapa. Mnogo muzike govori o tome šta znači biti mlad, zaljubiti se i biti izneveren od strane nekog – upravo zato je muzika veoma važna u ovoj fazi života.

Ovo je takođe period u vašem životu kada se formira vaš ukus za muziku. Vidimo da je već delimično formiran do vaše 14. godine i da je sazreo do 22. godine.

Pa da li ću ostatak života provesti slušajući muziku koju sam volela kada sam bila tinejdžer?

Vaš muzički ukus se ne menja mnogo posle 22. godine, ali i dalje možete da otkrivate novu muziku, naravno – ona će uvek biti povezana sa muzikom koju ste voleli tokom tinejdžerskih godina, na ovaj ili onaj način.

Da navedem lični primer, nekada sam se veoma bavio diskom i densom, a onda kada se pojavila nova elektronska dens muzika, odmah sam postao veoma zainteresovan za žanr. Nekada sam voleo soul, što se sada prevodi u moju ljubav prema R&B-u i hip-hopu, a kada čujem fin indi rok bend, to me podseti na muziku novog talasa 70-ih.

Kako se tačno razvija vaš muzički ukus tokom tinejdžerskih godina?

Pre svega, vaš ukus za muziku formira se vremenom u kome živite: ljudi su u 17. veku imali drugačije ukuse nego sada. Važno je i mesto gde živite. Ljudi u Kini ili Nigeriji slušaju drugačiju muziku nego mi u Holandiji – iako se čini da pesme koje podižu u 4/4 takta jednako dobro uspevaju svuda.

Vaši roditelji igraju važnu ulogu u formiranju vašeg ukusa za muziku, ali ne toliko kao vaši prijatelji. Istraživanja pokazuju da ovo ide u oba smera: vaš muzički ukus igra ulogu u izborima koje donosite kada pronađete svoje prijatelje, a zauzvrat, vaši prijatelji utiču na vaš muzički ukus.

Moj brat obožava hevi metal, ali ja ne. Odrasli smo u istom okruženju, sa istim roditeljima i oboje smo studirali filozofiju – kako objašnjavate ovu razliku?

Zvuči užasno stereotipno, ali svejedno ću to reći: žene ređe slušaju bučnu muziku. Što se tiče rok muzike, rodne razlike su počele da nestaju tek poslednjih godina, ali su death metal i graul, na primer, i dalje manje popularni među ženama. Naravno, tu postoji i individualni element - kao i vaše okruženje, vaša ličnost takođe utiče na vaš ukus za muziku.

Dakle, vaš muzički ukus takođe govori nešto o vašoj ličnosti?

Da, postoji korelacija između muzičkog ukusa i ličnosti. Moje sopstveno istraživanje je pokazalo da su, na primer, ljubitelji roka generalno malo neuredniji – ređe sređuju svoje sobe. Često su malo depresivniji od proseka i malo nezgodniji. Ljudi koji slušaju mejnstrim pop muziku obično su malo vedriji; ljubitelji hip-hopa su često prilično društveni i skloni traženju veza sa drugim ljudima; a ljubitelji klasične muzike otvoreni su za nova iskustva. Ali ove korelacije između muzičkog ukusa i ličnosti nisu jako jake – postoje veoma uredni obožavatelji roka i mrzovoljni fanovi popa.

Šta treba da uradim da bih ponovo bio potpuno oduševljen novom muzikom?

Može biti od pomoći da izaberete muziku koja odgovara vašem raspoloženju u tom trenutku – radije ne biste da čujete depresivnu muziku na plesnoj zabavi. Povrh toga, pomoći će ako slušate pesme koje odgovaraju muzici koju ste otkrili u tinejdžerskim godinama – algoritmi mogu biti veoma korisni za ovo.

Šta je sa odnosom između droge i muzike?

Prvo, sama muzika je već vrsta droge. Muzika postoji otkad postoje ljudi, zakopana je duboko u naš mozak – zapravo nikada nismo pronašli kulturu bez muzike.

Ali zaista, određene droge, kao što je ekstazi, omogućavaju još intenzivniju percepciju muzike. Pod uticajem droge možete završiti da imate osećaj da ste u vodopadu svetlosti, muzike i tonova. Ono što je interesantno u vezi sa ovim je da već morate da volite muziku: ako niste u njoj, od droge vam se neće odjednom svideti.

Zašto muzika ponovo postaje važna kada ostariš?

Vidimo, na primer, da ljudi koji pate od Alchajmerove bolesti ponekad više ne prepoznaju svoju porodicu, ali su i dalje u stanju da prepoznaju muziku iz svog detinjstva. Muzika je zaista poslednja stvar koja nestaje iz nečijeg sećanja.