Pirata ima, ali ne kao pre, priča mi moj prijatelj, Crnogorac Dalibor, koji već dugo radi kao glavni mašinista na ogromnom prekookeanskom trgovačkom brodu.
-. Najgore je bilo oko Somalije, imali smo uvek naoružanu stražu kaže mi, ali ovog puta nije bilo susreta sa njima.
Videos by VICE
Dalibor je glavni mašinista na jednom mega brodu, kako ih sada zovu, tj. trgovačkom kargo brodu koji prenosi na stotine kontejnera. Upravo se vratio sa višemesečne ture, koja je obuhvatila bukvalno put oko sveta.
Sve fotografije ljubaznošću sagovornikaStotine kontejnera ukrcanih na ove moderne krstarice predstavljaju pravu sliku modernog globalizma. Roba iz kineskih luka stiže na Zapad. Drugi teret prevozi se na istok. Mornare najčešće nije briga šta nose, već kako će što bezbednije da stignu. A sve to vreme na moru nekad nije lako utrošiti. Nedostaje i domaća kuhinja.
– Imali smo jednog Filipinca kuvara, ali svima nam je dosadio. Stalno pirinač. Sad ja sve češće preuzimam varjaču. Kupimo neko prase u luci, pa imamo i mesa. Čisto da se podsetimo kuće – otkriva mi Dalibor.
Oni koji nisu dežurni, mogu da zamišljaju da su na nekom tropskom ostrvu, na visećim ležaljkama na palubi ili u u trobi broda. Dalibor mi pokazuje mi slike sa komandnog mosta. Brod deluje više kao avion nego kao prekookeanski trgovački brod iz moje mašte. Valjda sam još čovek 20. veka.
Ovog puta, brod je prvo krenuo iz Njujorka ka Sredozemlju, kroz Suecki kanal, prepričava mi ovu turu. Potom preko Crvenog mora ka Šri Lanki, sve do Kine.
– Drugo putovanje radili smo za Kanadu, ali preko Pacifika, krenuli smo moreuzom kod japanskih ostrva, prošli Sahalin i Aleutska ostrva i došli do Kanade – priča, pokazujući mi fotografije.
Ko su ovi, pitam videći na jednoj fotografiji neki brodić, kad se uporedi sa brodinom na kojoj je Dalibor.
– A, to su neki ribari, kod Šri Lanke, došli da traže cigarete.
– Ponekad i stignem da pecam. Upecam nešto čak i sa palube. Spremimo ribu posle u kuhinji, priča mi kako protiču dani. – E, a ovo ti je Gibraltar.
Dok mi priča, ja zamišljam plava prostranstva Tihog okeana; talase, penu, nepregledan horizont. Miris soli i vetra.
– Najviše mi smeta promena klime kad se vratim – kaže mi Dalibor dok nadziremo decu koja se igraju u parkiću. Najteže je, svakako, bez porodice, bez obzira na sve oblike savremene komunikacije.
– Ne mogu da zamislim kako je bilo pomorcima pre, da ne vide decu mesecima – kaže.
Ovako izgleda oluja na otvorenom moru
Dok gledam slike broda, snimljene danju, snimljene noću, sve mi deluje isto – kontejneri i na jednoj i na drugoj fotografiji.
– Pa samo to i imamo – smeje se Dalibor. Kontejneri na nekim slikama deluju manji nego što jesu, ali na jednoj fotografiji vidim ljude kako stoje pored i shvatam koliko su, u stvari, ogromni.
Ovakvi brodovi uplovljavaju samo u ogromne luke koje mogu da ih prihvate. Posadi broda je dozvoljeno da izađu u luku, a Dalibor mi kaže da mu Amerika nije “ništa posebno”, sem za “šoping.”
– Mnogo je zanimljivija Južna Amerika – priča mi.
Luka Long Bič, Los Anđeles, KalifornijaDok gledam fotografije, ne mogu a da se ne setim profesora Aronaksa i kapetana Nema iz “20.000 milja pod morem” Žila Verna. Kažem Daliboru da je malo onih koji mogu da se pohvale takvim iskustvima i da treba da pamti sve te predele. Mada, pomislim, to je njemu ipak posao i radi ga ceo život. Verovatno dosadi sve to more.
Neki, međutim, kažu – jednom mornar, uvek mornar. Setio sam se i crtanog sa Pepom prase kada deda moreplovac obeća da nikad više neće ploviti i odlazi u penziju, a onda ipak svako jutro na kopnu proverava prstom kakav je vetar.
Još na VICE.com
Kako da skoro bez para obiđeš svet putujući teretnim brodovima
Kako sam iz Srbije otišla na Kajman da fotkam raže na sred okeana
Ovaj sedamdesettrogodišnji avanturista će preploviti Atlantski okean u čeličnom kitu od 18 metara
