Strani dobrovoljci koji su pobegli iz Ukrajine pričaju o svom užasnom iskustvu

Priča sadrži eksplicitne prikaze smrti i posmrtnih ostataka.

Prostrana vojna baza nalazi se na samo 10 km od poljske granice i teritorije NATO-a i bila je poprište nekoliko vežbi u kojima su učestvovale NATO i ukrajinske snaga poslednjih decenija. Od ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, ona je takođe bila domaćin hiljadama nedavno pristiglih stranih regruta Ukrajinske Legije stranaca, novostvorene međunarodne jedinice oružanih snaga.

Adam Cvierz je bio jedan takav novi regrut koji se tu zatekao na dan bombardovanja. Ovaj poljski stolar je bio u Ukrajini samo nekoliko dana kada su ga oko 4 sata ujutro te nedelje probudile eksplozije projektili.

Izašavši iz svog šatora, zatekao se u sceni potpunog pokolja koji se odvijao oko njega — uključujući jednog vojnika koji je bio teško osakaćen eksplozijom.

„Lice mu je bilo izgorelo. Nije imao ruke, obe. Hodao je kao zombi“, rekao je Cvierz. „Zove te da pomogneš, ali šta možeš da uradiš? Ne možeš ništa da uradiš za njega, znaš da je već mrtav, da samo trči na adrenalinu.

Govoreći za VICE World Nevs u nedelju iz Krakova, pošto je prešao granicu sa Poljskom samo dva dana ranije, Cvierz je sada u mogućnosti da razmisli o ozbiljnosti svog iskustva. Bezbedno je stigao u svoju domovinu u prvom talasu dobrovoljaca Legije stranaca koji su se vratili i koji mogu da iz prve ruke svedoče kako je to biti na frontu u Ukrajini kao strani vojnik., nakon što je dve nedelje služio kao komandant jedinice,

Dok propagandnih priča o strancima koji su dovoljno hrabri da uđu u ratnu zonu ne manjka, malo se čulo o onima koji su iz nje pobegli. Cvierz i drugi regruti iz Legije stranaca ispričali su za VICE World Nevs mučne priče o smrti i razaranju tokom kratkog perioda boravka u Ukrajini.

„Doživeo sam mnogo više stvari u moja prva tri dana [u Ukrajini] nego tokom celog rasporeda u Avganistanu“, rekao je 35-godišnjak, koji je šest meseci služio u Avganistanu 2012. „Ako bi mi [neko] sad rekao da idem u misiju u Avganistan, ja bih rekao: 'Zašto želiš da mi daš odmor?'

Razmišljajući o višesatnom ruskom napadu na Javoriv, u kojem je ubijeno 35 Ukrajinaca i do 180 „stranih plaćenika“, prema izvorima iz Kremlja, Cvierz je ipak nalazi nešto dobro u tome. Broj dobrovoljaca iz inostranstva se značajno smanjio kada su im, nakon eksplozije, ukrajinski oficiri dali priliku da se vrate i napuste zemlju.

„Bilo je puno onih koji traže avanturu. Bilo je mnogo ljudi koji su govorili da su bili u vojsci . Ali mislim da je bilo i gomila lažova“, rekao je Cvierz. „Ali mi smo zapravo bili veoma srećni što se to dogodilo pre nego što smo stigli u Kijev. Zato što je to bila najbolja selekcija ljudi koju bi jebeno mogao da zamisliš — najbolja.”

Poreklom iz Kalifornije, ovaj Amerikanac vijetnamskog porekla je prodavao supu sa rezancima u Medeljinu, u Kolumbiji, sve do pre tri nedelje, kada je bio podstaknut da se prijavi zahvaljujući strastvenom govoru ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog koji je pozvao strane dobrovoljce da pomognu Ukrajincima u borbi.

Kada je govorioza VICE World Nevs krajem prošle nedelje, sedeo je u hotelskoj sobi u poljskoj prestonici Varšavi sa još jednim legionarom iz SAD. Obojica su doputovala u Ukrajinu odvojeno 9. marta, pre nego što su zajedno napustili zemlju 22. marta.

Le, tihi 30-godišnjak, bio je vojnik u Cvierzovoj jedinici od oko 20 ljudi. I on je imao devetomesečni raspored u Avganistanu 2012. godine, takođe je radio kao kontraobaveštajni agent više od tri godine pre nego što je otišao u Medeljin 2020. kada je počela COVID-19 pandemija.

Kao i Cvierz, kaže da ga je njegovo prethodno borbeno iskustvo samo donekle pripremilo za asimetričnu prirodom ratovanja u Ukrajini, gde je Rusija bombardovala gradove raketama i pokrenula najveću vojnu ofanzivu u Evropi od Drugog svetskog rata.

„Čak i ako imate vojno iskustvo, morate da shvate da se dugo nije vodio ovakav rat“, kaže Le. „Ono što je drugačije sa američkom vojskom i svim ostalim vojskama NATO-a—oni su razmaženi. Kada je reč o vođenju rata, oni imaju vazdušnu podršku, medicinsku pomoć, logistiku, sve vrste različitih nivoa obaveštajnih podataka i podrške. Ovde u Ukrajini nismo imali ništa od toga.”

I Cvierz i Le opisali su anksioznost koja prati urbani rat, nešto što je Le izjednačio sa borbom „u šumi“. Njihova matična baza, u kojoj Cvierz procenjuje da je boravilo više od hiljadu stranih vojnika — Gruzijaca, Amerikanaca, Britanaca, istočnih Evropljana, pa čak i Južnoamerikanaca — na nepoznatoj lokaciji u Kijevu, jedva da je pružala nešto malo u smislu utočišta zbog višegodišnje pretnje granatiranja .

„Ako sada znate nešto o ratu, znate da je urbano [ratovanje] u osnovi pakao“, rekao je Le. „Okružen neprijateljem — toliko neprijatelja, toliko oklopnih jedinica. Hodaš okolo i odjednom naletiš na neprijateljsko oklopno vozilo”.

Ali, iako ima reči hvale za „impresivan“ ukrajinski otpor i sve što je Legija stranaca postigla za kratko vreme, Le takođe govori o nedostatku strukture i vođstva. To je nešto što je, kako kaže, dovelo do nepotrebnih žrtava, i što bi se moglo ispraviti postavljanjem ukrajinskog oficira u svaku jedinicu.

Ovi problemi sa disciplinom manifestovali su se unutar zidova kasarne, prema Leu, dok je opisao preteću pretnju nasilja od jedne neposlušne i loše disciplinovane grupe. Bili su to Amerikanci i Britanci koji su tvrdili da su bivši specijalci, izazivali su sukobe, pretili i napadali kolege legionare tokom njegovog boravka tamo, kaže Le. I Le i Cvierz veruju da su ovi koristili drogu, dok su nepotvrđeni izveštaji o pljačkama, pa čak i upucavanju pasa lutalica u misijama, počeli da kruže kasarnama.

Kako su dani odmicali, Leov osećaj anksioznosti je rastao jer je stalno bio na oprezu zbog neprijateljskih napada, dok je počeo da sumnja u svoju bezbednost čak i među svojim ljudima. Kaže da je u pitanju bila manjinu — „psihopata i kriminalaca“ koji su došli u Ukrajinu ne da bi pomogli zemlji, već da bi imali „besplatnu propusnicu da ubijaju ljude i da se ponašaju kao budale“.

„Bilo je mnogo ljudi koji nisu hteli da idu u misiju sa ovim momcima, jer su bili nepoverljivi,“ rekao je on. „Specifičan rizik da te upucaju u leđa neki kriminalci (sa tvoje strane) je bio mnogo viši nego što bi bilo prihvatljivo” .

VICE World Nevs nije mogao nezavisno da potvrdi Leove izveštaje o nepromišljenom ponašanju na misijama, ali Cvierz je potvrdio da je svih pet muškaraca uklonjeno iz Legije do trenutka kada je napustio zemlju. On je takođe naglasio da su ti ljudi predstavljali ekstremne slučajeve u inače složnoj grupi stranih boraca i da ukrajinska vlada ulaže napore da suzbije loše ponašanje u među stranim vojnicima. Američki vojnik sa kojim je Le otputovao u Varšavu, a koga je jedan od muškaraca fizički napao, potvrdio je da je otišao zbog straha za svoju bezbednost među sopstvenim vojnicima, ali je odbio da bude intervjuisan.

Za Lea, međutim, ovo nisu jedini razlozi zbog kojih je naglo prekinuo svog boravak u Ukrajini posle dve nedelje. Da bi objasnio tu odluku, on se do detalja trezveno priseća događaja jedne misije, posle koje je znao da je dovoljno doživeo.

Patrolirajući šumom u zapadnom Kijevu 18. marta, Cvierzova jedinica je naišla na telo gruzijskog vojnika iz njihove kasarne ubijenog raketnom vatrom. Ne želeći da ga ostave za sobom, i Cvierz i Le su pomogli da se njegov ukočeni, beživotni leš prenese 8 km kroz gustu šumu do najbližeg puta. Tamo je Le našao ličnu kartu u njegovoj uniformi, zapisujući na komadiću kartona ime, detalje i datum smrti, pre nego što ga je podigao u vozilo koje ga je čekalo.

„Zbog mrtvačke ukočenosti morali smo da mu slomimo noge i ruke da bismo ga uvukli unutra. Automobili su baš mali ovde u Evropi“, rekao je Le. „Bilo je prilično jezivo, nikada to neću zaboraviti.”

On je opisao tugu koju je osećao kada je video druge gruzijske vojnike kako odaju poštu telu. Ovo iskustvo sa smrću pokazalo se previše traumatičnim, pa Le je otišao iz zemlje nekoliko dana kasnije, rekavši da „nije svestan koliko će to uticati na mene“. 

„Znate, bio je to otrežnjujuć trenutak. Za mene je to bilo previše. Ne želim to nikad više da uradim. Bilo je...“, rekao je zastajkujući. "Bilo je apsolutno srceparajuće."

Cvierz, kome je to bio drugi susret sa smrću u roku od nedelju dana, priseća se incidenta na karakteristično veseo način. To je, kaže, njegov pristup da se nosi sa time.

„Ovo je moja reakcija na sve što se tamo dogodilo. Ovo je moja kontrola stresa. To radim za sebe“, rekao je Cvierz. „Mislim da je u redu ako neko želi da me osudi zbog toga. Slobodno, nije me briga. Ako ću stalno plakati zbog toga što sam proživeo, pa, koja je poenta?"

Cvierz, koji je delimično otišao zbog tih tenzija u kasarni, ne isključuje povratak u Ukrajinu. Trenutno lobira za prikupljanje novca za termo-viziju i naočare za noćno osmatranje — opremu za koju kaže da bi bila „promena igre“ za urbano ratovanje u Kijevu.

Le sada provodi vreme putujući po Evropi kako bi obradio ono što je iskusio pre nego što se vrati u Kolumbiju da nastavi svoj život prodajući supu sa rezancima. Kaže da se psihički priprema za slična osećanja koja je osetio kada se vratio iz Avganistana, gde „niko nije mario i ništa se nije promenilo“.

On upozorava da ljudi bez vojnog iskustva ne treba da idu u Ukrajinu, „jer ćete verovatno odustati posle prvog vazdušnog udara“. Na njegovim objavama na društvenim mrežama koje su od tada postale viralne u kojima opisuje svoje iskustvo, Le se suočio sa kritikama - delom od vojnika sa kojima je služio - jer je napustio zemlju nakon dve nedelje.

On više puta ponavlja da te kritike dolazi iz neznanja. Ipak, vidi se da, s obzirom na sve što je preživeo, oštre reči njegovih kolega bole.

„Trudim se da to ne shvatam previše lično, jer oni ne znaju. Oni zaista ne znaju da je ovo potpuno drugačija vrsta sukoba“, rekao je on. „Jedina stvar koju zaista moram da kažem tim momcima je da i oni imaju priliku da dođu ovde. A nisu.”