Najveća naučna dostignuća 2017. godine

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE UK.

Kraljevsko društvo osnovano je 1660. godine. Od početka se predstavljalo kao "nevidljivi koledž" prirodnih filozofa i lekara. Tokom svog istorijata od skoro četiri veka, imalo je više od 8.000 članova, među kojima su bili Isak Njutn, Čarls Darvin, Albert Ajnštajn, Stiven Hoking i Džoslin Bel Burnel, koji su svi pomagali društvu u njegovoj funkciji proširivanja našeg znanja o Zemlji i univerzumu.
Malo je verovatno da ćemo vi ili ja ikad dati "značajan doprinos unapređenju prirodnih znanja", što je preduslov da biste postali član Društva. Što je razlog zašto nisam, kad sam dobio zadatak da napišem stručan pregled najvećih naučnih dostignuća iz 2017, zaronio u riznice sopstvenog znanja, već sam telefonom pozvao dvojicu od najistaknutijih umova Kraljevskog društva. Ser Džon Skehel je molekularni biolog čiji je revolucionarni rad na influenci doveo do toga da 1996. godine dobije titulu viteza, dok je Aleks Holidej profesor geohemije na Univerzitetu u Oksfordu koji se u poslednje vreme bavi ranim razvojem našeg sunčevog sistema.

VICE: Šta biste rekli da je najveće naučno dostignuće iz prošle godine?
Ser Džon Skehel: Inženjering genoma našao se u vestima zato što je postalo moguće mnogo jednostavnije manipulisati genomima [mapom DNK u vašem telu]. To je postalo moguće zbog rada na konkretnom sistemu po imenu CRISPR/Cas9.

I šta to omogućuje naučnicima da urade?
Vrlo grubo rečeno, CAS9 je enzim koji, kad dođe u kontakt sa onim što zovemo RNK vođicom, može da nam omogući da ubacimo novu sekvencu DNK-a u genom. To može da vam omogući da izbacite neki konkretan gen iz ćelije, ili da ubacite neki konkretan gen u nju ili da popravite neki konkretan mutirani gen koji želite da bolje funkcioniše.

Da li biste, dakle, mogli efikasno da "izbacite" DNK koji izaziva određene nasledne bolesti kod ljudi? Ili čak stvorite embrione prema konkretnoj DNK specifikaciji?
Potencijalno.

Ovo mora da postavlja mnoga etička pitanja.
Apsolutno. Biološki naučnici iz čitavog sveta okupili su se da pokušaju da dođu do nekog sporazuma o tome kad te tehnike mogu da se koriste za modifikovanje životinja, ljudi i bilo kog drugog oblika života uopšte. Moraju da postoje pravila, etika i regulativa o tome kad to sme da se radi, kako o tome da se izveštava i da li to uopšte treba raditi. To će izvršiti uticaj na biološku nauku sa potencijalno ogromnim posledicama.

Kako to može da se iskoristi na životinjama?
Možete da zamislite da se upotrebi, na primer, za manipulisanje DNK komarca. To može da bude atraktivno za sprečavanje određenih bolesti — kao što je malarija, na primer. S druge strane, u hipotetičkom smislu, mogli biste da stvarate životinje sa konkretnim fenotipovima [fizičke karakteristike]. To može da bude veoma zanimljivo za mesnu industriju. [Istraživači u Americi već su krenuli sa uzgojem krava bez rogova.] Ali oba pitanja su opterećena brojnim etičkim problemima.

Koliko mislite da će vremena biti potrebno da se postignu sporazumi u vezi sa etičkim pitanjima svega ovoga?
Dobar apetit za to u naučnoj zajednici postoji, pretpostavljam da će regulativa biti izrađena i odobrena na međunarodnom planu za nekih pet godina.

VICE: Šta su bila najveća dostignuća na vašem polju ove godine?
Aleks Holidej: U astrofizici, najveće dostignuće bilo je snimak gravitacionih talasa koje je emitovao sudar dve neutronske zvezde. Istraživači su mogli da vide vidljive rezultate ovog sudara i izrazito bleštavi objekat koji je nastao.

Šta to, dakle, znači za jednog laika?
To nije samo fantastična opservacija u vezi sa gravitacionim talasom. To spaja nekoliko važnih elemenata astrofizike pa čak i geohemije: možemo da saznamo kako elementi nastaju i odakle potiče zlato. To je u fenomenološkom smislu jedan veoma važan način za posmatranje procesa u univerzumu.

Može li to da utiče na način na koji ljudi razmišljaju o nastanku univerzuma?
Jedno od ograničenja u pokušajima da se posmatra nastanak univerzuma jeste da su prvobitne temperature bile toliko neverovatno visoke da je rani univerzum bio plazma — u tom okruženju, nikakvo svetlo nije moglo da pobegne odatle. Dakle, on je morao da se ohladi, što je potrajalo oko 380.000 godina. Postojanje te plazme nije uticalo na gravitacione talase. Drugim rečima, gravitacioni talasi iz Velikog praska i najranijih procesa mogli su da pobegnu iz njega. Možemo da proučavamo njih, a oni mogu da nam pomognu da razumemo šta se desilo u tim prvim godinama postojanja univerzuma.

To je baš uzbudljivo. Postoji li još nešto?
Radi se o jednom drugom polju, ali sakupljen je značajan broj podataka koji govori da se "odsustvo klimatskih promena" [period između 1998. i 2012, kada se verovalo da globalne temperature ne skaču onoliko naglo kao ranije] zapravo nikad nije desilo. Podaci objavljeni letos pokazali su da su, pored nekih lokalizovanih usporavanja, temperature skakale jednako kao i pre.

Odakle je uopšte nastao koncept odsustva klimatskih promena?
Veći deo teorije zasnovan je na efektu Centralnog Pacifika [natprosečne brzine vetrova nad Pacifikom koje su dovele do toga da se vrelina sabije ispod površine vode na kojoj su vršena merenja, što je dovelo do dobijanja hladnijih temperatura]. Takođe, veoma je teško podići posmatračke stanice na Arktiku i Antarktiku — za koje znamo da se prebrzo zagrevaju. Mi to sada radimo i to će nam dati bolje podatke, koji mogu da isprave ranije projekcije. Ionako će uvek biti lokalnih varijacija.

Da li je to onda konačni dokaz koji će zauvek ućutkati negatore klimatskih promena?
Mislim da se negatori klimatskih promena uopšte ne rukovode naučnim načinom razmišljanja, ali to jeste važan korak. Uvek postoji problem u vezi sa skepticizmom prema klimi zato što ljudi koji imaju određene interese ne žele da budu ograničavani u onome što rade. Dakle, moramo da budemo pažljivi i iskreni u onome što radimo, ali bilo je veoma važno pokazati da odsustvo klimatskih promena uopšte nije postojalo.

Koliko je frustrirajuće imati posla sa negatorima klimatskih promena?
Postoji najmanje 80 odsto šansi da su klimatske promene stvarne — bliže 90 odsto. Opasnost postoji zato što naučnici vole da budu oprezni kako ih ne bi optužili za zastrašivanje. Ali ekonomske, društvene i humanitarne posledice klimatskih promena mogle bi da budu značajno gore od onoga što ljudi danas predviđaju. Mislim da sada moramo više da se trudimo da potpuno ignorišemo negatore. To stvarno više nije nikakva naučna rasprava.
Intervjui su obrađeni kako bi bili sažetiji i jasniji.

Pratite Dejvida Hilijera na Tviteru.

JOŠ NA VICE.COM:

Loše ste raspoloženi? Nauka kaže: ispecite nešto

Zašto stalno puštaš istu pesmu – šta kaže nauka?

Nauka otkriva ko nam je doneo herpes u pradavna vremena